Narodno blagostanje

9 март 1935. НАРОДНО gleska |e u 1933—1934 godini postigla najveći ekonomski kolet. Ona je došla na prosperitet iz 1929 godine. Poslednjih nekoliko meseca došla je u mali nazadak. Ekonomski život nije ništa drugo do cik-cak i to niko bolie ne zna nego Епг:е2л, koji su prvi osetili na svojim leđima konjunkturna kretania industrijske države. Oni se dakle ne moraju da plaše od ovog nazatka. Zbog toga je verovatno, da Engleska pomoću obaranja funte pokušava da. kompenzira ovaj nazadak i da vraii ponovo polet, kao što je pad iunte 1931 godine po pogrešnom tumačenju izazvao polet.

- Kako. bilo, mi smatramo da pad engleske iunte nije tako važan događaj, kako to nervozni berzijanci i senzaciji sKloni novinari tvrde. Interesantno je, kao što rekosmo, da је пајveća. nervoza u zemljama zlatnog bloka. Holandija ne može da dođe: k sebi od hladnokrvnog držanja Engleske pri padu Tunte. Čak je holandska vlada dala izjavu, da ne misli da napušta zlatno važenje — kao da ima kakve veze njezina Vaiula

| JO Страна 167.

sa engleskom iuntom! U zemljama zlatnog bloka „sve je Uuznemirenija atmosfera; pristalice zlatnog bloka postale su .plašljive, boje se đa ga ne izgube; njegovi, profivnici postali su aktivniji, računajući da im to psihološko ОГ može. olakšati uspeh. . :.

Valida ćemo iduće nedelje znati nešto više O O ONO nim putevima engleske valutne politike! ;

Japanski jen je pao više nego funta. Ali to svet manje, uzbuđuje. Japanci rade sve na kvadrat, bilo da obaraju cete, bilo valutu. Svakako da je to važan momenat u korist Japanske konkurencije na svetskom robnom tržištu, ali je svet već: oguglao, U ostalom svetsko robno tržište je i inače na umoru.

| lira je nešto pala. Nikakvo čudo! Talijanska vlada пе krije da je njezin bilans plaćanja nepovoljan i već dve tri godine javno brani liru od opasnosti. Kolebanje valuta je neka vrsta gripe. Kad se razboli engleska funta, lako se zaraze SV ostale valute slabe ·konstitucije.

o BB O Ba

ОБАВЕШТАЈЕ

ПОЉОПРИВРЕДА

— На предлог претседника канадске владе парламент је усвојио резолуцију у којој се препоручује оснивање житног монопола, који би био овлашћен да купује све врсте житарица, врши лагеровање, продаје у земљи и извози, као и да опраничава засејану површиву и одређује у којој ће мери били заступљене поједине врсте. У мотивацији предлога наводи се да све досадање мере у циљу ограничења производње ради стабилизације житног тржишта нису дале никакве резултате. | |

— житаи монопол у Чехословачкој одредио је следеће цене за март месец: пшеница 170, раж 130, средњи јечам 140, сточни јечам 120, овас 120, кукуруз 130, пасуљ 140 кр. за 100 «кг.

— Видљиве светске залихе каве на дан 1 фебруара износиле су 6.5 мил. џакова према 7.1 истога дана прошле године.

— Zbog stalmog opadanja brazilijanskog izvoza i cena kave podneta su u parlamentu dva predloga: po prvome пора sniziti izvoznu taksu za себт реџпе, а ро dnugome dozvoli izvoznicima da devize, dobijene od izvoza kave, prodaju na slobodnm tržištu. Oba ova predloga imaju za cilj, da omoguće izvoz kave i pri današnjoj ceni, koja je (računata u zlatu) za poslednju godinu dana pala u Мјијотен та 49.6%, а и Roterdamu za око 35%.

— U Novom Sadu je osnovana zadruga za proizvodiiju uljanih biljaka.

— Savez poljoprivrednih udruženja Dunavske banovine iznosi da su troškovi za proizvodnju рбетсе па једпот at. jutru iznosili prošle godine 1168 din., a ukupni prihodi 920 din. (8 m. c. pšenice po 100 din. i 120 din. od slame ı pleve), te je proizvođač od svoga kapitala morao nadoplatiti 248 din. po svakom kat. jutru, Troškovi kukuruza iznosili su 1.051 din., a prihodi 870 din., nadoplata 181 din. Na ove dve kulture je prošle godine ma feritoriji T.-IL.-Z. komore u Noyom Sadu otpadalo preko 65% obrađene polj. površme (31% pod pšonicom i 34% pod kukuruzom).

— U ciju propagande nemački ministar rada je ovlašćen da može do 200 mil. mk. dati garanoije za zajimove date polj. kolonistima.

ИНДУСТРИЈА |

— Почетком марта одржаће се у Њујорку међународна конференција произвођача бакра са циљем стварања картела пошто се одустало од скварања заједничке продај-

СЛУЖЉА

не организације противу које су били Американци. Нови план предвиђа ограничење извоза у циљу постигнућа једне одређене цене, која ће на конференцији бити утврђена.

__ Финансијски директор Нире у САД. објавио je: статистику 0 трошковима појединих индустријских. грана насталих због увођења и спровођења кодова. Трошкови администрације свих кодова износе годишње око 41,4 мил. дол. тј. “је—/7% укупног промета кодификоване индустрије. За већи део, нарочито за велика предузећа, оптерећење је испод :/4%, код малих преко 1%.

—- На протесте Енглеске и Америке поводом · увођења државне контроле над петролеумом јапанска влада је одго-: ворила, да је ове мере предузела у интересу безбедности: земље и да она ви у ком погледу неће оштетити интересе: енглеских и америчких петролеумских друштава, нити ће смањити њихов досадањи увоз. Да би се обезбедиле резерве, које предвиђа закон о увођењу контроле, влада ће одобрити друштвима да подигну властите тенкове, који морају.

бити изпрађени по плановима надлежне власти.

— Agencija Avas javlja да је. једап engleski inžinjef hemije pronašao nov postupak za dobijanje petroleja iz Škriljca. Cena fim putem dobivenog petroleja navodno je znaino niža od cene uvezenog petroleja, a tvrdi se da je industrijska primena pronalaska bez daljega moguća. Novi postupak je СЕ sto. mehanički. Škriljac se dovodi u tekuće stahje, a dobivena tečnost зе destiliše pri određenoj temipercauri. Od jedne tome škriljca dobiveno je 315 litara običnog benzina.

— Peretstavmici unmdustrije ulja iz Dravske banovine тта= žili su da se snize podvozni troškovi za ulje i uljano seme па železnicama i brodovima; da se osiguraju potrebni kredWi u kampanji ofkupa semena od proizvođača; da projektovana uredba vodi računa o stanju postojeće industrije ulja, da Se zabrani osnivanje movih fabrika i poveća canina na uvoz ulja.

— Na zemaljskom kongresu cigljara u Zagrebu doneta je rezolucija u kojoj traže oslobođenje novogradnji od poreza, ukidanje trošarine na građevinski materijal, donošenje uredbe O pravu horizontalnog vlasništva kod zgrada, да se iz sretstava mamenjenih javnim radovima ipodigne veći broi školskih

i drugih zgrada, da se izmeni poreska osnovica za tečevinu, о se omogući bolje funkcionisanje kreditnog aparata.

— U januaru тезесц, ргета istom 1934, proizvodnja automobila u Nemačkoj povećala зе 1 10: putničkih za 85%, teretnih 55%, omnibusa 97%. Proizvodnja motocikla se više nego udvostručila, NO