Narodno blagostanje
Страна. 218
ИНДУСТРИЈА
сл и пдек5 indusinijske proizvodnje ||hi} Italiji u januaru 510 je 03.0 (928 = = 1 prema 80.7 u decembru i 72.2 u januar ..1934.. O. бен U jangaru. 0. 2. proizvedeno је u Dravskoj banovini 122,0 hilj. tona uglja, manje za 8,4%. nego u; istom mesecu „ prošle godine, a više za 6,3% nego m istome mesecu 1933 e ·. Prodato je 106 hili. tona, prema 128 hili., od čega otpada ma .. železnice 45 hilj. prema 68 hilj. | industriju 43,8 ће. ртета 42.5 · hiljada. tona. О Beogradu је обпоуапо OVO ако; Oarako društvo: : „Fabrika · gumenih proizvoda” Rekond Jo "sipa 6. "Ош кома“, за -.kapitalom..od 2 mil. din. | | — U Njujorku zasedava konfenencija. OON. -proizvođača bakra čiji |e cilj stvaranje međunarodnog kartela. Il ako se ova drži taino u javnosti je prodrlo, da je između „američkih i. afričkih. proizvođača postignut sporazum o ograničenju proizvodnje” i to: 20% od 1 maja, i 10%. od prvog juna. 'Američki izvoz u Evropu treba da bude smanjen za 25%. ii | Proizvodnja zlata u Južnoj Rodeziji u 1934 bila je : (601. 152 finih uncija u vrednosti 4.70 mil. funti sterlinga prema 642.409 finih uncija i 4.01 mil. funti st. u 1933. Zbog priliva engleskih kapitala i povolinih cena zlatu investiciona delatnost bila je vrlo Živa. U prvoj polovini godine uč:njeno je novih in- vesticija za 1.48 mil. engl. Тил prema 368 hilj: u 1933 ı 107 u 1932;
organizacija o tome, da li ove pristaju na donošenje zakona o ·:zabrani osnivanja novih industrijskih preduzeća. Većina se iz-
jasnila protivu zabrane. :; — _"Talijanska štampa javlja, da su u severo-afričRim talijanskim kolonijama pronađena velika ležišta fosfora, koja se prostiru na desetine hiljade hektara. Italija se nada da će ·se uskoro moći osloboditi uvoza ovoga artikla.”
— Mađarska vlada proučava plan o obavezivanju me-
. talnroijske industrije da u. upotrebi metala zameni ove aluminiumom gde god je 10 moguće, te time s jedne strane pruži mogućnost za proširenje industrije aluminiuma, a s druge se oslobodi sadanjeg uvoza metala.
ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА — Engleska metalurgija dobiće umesto dosadašnje zaštitne carine od 331/,„% po vrednosti, carinu po težini koja će „.pretstavljati 50%. vrednosti skuplje robe ı 75% jevtinije. Ova тега predviđena је zbog eventualnog dempinga belgiske robe (u vezi sa valutnim teškoćama Belgije. — Narodna banka odđluči:a je da otkupi na nemački kli-
rinški račun uplaćene svote (do 10 mil. din.) od nemačkih tu-
rista koji putuju u našu zemlju uz iste uslove kao što to čini SG našim izvoznicima. Postoji bojazan da će visoki odbitak Narodne banke delovati nepovoljno na turizam iz Nemačke. — Kurinška potraživanja naših izvoznika u Nemačku iznosila su 20 marta o. о. 265 mil. din. i stalno. rastu.
'— Francuška je odobrila našoj zemlji za prvo tromesečje
7 пакпади kontingent za konzerve od patlidžana od 180 kvin-
tala.
| _ :Bugarska je donela zakon o kontroli oi Voda, патеnjenih izvozu, koja će sč "odnositi na spolini izgled, kvalitet, sortiranje :i pakovanje...
- == Витагзка је бо чковса оуе |! Роа одоре, та DOD države bescarinski uvoz sledećih proizvoda: sve potrebe za mi-nistarstvo rata, benzin, ulja, gume, rezervnih delova za državne automobilske garaže, avione i njihove delove, motore, ma-
šine, masti za · podmazivanje, karbid, odela za ПА. зре- :
cijalno oružje. — Prema jednoj studiji Eikdomiskog komiteta Društva naroda izvoz zemalja žlatnoč bloka” žayisio је: u 1933 od ЕЦ
BL UBO | JE ОСТАЊЕ
— Austrijska мада. izvršila je anketu kod. andutrijskih ~
о
izvan OVOg bloka i to: Belgijsko-luksemburške. NM unije 39.9%,. Francuske 36%, Švajcarske 34.3%, | 29.3%, Italije 21.9%, Poljgke 20.2%.
