Narodno blagostanje
16 март 1935. | НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Страна 187 "ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА 21 април — Пожаревачко рударско друштво „Клесновник> ад. из Пожаревца. — Прстеничка трговачка банка Зборови екционарских друштава и у Трстенику. — Крагујевачка, палилулска банка ад. (пређе задруга за трговину и радиност), Крагујевац. — Млав-
18 март — O индустрија :CBHMe- JL. JL, Ba" pažkJUHH.
21 Mapr — Хрватска католичка штедионица д. д. У Новој Градишки. — Трговачко DOM OT 0 0 "штво, Загреб. ·
22 март — југословенски Сименс д. д., Загреб. "Нови парни млин д. д., Загреб. — Нова градска творница глинене робе д. AL, Загреб. — Копривничка јавна склади„шта д. До, Копривница. — Први новиградски паромлин Д. Xa. Загреб.
- 23 март = Индустрија уља д. д., Копривница.
· „Конзум“ д. д. за промет робом у Загребу. |
|. 24 Mapr — Апатинска банка и штедионица д. д. У Апатину. — Ратарска банка дд. у Молу. — Трговачкообртна банка д. д. у Иванићграду. — Банковно и мјеначко д. д. у Загребу (ванредан). .
25 март —- Југословенски лојд а. д., Сплит, прије Атланска пловидба Иво Рачић а. д. и Југословенско-американска пловидба а. д. — „Дрина д.д. за експлоатирање шума у Босни и Херцеговини, Загреб.
· 26. март — „Типографија“ графичко-накладни завод д. д. у Загребу.
"28 март —- „Унион“ хотелска ин ставбинска JL /. B Љубљани. Горњо-бачко удружено паромлинско д. д, Суботица. — „Југославија“, отпремничко д. д., Сисак.
30 apr — Апатинска муњара длд. у Апатину. Српска ратарска штедионица, дионичарско друштво у Старом Бечеју. — Хрватска дноничка штедиона у Вуковару. Пучка штедионица д.д. у Јастребарском. — Прва дионичка штедиона у Дубрави. —
31 март — Сремска електрана длд. у Сремској Митровици. Прва Св. Иванска штедионица д. д. Св. Иван. — Ст. Кањишка прва штедионица д.д., Стара Кањижа. — Југословенска крзнарска индустрија ад. у Новом Саду. — Прво хрватско вараждинско д. д. за електричну расвјету у Вараждину.
6 април — Чаковачка јавна складишта дљд. у Чаковцу. — Чаковачка међумурска штедиона д.љд. у Чаковцу.
7 април — „Дунавка", фабрика теста ад. у Земуну. _— „Јошаница“ ад. Београд. — Југословенски кредитни завод ад. Београд.
9 април — Сенћански млин на ваљке, ЖХеслер и друови д.д. у Сенти.
П април — Штампарско издавачко- СЕ „Вреад. из Београда.
22
ме
-14 април — Врањска кредитна ба у Врању. Биљана" ад. у Београду. — Опште грађевинско ад. јавне радове у Београду. — Лесковачка. централна банка, "“"Десковац. — Алексиначка банка, Алексинац, Шабачка -окружна банка, Шабац. — Битољска банка, Битољ. — Банка || „Ново брдо“ ад. Гњилане. — јЈагодинска кредитна Панк y Јагодини, — Занатска банка Краљевине Југославије а. д. - Београд. _
за
16' април -— „,Japo” Талравско ПОЉА ладино ад. у Београду. НЕ Але АЕ
25 _ -18 април — "Акционарско А канал ' Краља пе зра 1 у Београду. :
· 2д гаприл — = Колонијална“ банка, Београд. -
- 25 Ра — Бад. за предузећа _ И давне радове. „Сим_ плон- Авала", | |
ска трговачка банка, Петровац. — Чачанско ад. Морава,
Чачак.
Трговачки регистар
"„Југохолдичг“ а. д., Београд, упис прокуристе г.
