Narodno blagostanje

2 март 1935.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 155

— Na sednici Rumunske Narodne banke od 17 o. m. diskutovano je o interesantnim predlozima koji se odnose na kreditiranje države, promenu uslova u pogledu meničnog pokrića na podelu čiste dobiti i na regulisanje položaja ђапстос guvemera. Država bi prema ovim predlozima uživala kredit od milijarde |. koju svotu bi banka stavila na raspoloženje državi Безката то оуаке codime. Država bi bila dužna vratiti dug u drugoj polovini svake godine. 40% тешспог portielja sastojalo bi se od zemljoradničkih menica sa dospećem preko 100 dana (dosada ovaj deo menica iznosio je 25%). Od Бапстос čistog dobitka podelilo bi se prvo dividemda alccionarima i to 6% mominale. Od preostalog dela treba da dobije 3% država, 6% 61 зе аобгајо тезегупот Tondu, 2% je predviđeno, za гетипегасјје činovništvu a 62% ove svote treba da služi kao suрегф у фепда akcionarima. Položaj guvernera treba po pred= blogu da postane stabilniji. Za njega bi trebala da važi Činovnička pragmatika, om bi mogao da bude otpušten samo u slučaju ako namerno učini nešto protiv dnžavnih interesa ili protiv interesa movčamične banke.

— Državna hipotekatna banka snizila je od 21 pr. m. kamatu na državne i državom garantovatne hartije od vrednosti sa 8 na 7%.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Austrija će u proleće ЕТ unutrašnji zajam od koga će 66 mil. šil. biti . za vanredni budžet.

— „L'lniormation” donosi, da i pored stalnih izjava: vlade da će formalnosti oko mprijavljivanja poreske osnovice postati jednostavnije, jedan. poreski kontrolor iz Pariza izveštava да је 80% podnetih prijava meispravno, kod naidnica i plata je taj odnos još veći i iznosi 90%.

— Talijanski budžet za period juli 1934 — januar 1935 pokazuje deficit od: 1173 mil. lira, док је isti period и 1933/34 zaključen sa delici:om od 2542 mil. lira. Državni dug koncem januara popeo se na 105.004 mil. lira.

КРИЗА И КОЊУНКТУРА

— Indeks troškova života u Carigradu bio je u proseku 2. 10697, (1914 = 100) ргета 1047 1933. g., 1172. 1032 „ 1203. 1931 g. i 1272 1930 2.

— Poslednjih meseci u Švedskoj je ponova OŽžiVeO izVOZ kapitala, te је wu Norveškoj piasirano oko 100 mil. kr, a u Danskoj 120.

— Sredinom februara u Austriji je bilo 337.333 nezaposlenih, koji su imali pravo na pomoć.

— Engleski platni bilans završio je prošlu godinu sa pasivom. od milion funti šterlinga, док је и 1933 bio aktivan za 2 mil., a u 1032 i 1931 pasivan za 51 odnosno 104 mil. funti. ~

— Belgija je odobrila kredit od 300 mil. fr. za osnivanjc jednog kolonizacionog društva, koje će maditi na osnivanju poljoprivrednih kolonija m cilju povratka zemlji nezaposlenih industrijskih radnika. U planu je pnedviđeno, 'da se u blizini velikih industrijskih centara stvore ipoljoprivnedne kolonije i kojima bi radnici imali stanove i parče zemlje, koja bi im služila dopumnjavanju prihoda.

— U Ribnict na Pohorju osnovano je Akcionarsko 'dmuštvo „Lenarčić” za trgovinu drvom sa “kapitalom od 500 Мр dinara.

— Brodarsko preduzeće „Baburica” kupilo je za ргеkookeansku plovidbu brod koji je dobio ime „Princ Pavle”, sa nosivošću od 9 hilj. tona.

— jugoslovensM; loyd” donosi da je pala pod stečaj Međunarodna i trgovačka banka a. d. u Velikom Bečkereku.

— „Brnjički grani” a. d. u Beogradu kvidaciju — prema „Jugoslovenskom loydu”,

stupiće · u i-

и летовалишта, Нова Градишка.

ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА Зборови акпионарских друштава

4 март — Балтазар Фајт, парни млин друштво, Нови Сад.

7 март — Хрватска индустрија катрана д. д. У Загребу. 9 март — Мокрински парни млин на ваљке, дионичарско друштво у Мокрину. — Комерцијална банка д. д. У Загребу. — Осијечко прометно складиште д. д. у Осијеку.

дионичарско

10 март — Молска штедионица д. д. у Молу. — Први слатински млин на ваљке д. д., Слатина.

11 март — „Вис“ д. д., трговина вина на мало и велико, творница шампањца и пенушца, Загреб.

12 март — Континентал каучук д. д., Загреб.

15 март — Шток Бранди Пожега.

16 март — Хотел „Слобода“ д. д., Сомбор. — Прва пожешка парна циглана Слав. Пожега.

17 март — „Шуметлица“ д. д. за подизање туризма — Хрватска штедионица

медицинал д. д., Слав.

д. д. у Глини.

24 март — Привредна банка д. д. у Пашићеву. „Писаница“ д. д. за експорт јаја и живади, Карловац. Врањска прометна банка за кредит и штедњу а.д. у Вре њу. — Ковница а. д., Београд. — Народно купатило д. д. у Пашићеву.

25 март — Ивањско пере ето електрично индустријско друштво у Ивањици. — Ражањска банка а. д, у Ражњу. — Колубарска банка у Мионици. — „Моравија“ фабрика. плетених производа а. д. у Београду. — Чантавирска штедионица у Чантавиру.

27 март — Градиштанска банка, Градиште.

28 март — Фабрика хартије а. д. Чачак. — Сарчанска банка д.д. у Сарчину. — Индустрија аеропланских мотора а. д. у Раковици.

29 март — Задруга српског православног 'свештенства а. д. у Београду.

30 март — Београдска |фабрика асфалта и катранских производа а. д., Београд. — Бруска штедионица а. /L. у Брусу. — Рајхолд, Флигер и Бекинг а. д. у Београду. Удеоничка задруга а. д, Београд. — Техничка банка, Београд.

31 март — Београдска задруга а. д. Београд. — Охридска трговачка банка а. д. у Охриду. — Трговачко привредна банка а. д. у Новом Пазару. — Лепеничка штедионица у Рачи (Краг.). — Београдска банка а. д., Београд. — Земљорадничка и занатлијска штедионица а. д. Наталинци. — Свилајначка извозна и увозна банка у Свилајнцу. — Колубарска привредна банка. у Лазаревцу. — Банка „Стара Србија“ у Скопљу. — Прва југословенска фабрика за телефонију, оптику и прецизну механику „Телеоптик“ a. д., Београд, — Уједињене банке у Крагујевцу. — Пожешка грађанска штедионица, Пожега. — Београдски кредитни завод а. д., Београд. — Бајино-баштенска индустријска банка у Бајиној Башти. — Први акционарски млин у Београду. — Индустријско трговачко а. д. „Сувобор“, Обреновац. 7 априљ — Фабрика трикотаже „Елка“ а. д. из Београда. — Акционарски парни млин у Крагујевцу. — Лаповска кредитна банка у Лапову. — Горњо-ресавска привредна банка а. д., Деспотовац. — Генерално трговачко a. JL y Скопљу.

14 април —- Чехословачки дом а. д., Београд,

15 април, — Свиларска банка, Струмица,