Narodno blagostanje
Страна 168:
— Ministar saobraćaja dao je nove povlastice na železni-
cama sa trajamjem od godine dana ха izvoz gvozdene rude od ·
Prijedora i Vareša do: graničnih sanica.
— 'Taljanska automobilska industrija uspela je u 1934 da poveća 0 automobila mu samoj Italiji za 9%, kao što se: vidi iz sledećih podataka:
God. automobili Autobusi Teretni Svega | 1932 19.059 365 2905 22.329 1933- 27.604 431 3497 31.532 1934 30.048" 454 3480 33.982
- — Prema statistici „American Mefal Marnket” proizvoid-
nja aluminiuma u toku 1934 iznela je:u 171 hiljadt fona prema-
136 hiljada tona u 1933. g. Porasla je proizvodnja u Italiji, Austriji,, Engleskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Norveškoj, Španiji, Švajearskoj i u Rusiji, a opala je u S. A. D. i Ranadi.
-—'U Norveškoj se u periodu 1910—33 broj industrijskih preduzeća povećao sa 5.649 na 14.628 tj. za 80979. Dok je 1910 u ukupnom. broju bilo 66.3% malih preduzeća: (koja miposluju 1—10 radmika), u 1933 njihov udeo porastao je na 81.8%. U istom iperiodu broj preduzeća, koja uposluju. više od 500 radnika, smanjio se sa 20 na 14, a: onih sa 100—150 radnika os:ao je nepromenjen na 292.
— Proizvodnja električne energije u Italiji bila je u
1934. godini 11:883,9 miliona kilovatčasoVa prema 11.062,2
miliona. u 1933. Uvoz električne energije iz Švajcarske u 1934 izneo je 206,1 miliona prema: 177,0. miliona u 1933.
— Svetska potrošnja „azota iznela je w kampzinj 1933/34' godine 1,663.000' toma prema 1,586.000 u 1932/33 i 1.412000 u 1932/33. U svetskoi proizvodnji azota u' 1933/34 zauzima prvo mesto amonium-sulfat sa 846 hiljada tona. Zatim. dolaze amioniumvnttrat i sulfonitrat sa -557 hiljada. cia-
папина за 192, kaleium-nitrat sa 106:i čilska šalitra sa 85
hiljada tona.
„.-—— Rudarsko d.topioničarsko.:društvo „Rudar a. 'd.”. u Beogradu: osnovalo. je: u. Sirči kod. Kraljeva topionicu olova, za preradi olovne rude iz Trepče sa. kapacitetom: od: 25 tona
— Broj predionica: pamuka w Dravskoj ђапоуни rastao:je:sa. 4 1088 2. 1 16: u 1928 g. na 11 ш 1932 2. | mica: sa:O па 43. i 68; a: broj vretena: sa: 60: hilij. na 133. hilj. i 136 hiljada:
— Rumtsija:. je odobrila sledeće: olakšice francuskom društvu transsi'vanskih zlatnih rudnika: oslobođemje: od. carine, sianjenje. tarife: za: pnevoz. železnicom; smanjenje svih 20095 i olakšice mprihikom davanja novih. koncesija.
— Holandski parlamenat je izglasao zakon o "| prinudnih. kartela.
| — Svetska proizvodnja cinka: bila je 1034. godim 1,286 miliona: tona: prema: 1,098 miliona: u: 1933. Proizvodnja u pojedinim zemljama bila. je. (u. hiljadama tona; u zagradi --- podaci za 1933): S. A. D. 366, (324/7); Belgija: 192,9-{151,4), Kanada: 134.9: (91,8); Engleska: i Australija 116,7 (10%,6); Poljska: JO1.6 (92,1); Nemačka 80,3: (55,7); Framcuska: 56,5 (61;5); Meksiko 38;5' (30,7); Italija» 26,0 (24,5);. Holamdija 21,0: (20,8); KHodezija 24,9. (20,8); Španija 9;0: (09,4); ostale zemlje 118,1: (109,2).
—- Severoamerička proizvodnja čelika. iznela је u 1934 godimi.. 25,26: miliona tona: prema: 22,59. milioma: u. 1933. + 13,46 miliena. u. 1932. Proizvodnja. gvožđa: takođe je porasla, pa: je u 1934- dznosila. 15,92: prema. 13,21 wr. 1933 i 8,609 miliona. tona u: 1932: godini.
