Narodno blagostanje
Страна 154.
ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА
— Prema jednoj vesti „Eildienst-a” MOJO, će dozvoliti da se bescarinski uveze iz Rumunije i Jugoslavije 2500 vagoma Ккикитита па бал kompenzacije.
— Turski ministar privrede je naveo u jednoj izlavi да 83% uvoza dolazi iz zemalja sa klirinškim ili komipenzaicionim ugovorima, a 34% izvoza ide u te zemlje. U svojoj izjavi rekao ie dalje, da. Turska kupuje od svojih kupaca, # да је 10. озпоу
пјепе «гоотаске. politike.
—. U vezi sa zavođenjem novog režima spoljne trgovine - talijanski „Instituto Nazionale per PEsportazione” ртећуоren je u „Instituto Nazionale Fascista per gli Scambi UEstero”. Zavod će se i dalje baviti studijama, ali na proširenoj OSNOVI. Još se ne zna kakvu će ulogu Zavod igrali prilikom izdavanja uvoznih dozvola.
— Austrija je odobrila Mađarskoj mini :preferencijal za uvoz 25:000 hi. vina. Za uvoz jaja u prvom tnomesečju odobren je kontingent od 12.000 icvintala.
— Novim merama Italija je za vreme od 19 februara do 31 muarta ograničila uvoz proizvođa iz preko 1000 brojeva carinske tarife na 10—35% ртета uvozu u istom periodu prošle godine. Ova ograničenja ne važe za uvoz iz italijanskih kolonija, iz Austrije i Mađarske, iz zemalja sa kojima Italija ima klirinške ugovore, kao ni za robu, koja se posle prerade роnova izvozi. Uskoro. će bi povedeni pregovomni sa minoginl zemljama u cilju revizije dosadđanjih trgovinskih i klirinških ugovora.
ПОТРЕБАН ЈЕ САРАДНИК СА ДОБРИМ ПОЗНАВАЊЕМ ПОЛИТИЧКЕ ЕКОНОМИЈЕ |
— Prošle godine Italija je uvezla 469.250 tona Раше prema 465.641 u 1933.
— Austrija je kupila od Argentine još hiljadu vagona pšemice. |
— Žitni monopol! u Čehoslovačkoj od početka kampzije do 6 februara kupio je 138.502 vagona žita, a prodao 85.464, te zalihe iznose 54.037 vagona i to: 21.814 vagoma pšenice, 14.630 traži, 5.804 ječma, 10.404 ovsa i 294 kukuruza.
— Kompenzaciotii ured pariske Trgovačke komore objavio, je stanje klirinškog prometa sa pojedinim zemljama na dan 31 januara 1935, koji izgleda ovako (u milionima. franaka):
Francuska potraživanja Od toga pla- Saldo uplaćena na inostrane ćeno izvoznicima 'klirinške račune
Mađarska 206.34 136.76 60.58. Grčka 185.39 118.92 66.47 Jugoslavija 135.93 106.45 29.48 Turska }17.51 40.52 76.99 Čile 94.27 1132 22.95 Lefonija ~ 80.02 56.88 23.14 Estonija 48.43 43.47 4.96 Ekvador 14.02 14.02 Kolumbija 10.76 10.76 —
— Као ргобутеги па ograničenje uvoza u, Italiju, Švajcarska je prestala sa izdavanjem uvoznih dozvola za: talijanske proizvode.
— Rusija je kupila od rumunske Monopolske uprave 500 vag. soli. Ona namerava да kupi više, ako se ukaže mogućnost kompenzacije.
— Klirinška polraživanja maših izvoznika m Nemačku iznosila su·21 pr. m. 252 mil. din., u Italiju 15,7 mil. i Švaj'carsku 5,4 mil. dim. ~ |.
_ — Ministar папзца сео је да сашпатисе угасаји izvoznicima položenu kauciju za izvezeni kukuruz u Nemačku, kad podnesu nemačku ·carinsku deklaraciju ili carinsku priznanicu — umesto. svih uverenja koja su do sada tražena,
"НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
со
“cija o saniranju bratinskih blagajni. \pre pristupi sanaciji i osnivanju sanacionog onda, čija bi Ise sretstva sastojala od prireza na prodate domaće i uve-
„vano „Uldruženje za održavanje zdrave valute”. cilj да informiše javnost i, potrebi održavanja stabiliteta novca i
*
Бр, 10
СОНИЈАЛНА ПОЛИТИКА
— U decembru pr. god. umirio je 174 radnika i nameštenika osiguranih kod Suzora (56 ili 32% od *uberkuloze).
