Narodno blagostanje

9. март 1935.

из Ра

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 163.

НАДНИЦЕ И ЗАПОСЛЕНОСТ У ДРАВСКОЈ БАНОВИНИ ЗА ПОСЛЕДЊИХ 10 ГОДИНА |

Добили смо извештај Се O уреда o најважнијим појавама у области запослености на његовом подручју (Дравска бановина) од увођења осигурања (1923 год.) до краја прошле године.

Почетком 1933 г. објављен је сличан извештај за стање до краја 1932 г. У њему се, поред осталога, кон"статовало да је у другој половини 1932 г. преброђена најнижа тачка привредне депресије. У бр. од 21 јануара 1933 Fr. наш уредник је анализирао извештај пропраћајући га критичким примедбама, које је развој догађаја у току две по· следње године потврдио.

Најважније у овогодишњем извештају јесте констатација: да се 1934 г. може сматрати као година привредног · сживљења, исто тако као. 1929 г. највећег полета, 1930. почетка светске привредне кризе, 1932 г. најниже тачке при-

_ вредне депресије и 1933 г. привредног застоја, заснивајући _ то на следећим податцима о запослености у Дравској бановини: Број осигураних Разлика према прет-

код Уреда. ходној години:

1923 73.899 -= 5937 1924 74.333 + | 434 1925 72.808 — |.525 1926 75:325 1- 2.517 1927 82.546 = 12 – 1928 88.927 + 6.381 1929 94.929 + 6.002 1930 97.688 + 2.759 1931 91.848 — 5.840 1932 71.653 — 14.195 1933 75.564 __ 2080 1934 79.010 + 3446

Горњи подаци пропраћени су констатацијом да је радно тржиште у Дравској бановини у току последње деценије имало две кризе. Прва је почела са дејством дефлације у 1924 г. коју назива „дефлационом привредном кризом“.и друга, 1930 г. као светска. Највећи годишњи пад за-

_ послености у другој је био скоро десет пута већи него у првој (мање 14.195 запослених према 1.525).

Ми смо више пута у току прошле године констатовали да постоје извесни симптоми побољшања код нас, као и у већини других земаља, кад се посматра у целини и у упоређењу «са најнижом тачком у 1932 г. односно 1933 г. Том приликом узели смо у обзир, поред запослености, и друге чињенице. Међутим постоје многобројни непобитни знакови даљег погоршања (н. пр. опадање потрошње шећера и пива, падање надница итд.).

Као што је наш уредник у поменутом чланку констатовао полет у неким индустријским гранама је великим делом последица аутаркије. Дотичне гране постају у већој мери лиферант домаћег тржишта место увоза. Пораст извоза у прошлој години и цена неких пољопривредних производа свакако да су утицали и на повећање куповне снаге земљорадника.

Најнижа тачка запослености“ "у Дравској "бановини је „достигнута у 1933 г., а то је случај и за просек целе земње. Пораст у ЛИ тодини износи према 1933 г. 4,4%, и 1932 г. 1,8%, али је још увек пад према 1931 г. за 14%,

"1930 г. за 19%, 1929 r. aa 16,7%,

"раде за домаће тржиште индустрија, хране и пића, папира, коже и гуме, градња) пу-

1928 г. за 11%'и 1927. | 4:5%. Према томе пораст је незнатан. Од 26 привредних грана, које води Уред, пораст је у прошлој години код 18. Највећи је код текстилне индустрије, на коју отпада 65% укупног прираста запослених. Од привредних грана, које“ показују још пораст: хемијска

тева, инд. камена и земље; а од извозних: шумска.

Горња констатација Окружног уреда није у сагласности са рефератима претставника привредних организација, у којима се не само не констатује побољшање коњунк- · туре, него се напротив указује на читав низ неповољни“. симптома. Наш уредник у свом чланку од пре две године је то исто констатовао, додајући да је MO сад био обичај. да послодавачке корпорапије виде прилике у индустријској производњи оптимистички, а радничке песимистички. Овде. имамо обрнут случај. 5

У извештају су изнети подаци још о трима важним | појавама и то: укупној заради, надницама и уделу“ женске радне снате за период од 1923 до 1934 год.

Укупна годишња. зарада у мил.

Пораст према претходној год.

Година динара у мил. дин. 1923 455 + 87 1924 485 + 30 1925 481 А 1926 507 + 26 1927 576 + 69 1928 649 + 73 1929: 726 + 7 1930 765 + 39 1931 722 ___ 43 1932 568 ___J54. 1933 527 — 41 1934 537 :—+ 10

Као што нам показује горња таблица укупна осигурана зарада радника и намештеника осигураних код љубљванског Оузора пала је у току привредне депресије за: 238

мил. дин. Највећи је пад у 1932 г. према 1931 г. за 154 мил.

дин., затим пад у 1931 г. 43 мил., 1933 г. 41. мил. и 1925 г. | 4 мил. У 1934 г. је почео пораст, ба ефектом од 10 мил. дин. али је испод нивоа 1932 г.-за 31 мил. дин. · Највећа укупна зарада је била у 1930 г. кад је износила 765 Мил. | динара.

Велики пад радничког дохотка је последица сматене запослености и пада надница.

Кретање просечне осигуране наднице показује нам | доња таблица:

Просечна осигурана Разлика према

Година надница 'у дин. претходној год. 1923 · 20,55 sk „2.63 1924 21,74 FP 1,19 1925 22,01 =" 0:27 1926 22,43 +-0,42 1927 23,26 = 70:83 1928 2432. | + 1,06 1929 25,41 2115: 1930 26,45 + 0,98 1931 | 26,21 — 0,24