— | Карла Бусе. — „Даруварско купатило д. д.“ Дарувар, упис
члана управног одбора г. Еберхарта Драгутина.
BIBLIOGRAFIJA
Golttried Kunwald, Život privrede zasnovane na očekivanju i kreditu. (Das Leben der Erwartungs- und Kreditwirt-
"већа ), Јепа, 1934.
Prošle godine objavljena je u Jeni gormiš knjiga, u ko-
"јој зе na vrlo originalan način prikazuje uticaj psihičkih mo-
iva na pojave savremene privrede, pa je zbog interesantno'sti prikazujemo našim čitaocima. Za posmatranje ekonomskih
· događaja Kunwald se služi istom metodom koju primenjuju
i prirodne nauke. Ali mu je jasno da tobožnie pravilnosti, do kojih se je tim putem došlo, ne pretstavljaju pravu stvarnost. To su mu samo pomoćne konstrukcije. Njegov je cili druk-
čiji. On istražuje da li u ekonomskim pojavama dolazi do iz-
~ražaja i u kojoj meri dolazi do izražaja opšte-psihičko delo-џапје, а zatim gleda na to da li ekonomske pojave utiču na
postojeće opšte-psihičke događaje i u kojoj ih meri otežavaju,
"a u kojoj podupiru. On se, dakle, ne zaustavlia na površnoj
-konstataciji o značaju psiholoških činilaca, koju su i drugi
• često puta učinili,
nego ide dosledno dalje i stvara iz poče{i-
nih istraživanja, koja se nalaze kod Pigou-a i Diehl-a, pod-
logu za izradu čitavog sistema. On se ne zadovoljava ispiti-
"џапјет pojedinih spoljašnjih i kvantitativnih postupaka, već
„istražuje motive kojima su ovi postupci izazvani.
Ispitivanje
-je ograničeno na modernu privredu, koju je on ovako okarak) : terisao::
inicijativa za proizvodnju ne dolazi više od strane
„potražnje, već je zasnovana na očekivanju budućih potreba i na njihovom buđenju od strane samih preduzimača. Za kvan:titativnu raspodelu celokupne zalihe dobara nije više mero· davno samo pravo svojine nad dobrima, već su važne i oba-
У позћ, “sam iskorišćava i onog koje pripada trgovini.
veze preduzimača.
Polazeći s ovog gledišta pisac ispituje elemente moderne privrede, koji su delom preuzeti iz novčane privrede, a delom su nastali zajedno sa kreditnom privredom. On veli za novac da je to najzgodnije među sredstvima za čuvanje vredkoja služe kao posrednici između područja koje svaki Isključivi cilj
-<ekonomske delatnosti na ovom poslednjem području sastojao
~
bi se u povećanju apstraktne socijalne moći. Novac mu ie
»:dakle prvenstveno. ioš uvek sredstvo za. čuvanje vrednosti i
%
i
“bara novac, vIŠI,
'neplaćena novčana tražbina, „vezu za budućnost, već jedan oblik sadašnje raspodele posto-
mora da ima sopstvenu vrednost. Ova vrednost zavisi, sasvim pridodno, od ponude i tražnje. Pril:kom obrazovanja cene dodakako, i funkciju sredstva razmene, bar u koliko. se radi o novcu namenjenom za kupovine. Kredit, kao ne pretstavlja dužnikovu oba-
jećih dobara. Do visine kreditiranoz iznosa poverilac postaje
"pri: tom vlasnikom, a dužnik je još samo opunumoćeni uprav„-liač:. Oni. delovi postojećih dobara, na koje se uzima zajam,
-„dakle u zamenjive vrednosti. ~ омегаџапје postojećih vrednosti,
cene: se od strane banaka kao finansijske vrednosti i pretva-
raju se u homogenizirane i overovliene finansijske vrednosti, Prema tome, u pitanju je samo a ne radi se o stvaranju novih, Ovome se ne može prigovoriti ukazivanjem na nepokri-
_„Veni kredit, jer to i nije kredit, već rizičan posao, koji se pro-
n fiyi „bankarskim principima,