— Ministar pretsednik Flanden, održao je govor u Рагтатепфи о. ртобјети пегарозјећозн 1 о пједмпот suzbijanju: Ро mjemmn. preduzete miere mu pojedinim zemljama таји ri
„pravca. Engleska mai pr. daje velike pomoći nezaposlenima, Au-
strija sprovodi velike javne radove, a treći mačin suzbijanja nezaposlenosti je skraćenje radnog vremena što se primenjuje
„u raznim zemljama. Za Francusku međutim primenjivanje ovih
načina. ne bi bilo celishodno, jer njen neuravnmotežen budžet пе dozvoljava idavanje velikih pomoći, njoj me stoje ma raspo-
ženju velika sretstva za izvođenje gramdioznih javnih radova, a što se {iče skraćenja radnog vremena, ono se pokazalo kao 'neefikasno pošto je skopčano sa sniženjem nadmica i prema
tome opadanjem kupovne moći radništva. Po Flandenu za Francusku je jedino preporučliivo sredstvo sniženie kamate. To bi
"prouzrokovalo rasterećemje većine preduzeća, koja bi mogla da
uposluje veći broj radnika; izdatci države bi se smanjili i ona
"bi mlogla ma taj način da smanjuje poreze što ibi poslužilo kao najbolje sretsuvo za oživljenje privredne delatnosti.
— Ministar za socijalnu polibiku u S. A. D. Hapkins
"odlučio je, da se razdeli u zapadnim krajevima koji su najviše
stradali od suše 1,61 mil. bušela žita za stočnu hramu. — U Ministarstva šuma i ruda održana je КотегепTraženo je da se čim
zene rudarske proizvode.
НОВЧАРСТВО
— „Frankfurter Zeitung” donosi da je u Austriji OSnOkoje ima za
da zauzima stav protiv supnotnih tendencija.
— D-r Trip, guverner holandske Narodne uanke, biće | naimenovan za pretsednika Banke za međunarodna plaćanja. Bivši pretsednik атешкапас Ргејег podneo je ioostavku. D-r Trip je samo pod tim uslovom primio taj položaj, da ostane "istovremeno i guverner Holandske banke. Zato će mu biti postavljen stalni zamenik kod Banke za međunarodna plaćanja: u говође. а-=г Вејпа. Оуо. пебепје predviđeno. je za. godinu dama,
| dok se dosad izbor pretsednika vršio za tri godine.
: — Belgi:ska Narodna banka u svom godišnjem izveštaju "navodi lizmeđu ostaloga, da se privredne prilike postepeno poboljšavaju, ali da su kamate na tržištu kapitala. još dosta viоке. Мијћомо зтепје пе može se sprovesti обе dok teуташпванје movca i zlata me prestane i dok 'državne potrebe za zayijmovima prhiskuju tržište.
-— Prema podacima engleske firme Samuel Малави ko. "svejiskai proizvodnja zlata m prošloj god. bila je 27.35 mil. finili uncija prema 25.34 u 1033. Celokupno povećamje otpada ma 'Šovjet. Rusiju, jer je ova proizvela 4.22 mil. finih wncija ili 50% preko onoga u 1933 i lime u svetskoj proizvodnji zauzela drugo mesto, koje je do sada držala Kanada. Monetarne zalihe "zlata glavnih zemalja povećane su za 2864.35 mil.. zlatnih Tr. ir. па 278317.20.
— Izmenjem su stafuti rumunske Narodne banke i ova "је (dobila pravo idam može diskontovafi rate i voditi sve ban''karske poslove za račun trećih lica. Procenat za lombardovanie državnih papira i robe povećan je na 30% iznosa, meničnog *portfelja. Lomabadovanje će se Viršiti na O meseci u mesto na 4 kao što je do sada bilo. Od ukupnog meničnog portfelja u bu:duće 40% mogu biti menice DOD ТАМЕ (do sada 25%) ува токот od 9 meseci.
·— Australijska Nanodna banka spustila je ет slopu za 1/2% na 4%.