Narodno blagostanje

Страна 200 _ НАРОДНО ка. Уместо брашна, чије су цене знатно повећане после декретирања цена пшенице, велики део становништва прешао је на кромпир. Пошто се цене пшенице па следствено и брашна сваког месеца аутоматски повећавају, то потрошња и даље опада, док се на другој страни врши гомилање залиха код млинова услед чега млинска индустрија упада у све тежу кризу. Ово стање задаје велике бриге монополу те овај покушава на све могуће начине да се у што краћем року ослободи претерано великих залиха, Прва мера била је апел на произвођаче да приликом јесење сетве смање површину под пшеницом да би се смањила понуда и одржале декретиране цене. Овом приликом монопол је запретио произвођачима и снижењем цена у новој кампањи. Ови пак, свесни своје политичке онаге, не само што нису послушали савете монопола, него су чак и повећали засејану површину за 54%. Друга мера је била наредба о облигатном мешању шшенице са ражи, пошто овога нема сувише. Али ће и она остати без већег утицаја на повећање потрошње пшенице. Поред тога, у министарству пољопривреде спремљен је и пројекат о измени и допуни закона о житном монополу, чији је главни циљ да спречи ширење производње. Отуда нови пројекат обавезује произвођаче на учешће у валоризацији контингента, који се буде показао сувишним и то на тај начин, што ће произвођач бити дужан да извесан проценат пшенице, коју је продао монополу, прими натраг у денатурисаном стању ради употребе као сточне хране. На тај начин мисли се, да ће бити предупређено даље проширивање засејане површине и повећање производње. Затим се одобрава монополу да пшеницу купљену у иностранству прода такође у иностранству, а губитак из ових трансакција покрива својим приходима. Да би се монопол обезбедио од увоза немонополисаног жита и сточне хране увоз ових биће подвргнут увозним дозволама. Затим, новим пројектом надлежност монопола протеже се и на индустрију, која прерађује житарице, што није био случај у садањем закону. Најзад, у циљу ограничења засејане површине тшенице биће извршена и нова класификација према физичким особинама. До сада су биле две врсте, а у будуће биће их четири, те ће за најслабије, чија се производња не жели, бити утврђене далеко мање цене од данашњих. Међутим, могућности преоријентације производње на најбоље врсте врло су ограничене услед хемијских и физичких особина земље.

Ако би све ово било спроведено, што ће у првом реду зависити од држања аграраца, онда би се могло очекивати извесно смањење производње у корист повећања увоза, у првом реду из земаља Мале Антанте. Како изгледа, гграрци су вољни да приме планове ове реформе тражећи као концесију увођење монопола трговине стоком и сточарским производима.

Из овога излази да је Чехословачка у нормалним годинама у погледу пшенице постала самодовољна. С обзиром на огромну залиху са којом ће дочекати нову жетву, у наредној години она неће имати потребе за увозом. Под "претпоставком да се одредбе закона о ограничењу засејане површине стриктно изврше, Чехословачка би се могла

идућих година јавити понова као увозник мањих количина. "Али, досадање искуство у свима земљама не пружа наду да ће и овај закон бити изведен. Аграрци су вољни да приме ову реформу, али траже као концесију увођење монопола трговине стоком и сточарским производима. Ово нам пак потврђује, да се или пшенице или стоке морамо. одрећи у погледу извоза на чехословачко тржиште,

БЛАГОСТАЊЕ

- Бр. 13 пне _ Пре светскога рата у Енглеској никоме није падало на. памет да тражи субвенционидржавне касе сање ма које привредне граеншенивиттиашшшЕНа не, Прве идеје о овоме јављају се тек после рата наилазећи на огроман отпор либералистички настројене већине. Али, под утицајем послератног развоја прилика у светској привреди, нарочито све јачег аграрног и индустријског протекционизма, и у Енглеској почиње да добија све шири терен идеја државне интервенције и непосредног помагања привреде. Идејни преображај извршен је релативно за врло кратко време. У периоду 1917—21 држава је жртвовала извесну суму за произвођаче пшенице ради одржавања минималне цене, У новијој привредној историји Енглеске ово је била прва субвенција пољопривреди. После овога дошле су и друге. 1922 уведена је субвенција индустрији шећера са циљем, да се земља у овоме производу ослободи зависности прекоморских земаља и створе могућности за упослење све већег броја пољопривредних радника. Резултат увођења ове субвенције био је, да је у периоду 1924—1933 засејана површина шећерном репом повећана са 22.400 на 396.500 акра или за 1670%. Број фабрика шећера повећао се са 3 на 17. До фебруара прошле године на име ове субвенције исплаћено је 39.5 мил. фунти стерлинга.

"Субвенционисање енглеске народне привреде из

Од 1932 политика субвенционисања знатно се проширује. Законом о пшеници од 1932 уведена је декретирана цена за пшеницу од 10 шил, за 50.8 кг. Истовремено уведена је и покретна царина на шшеницу и брашно чији је приход служио за одржавање декретиране цене. Ова је цена била предвиђена за 27 мил. хендредвејта (50.8 кг.). У колико би производња премашивала ову количину у толико би се цена имала да смањи. У последњој кампањи премирана количина била је повећана на 29 мил. хандредвејта. И овај је закон имао за последицу знатно проширење засејане површине.

Априла прошле године донет је закон, који за време од две године предвиђа субвенцију од 3.5 мил. фунти стерлинга произвођачима млека и утврђује минималне цене по којима ће ови продавати млеко млекарима. С јесени исте године установљен је фонд од 3 мил. фунти стерлинга за субвензионисање произвођача стоке.

Са субвенционисањем индустрије отпочело се нешто доцније. Прва субвенција од 20 мил. фунти дата је угљарској индустрији за време великог рударског штрајка 19251926. Затим су прошле године уведене субвенције слободној пловидби, као и специјалне помоћи за распремање бродова. Јула 1934 донет је закон о помоћи од 25.000 фунти власницима лађа за ловљење харинга. Ових дана парламенту је поднет нови законски пројект, који предвиђа двогодишњу субвенцију од 125.000 фст. за рационализацију ловљења и промета харинга.

70-godišnjica Waltera Lot-

za, ргојезога пашке о Њ-

nansijama na Univerzitetu u Miinhenu

Marta 21 ft. g: proslavio је profesor Walter Lotz svoju 70-godišnjicu. To je bio dan slavlja za ceo nemački naučni svet i za ogroman broji njegovih učenika i poštovalaca iz celoga sveta. Lotz je postao profesorom u 25 godini. Po svršenom doktoratu u Nemačkoj proveo je duže vremena na praksi

„u jednoj banci u Londonu, ne u cilju da pravi bankarsku ka-

rijeru, već da lakše može da produbljuje probleme bankavske

Пошаљите претплату за 1955 годину !