— Engleska je povećala carine na gvožđe i i njegove iZrade sa 5 па 50% ipo, vrednosti.
— – Rumunija 'je prestala sa davanjem uvoznih Gožyoli, та uvoz iz svih zemalja sa kojima ima pasivan trgovinski bilans, dok je uvoz 17 zemalja, koje me uvoze rumunske zabranjen.
— Direktor memačkog ministarstva: privrede тло 42javio je, da se aktivni saldo u петаско-јивозјоуепзкот. КНfingu od 15.mil. mk. u korist Jugoslavije ne može izravnati
'sprečavanjem jugoslovenskog izvoza u Nemačku, već poveća· njem nemačkog izvoza u Jugoslaviju. U tu svrhu teži se za-
ključenju ·jednog: novog ugovora o prometu turista. ·
СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИХА
— Stupio je u štrajk 1300 rudarskih radnika u Kaknju i 180 u Donjoj Ladanji (Savska banovima) radi neisplaćenih nadnica. — Danska je podnela parlamentu predlog zakona o suzbijanju nezaposlenosti onih radnika, koji su izgubili pravo na pomoć. Za ove će biti preduzeti javni radovi za iznos od 36 mil. kr. Radnici će raditi 16—32 časa nedelino.
— Austržjsko ministarstvo socijalne politike odredio je 1.7 mil. šil. za izgrađivanje malih maselja.
НОВЧАРСТВО
— Народна банка је у 1934 год. злата од домаћих рудника према 4,9 кг. у 1933 год. Осим тога је преузела од грађанства кованог и некованог злата у вредности од 84,3 мил. дин. (1 кг. = 51 хиљ. ДИН.).
— Udruženje bankara u S. A. D. uputilo je bankarskom odboru parlamenta predlog sa sledećim zahtevima: da ministar finansija i kontrolor novca napuste svoje položaje u Federal rezerv bordu; da politika otvorenog tržišta bude vođema od komisije od 9 članova među kojima bi trebali biti 4 guvernera Federal rezervnih banaka: a ostali članovi rezervne direkcije; da komitet ustanovi minimalne i maksimalne. granice za pokr:će uloga za štednju, koje je propisano za privatne banke u vezi sa sprovođenjem politike otvorenog tržišta.
— Danski ministar trgovine izjasnio se u jednom аоуотц protiv inflacije. Rekao je da ije potrebno i dalje kontrolisati uvoz da zemlja ne bi kupovala na strani više no što dozvoljava stanje platnog bilansa. Zbog toga je potrebno održavati sistem uvoznih dozvola, koji je uveden 10931 godine. ~
— Talijanska banka snizila је ddiskont sa 4 na 31/,%. Ova mera je izazvala iznenađenje u finansijskim krugovima, jer po načelima konservativne diskontne politike trebalo bi s obzirom na odliv zlata povećati diskont. Pad lire u inostranstvu daje utisak da međunarodno valutno tržište gleda u tome slabljenje položaja lire. Sniženje diskonta ima za cilj, da smanjuje kamatne terete u unutrašnjosti, pa prema tome ima isključivo konjunkturno-politički značaj. Ovo, pak, pokazuje da se Italija sve više odvaja od svetske privrede. Interesantno je napomenuti, da je usled sniženja diskonta počela živa hosa akcija i državnih hartija od vrednosti.
„Frankfurter Zeitung” donosi da je u toku а ђе!о5ко tržište novca i kap:tala pokazalo interesantno kretanje. 1 pored neverovatno niskih kamata od 0,75% za uloge bez ot-
купила 11.75 кг.
·kaza, privatne banke bile su izložene napadima svojih poveri-
laca. Ovo nije imalo uzroke. u nepoverenju prema bankama, nego u nepoverenju prema поуси. Neke banke su usled navale ulagača došle u teškoće, tako Aligemeene Bankvereenning. Prema iskazu novčanične banke od 14 marta, potraživanja banaka smanjila su se za 7 dana za 135 mil. fr., u isto vremće, u isto vreme izgubljeno je zlata za 233 mil. U iskazu od 21
· marta visina AO 5 stoka je 11,6 у Oi prema 12,4 milijardi