ро-
ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА
— Маз туот. и јапмат o.. g. iznosio je 205 hilj. tona za:.237. mil. din., a veći. je? po. vrednosti. od: omog: u istom. imesecu prošle: godine za:2,5%»x.a po. količini manji za: 159%.. Porastao ie izvoz kukuruza (31,4 mil. dim. prema» 26.2. muil.), pa-
"НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бре ће
sulja, melimja, hmelja, kudelje, i bakra, a opao drva za građu (sa 53,3 mil. dinara ma 39,8 mil.), goveda, svinja, pernate Živine, svežeg mesa, koža i cemen:a.
— Naš uvoz u jamuaru o. Z. iznosio je 56,88 hilj. tona za 263,3 mil. din., manji je od prošlogodišnjeg: po. količini za 4,5% a veći po vrednosti za 1,2%. Najveći je porast kod ma- · šina i sprava (18,G mil. din. prema. 9,15), ант шјапоо зеmenja, nafte, hartije za štampanje, cevi. Od tekstimih proizvoda: jedino. Svilene tkanine pokazuju porast. Najveće je opadanje kod sirovog pamuka i pamučnog prediya (41 mil. dinara prema 60,2 mil. dinara, zatim južnog voća, kave, limuna, pomoranz dži i meprerađenog gvožđa.
— алијанска влада изменила је мере о ограничењу увоза у толико што је за период од 19 фебруара до 31 мар- | та повећала контингенте, који важе за земље са којима нема клириншке уговоре, Исто тако су знатно проширене и могућности за компензацију.
— Румунски извоз стоке и меса у прошлој години (цифре у загради односе се на 1933 г.) кретао се овако: говеда 46.889 ком. (16.842), свиња 75.559 (116.450), коња 899: (50), оваца 95.186 ком. (1.800), свежег меса 205.212 кг. (427.898), бекна 1,121.059 кг. Извоз је највише страдао на средњо и западно европским тржиштима, изузев енглеског, које је узело: сав бекон. Највише је опао извоз свиња. Напротив, у земље блиског истока извоз је забележио знатан: пораст, нарочито код говеда. |
— Шпанија је контингентирала увоз кукуруза за ову годину на 105.000. тона.
— Klrinška potraživanja. naših izvoznika u Nemačku iznosila su 27 februara 255 mi. dinara prema 252 mil. u prethodnoj nedelji.
— Nemačka je kontingentirala uvoz crnog luka па 30.000 Ккулттаја, кој зе тое цуезн ро сагш од 2 те. ха КУ.
СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА
— 40 часовна радна недеља, чије је увођење у Италији до 16 априла вршено као проба, проглашено је сталном установом.
— Savez grafičkih radnika u Sarajevu izdao je prošle godine oko 800 hiljada dinara svojim besposlenim | i POL Sa
članovima i njihovim porodicama.
НОВЧАРСТВО
— Kod Poštanske štedionice porastao je u februaru oc. 2: broj. čekovnih računa sa 24.408 na 24.573, a ulošci po OVimi računima sa 1.106 mil. dinara na 1.110 mil. Broj štednih knjižica je porastao sa 317.119 ma 321.944, a štedni ulošći su porasli sa 734 muil. dinara na 760 mil. Prome.. je· iznosio 4.356 те jardi din., od čega bez gotovine 48,08%. |
— Белгија је максимирала каматну стопу за поморске хипотекарне зајмове на 6%. До концљ 1937 амортиза“ циона квота не може бити већа од 4%.
— У Мађарској је основана каса за иностране кредите, која ће, по угледу на аустријски Фонд за стране зај= мове, а на бази уговора о платном промету са иностран= · ством, вршити наплате у пенгама и ове претварати у ино= стране девизе, Новој каси биће предати и они износи, који су се до сада по уговорима о транеферу налазили код На= родне банке. Изузете'су-пенге, које се могу употребити само као инвестиције иностраних поверилаца у Мађарској. Сва права“ досадањег Фонда“ за. TOO IP OT повериоце прошла су на нову установу;
— Измењени су статути пољске Народне банке и промене се састоје у следећем: претседник односно пот-= претседник добили су право: да, и ако без права гласа, могу претседавати седницама. дирекције, чиме. се желело. проширење утицаја владе. Затим је банка добила овлашћење да