Narodno blagostanje

Страна 186 _

= Три највеће римске банке. — Банка комерчиале, Кредито Италиано и Банка ди Рома — одлучиле су, да за

прошлу годину ве исплаћују дивиденду.

__ Главни директор Чезове банке у С. А. Д. на годишњем скупу овако је карактерисао банкарску ситуацију: Прошла година битно се разликује од оне 1933 којој, по дејству кризе, нема равне у историји америчког банкарства. 1934 била је година релативног мира у којој су успешно спроведене промене и чишћења наметнута кризом. Главне тешкоће биле су: врло низак ниво каматне стопе и, упркос томе, необично мала тражња кредита. То је утицало на знатно смањење зарада банака. Чиста добит 10 највећих њујоршких банака била је 96,674.000 дол. према 104,172.000 у 1953. Просечни приход Чезове банке на све пласмане био је 2.55% према 34% у претходној години. Активна камата код великих њујоршких банака износила - је 4%. Код свих банака показује се велики пораст улога на штедњу (са 6.994 мил. дол. у 1933 на 8.969). На страни активе кредити показују смањење са 3.145 на 2.900, а уложен вовац у државне зајмове пораст са 1.862 на 2.925 мил. дол. Готовина, потраживања код банака и улози у државне хартије од вредности крећу се код појединих банака од 58 до 80%. (Ови подаци показују да су државни зајмови постали главни домен банкарског пословања. Од 287/. милијарди дол. државног дуга 20 се налази у поседу банака било непосредно било путем ломбарда. Отуда Американци, у најновије време, често кажу, да банке деле судбину државног кредита.

— Аргентина спрема велику банкарску реформу. У пројекту је оснивање неколико нових установа и реформисање постојећих. Предвиђа се оснивање централне новчаничке банке и банке за мобилизацију замрзнутих актива банака. Нова централна новчаничка банка треба да замени конверзиону благајну; она ће вршити издавање новчаница натподлози злата и првокласних трговачких меница; издавање новчаница на подлози државних папира од вредности апсолутно се забрањује, а давање зајмова на њиховој подлози ограничено је на висину властитог капитала (20 мил. пезоса). Закон овлашћује банку да држави позајмљује, али највише до 10% просечног државног прихода за последње три године. Посебним законом извршиће се промена састава управе Националне и Националне хипотекарне банке у коју треба да уђу претставници пољопривреде, индустрије и трговине.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Француска је расписала нов средњерочни зајам У износу од 2 милијарде франака, за који се издају 3—6 или 12-тодишњи бонови са номиналном каматом од 4%. Емисиони курс износи 98%, а стварно укамаћење 4,73%. Sa државу је ова камата повољнија него иједна друга после конверзије ревта у 1932 год.

— „Jugoslovenska pošta” доноси да 87% грађана у Сарајеву плаћа само 15% предвиђеног редовнога ванредног општинског приреза, а 13% грађана 85% приреза.

_—- Удружење трговаца у Сплиту тражило је да се |

од трговаца не наплаћује порез на ренту, пошто он потиче искључиво од утужених земљорадничких дугова.

—_ Конверзиони зајам швајцарских железница од 100 мил. фр. (3:),% и емисионим курсом 95.25%), који је намењен исплати два 5% електрификациона зајма из 1924 и 1925, потпуно је уписан. :

— Совјетска влада одлучила је да закључи унутрашњи зајам од 100 мил. рубаља са роком од 10 година, Упис зајма почеће 1 априла.

— Турски предлог буџета за 1935 г. предвиђа приходе у висини од 194,8 мил, т. лира а издатке у висини од

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

184 мил. Према томе рачуна се са буџетским вишком од 10,8 мил. т. лира. — љубљанска општина је, у циљу уравнотежења бу-

дета, повепала трошарину на велики орој производа за

.100% (н. пр. говеда, одрасле свиње, на гвожђе, радиоапа-

рате, писаће машине, моторна вовила, обућу, штампарске ствари, текстилну робу, козметичка сретства и т. д.). На разна техничка уља и боје повећана је са 5 на 20 дин. за 190 «гр. | _

—- На крају 11 месеца текуће буџетске године дефидит пољског буџета износи 211! мил. злота.

—_ Предлог енглеског буџета за 1935/36 предвиђа расходе од 490.390.000 фунти стерлинга или 20.866.000 више од онога 1934/35.

КРИЗА И КОЊУНКТУРА

_— Промет у трговини на мало у Немачкој у јануару месецу био је 9% већи од онога у истом месецу прошле године. У целој прошлој години, према 1933, повећање износи 12%. Један дес повећања промета отпада на скок цена. |

— У фебруару о. г. било је у нашој земљи, према

· подацима Друштва Индустријалаца и велетрговаца у Љуб-

љани, 15 стечајева (према 27), и 20 поравнања (према 38).

— Вршачка циглана а. д. ликвидираће.

— Број незапослених у Чехословачкој у фебруару попео се на 835.000.

— Према званичним подацима број незапослених у Немачкој у фебруару смањио се за 200.000 на 2.165.000, док је у истом периоду прошле године био 3.373.000.

— Позната немачка фабрика типографских машина Франкентал у Манхајму пала је под стечај. Пасива износи 765.000, а актива 200—250.000 мк.

— У циљу сузбијања незапослености Белгија је донела закон о оснивању друштва за стварање малих насеља. Капитал друштва износи 300 мил. фр., који ће служити за куповину земљишта и смештање на овоме незапослених радника. 1

— На подручју Новосадске Т-И-3. коморе опао је у прошлој години број заклане стоке на градским кланицама за 2,1% према 1933 г. и за 124% према 1930 г., а на сеоским порастао за 30,2% и 31,1%.

— Др. Кодс, енглески делегат у Међународној трговачкој комори, изјавио је, да целокупно досадање санирање кризе у свету почива искључиво на коњунктурно-политичким мерама за оживљење унутрашњег тржишта при чему је главни задатак био, да се затворе маказе цена индустријских и аграрних производа. У циљу дефинитивног санирања кризе предлаже стварање међународних уговора за изједначење цена аграрних и индустријских производа. На пољу валуте предлаже закључење уговора између САД, Енглеске и Француске. Иницијативу за ово требале би да узму САД. и приморају земље златног блока на девалвацију.

Готовесу корице за1954год „Пародног Благостања“ као и додатка „Анализа биланса“ Цена је комаду 13.— динара,

а за обе — — — 25.— динара. _ = = == > а 35