Narodno blagostanje

Страна 234 · НАРОДНО „= О јапџати о. о. итпо је 156 гафтика 1 пате Чен а

osiguranih kod Suzora, od kojih 55 ili 35% od tuberkuloze.

Samoubistava je bilo 7, a nesrećnih slučajeva 8.

" — Međunarodni biro rada smatra da od današnjih 25 miliona nezaposlenih ima po prilici 6 do 7 miliona mlađih od 25 godina. Izveštaj Biroa rada preporučuje da se zavede obavezno školovanje dece do 15 godina.

— Da bi se stalo na paii hiperprodukciji pamučne robe bez zafvaranja preduzeća i stvaranja nove nezaposlenosti, Nira je odobrila da se radno vreme smanji za 25%.

— Код Сузора је у јануару о. г. било 506.496 осигураних радника и намештеника, више за 22.264 или 44% него у истом месецу прошле године и за 40.660 мање него у децембру пр. год. Највећи пораст показују уреди у Нишу (3.391), Сарајеву (2.794), Осеку (2. 397), Љубљани (2.097) и Београду (2.059), а у процентима: у Нишу (16,67%), Ca-

рајеву (13,66%) и Сомбору (12,02%); смањење показује _

гедино уред у Бања Луци (за 278). Болесничке благајне показују пораст. Са зарадом до 8 дин. било 72.197, од 8 до

24 д. 232.495, од 24 до 34 m. 80.837, од 34 до 48 д. 56.483 |

и преко 48 д. 64.484. Просечна обезбеђена надница износи 21,84 n. мање за 0,87 д. Укупна обезбеђена зарада износила је 276,5 мил. д. према 26494 мил. дин.

НОВЧАРСТВО

_— Код Поштанске штедионице опао је у марту о. г. број чековних рачуна са 24.573 на 24.484, а улошци по овим рачунима опали са 1.110 мил. дин. на 1.062 мил. Број штедних књижица је порастао са 321.044 на 326.107, а штедни улошци са 760 мил, на 777 мил. дин. Промет је износио 4,79 милијарди дин. од чега без готовине 49,39%.

– — Поштанска штедионица ће давати зајмове на залогу државних папира и то: 300 дин. за једну обвезницу 21/-% Ратне штете, 60 дин. за обвезницу 7% Инвестиционог зајма, 50 дин. за 6% Беглука, 35 дин. за 4% Паб., и 4.000 дин. за акције Народне банке. Зајмови се "регулишу тромесечно. Камата 7% нето годишње. С обзиром на потребе финансирања. претстојећих јавних радова Поштанска штедионица ће давати и веће ломбардне зајмове.

- = Промет загребачке берзе. износио је прошле године 782,8 мил. дин., према 526,6 мил. (1933 г.), 605,5 мил. (1932 г.), 3.255 мил. (1931 г.) и 3.561 мил. дин. (1930 г.). Највећи је промет био у девизама (672 мил. дин. према 397 мил. 2.877 мил. и 3.143 мил. дин.), затим у ефектима (80 мил. према 67 мил. 98 мил. 271 мил. и 335 мил.); робни је у опадању (са "80 МИЛ. | у 1930 г., 49,5 мил. у 1932 г, и 17,2 мил. у 1933 г. на 7,2 мил. дин. y 1934 m.); а опао је и промет у валутама са 62 мил. у 1931 г. и 446 мил. у 1933 г. на 22,9 мил. у 1934 год.

— Приликом саветовања о новом америчком банкарском закону гувернер Федерал резерв борда Еклис нагласио је, да овиме влада добија потпуну контролу над валутом и кредитом што је исто као када би држава била и власник ових установа. Од потпуног власништва нови систем се разликује само у томе, што држава ове установе не снабдева потребним сретствима. Еклис се изјаснио противу инфлације, која не би била у стању да спасе привреду. Помоћу банака може се контролисати количина новца, која се налази у циркулацији, али не и његова расподела као ни брзина кретања, На ово последње може се утицати пореском политиком. Трећи фактор коњунктурне политике био би повећање упослености помоћу јавних радова. По Еклису монетарни фактори су за коњунктурно оживљење много слабији, што се доказује чињеницом, да је садашњи национални доходак од 50—55 милијарди дол. врло мали. Ако се узме у обзир однос 1929 онда би национални доходак морао износити 75 милијарди долара.

БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 15

— Амерички сенатор Томас изјавио је, да ће влада у валутној политици предузети нови корак, на име изједначења врсти новца. Од 9 разних врсти папирног новца, које сада важе, једино су златни цертификати повучени. Сада ће се извршити повлачење државних новчаница од. 1890 године, банкнота федералних резервних банака, нов- _ чаница national currency и националних OGaHKHOTa. IIpeMa томе, остаће још две различите форме сребрних цертификата, новчанице С. А. Д, које могу да буду повучене само по измени закона, и, најзад, федералне O новчанице.

— Луксембуршки а "девалвиран је за 10%, а однос према белгу утврђен је на 1 према 1.25.

— Flanden je podneo parlamentu projekt zakona kojim . se konvencionalna kamatna stopa u građanskim ugovorima utVrđuje na 5%, a. u, trgovačkim na 69%, za Francusku 1 6% za Alžir neto i oslobađa 12%. poreze na prihod.

= Talljanska banka je smaniila svoju zlatnu i devizna podlogu u toku 1934 godine za 1691,4 miliona lira. Na kraju 1934 podloga je još iznosila 5811,5 miliona u zlatu i 71,7 u devizama. Pokriće je bilo 41,208% prema zakonskom pokriću od 40%

— _Pretscdnv Holandske banke izjavio je da. se holandska moneharna politika neće muenjati zbog devalvacije belgijskog franka. „ Telegraf” primećuje da će mnogobrojni holandski porteri belgijskih hartija zbog toga imati znatne gubitke.

— Kineska vlada zavela ije kontrolu nad najvećim bankama u zemlji, i to nad Kineskom, Centralnom i nad Saobraćajnom bankom. Vlada ide za tim da unificira kineski finansijski sistem.

— Prema Uhed0i O zaštiti novčanih zavoda od zavodakoji su bili pod čl. 5 ili 6 Zakona o zaštiti zemljoradnika, 196 je tražilo odlaganje plaćanja, 13 vanstečajnu likvidaciju i 9 sanaciju. Do 1 aprila o. ge. rešeno je 60 molbi: dato je 11 odobrenja za Vanstečajnu likvidaciju, 2 za sanaciju (Jugoslovenskoj banci u Zagrebu sa 2% kamate od 1 jula 1934 cg. i Jugoslovenskoj udruženoj banci u Zagrebu sa 4% na uloge do 50 hiljada i sa 3% na uloge preko 50 hilj. dinara), i 47 za odlaganje plaćanja i to Gradskoj štedionici u Zagrebu za 5 god., a ostalima za 6 godina, за Ката от stopom od 2—4#č5 za stare uloge.

— Švajcarska Narodna banka izgubila je u 00 пеdelji marta 60 mil. fr. zlata. Bančin zlatni stok iznosi 1713 mil. prema 1747 u istom vremenu 1933 godine. Zlatno pokriće svih obaveza iznosi 93%, te se povećalo za 11% prema prethodnoj godini.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ — Uskoro će u Holandiji biti emitovan indijski zajam :od

50 mil. hol. forinti sa kamatom 31/,%, i emisiomim kursom 99'/ ,%, koji će pored ostaloga, poslužiti i za konverziju 4:1,%

zajma од 1930.

— Talijanski ministar finansija odobrio je izlaganje upisu obligacionog zaima od 148 mil. lira na 20 godina, sa kamatom 41] % i emisionim kursom 98%, čija će sretstva biti upotrebljena za rasterećenje preduzeća, koja se nalaze pod državnom kontrolom.

— Talijanska vlada emituje za 148 miliona lira 41/ cc 20 godišnjih obveznica. Dobijena sredstva služiće za isplatu dugova raznih preduzeća koja preuzima država.

— Švedska emituje nove blagajničke zapise u iznosu od 20 miliona kruna. Posle ove emisije ukupni opticaj blagajni- . čkih zapisa u Švedskoj iznosiće GO miliona kruna.

— Bngleski budžet za 1934/35 о. zaključen je sa viškom od 71. mil. funti prema 31. mil. u 1934/35 г., док је ц 1932/33 · 9. bio deficit od 32 mil. ·Prema budžetskom predlogu doneli su.

· Više od predviđenoga. porez na prihod i nasledna taksa usled