Narodno blagostanje

6. април 1935.

597 хиљ. на 444 хиљ.), бухача 16,2% (са 917 хиљ. на 768 хиљ.), сирка 10,7% (са 3.840 хиљ. на 3.430 хиљ.), ланеног семена 199 (са 994 хиљ. на 850 хиљ.), и шећерне репе 6% (са 500 хиљ. на 480 хиљ.), а порасла: памука за 50,5% (са 254 хиљ. на 513 хиљ.), сезама 49% (са 88 хиљ. на 173 хиљ.), цикорије 51% (са 4126 хиљ. на 8.387 хиљ.), конопљиног влакна 25,8% (са 27.000 хиљ. на 37.600 хиљ.), конопљиног семена 19,3% (са 1500 хиљ. на 1860 хиљ.), маковог семена 28% (са 1150 хиљ. на 1604 хиљ.) и ланеног влакна 6% (са 9920 хиљ. на 10560 хиљ.).

— Ministarstvo poljoprivrede zabranilo je izvoz mladih za priplod sposobnih grla stoke (goveda i konja).

— Министар финансија решио је да државна фабрика шећера ва Бељу плати произвођачима 16,23 дин. на 100 кер. репе прошлогодишње кампање, осечка 16,65 дин., „Црвенка" 18,04 дин, нововрбаска 19,58 дин. великобечкеречка 21,05 д., чукаричка 17,07 д., ћупријска 18,93 дин. и у Старом Сивцу 16,47 динара. _

—_ Прва хрватска творница уља д.д. у Загребу дала је оглас у коме позива пољопривреднике за закључивање уговора о сејању сунцокрета и соје, гарантујући најмању цену од 140 дин. за 100 кгр. сунцокрета и 150 д. за соју.

— Према подацима Хмељарског друштва из Цеља, прошлогодишња производња хмеља у Дравској (бановини износила је око 10 хиљ. м. ц. Цене су се кретале између 10 и 40 дин. (просечно 25). још је непродато од прошлогодишње бербе око 300 м. ц., а старијег хмеља око 100мц.

ИНДУСТРИЈА

— Međunarodni odbor za Rkaučuk odlučio je да 2502 pada cene izvozne kvote za drugo tromesečje smanji na 70% (prvobitno je bilo odlučeno 75%), a za treće tromesečje sa 70 na 65%. |. na 190.400 i 176.800 топа.

— U broju od 26 januara, u članku „Pred svetskim kartelom bakra” rekli smo, da su izgledi za ostvarenje тледипаrodnog kartela relativno povoljni. Konferencija, koja je imala da reši ovo pitanje, posle tronedelinog zasedanja u Njujorku, završila je uspešno svoj posao. Sporazum se sastoji u sledećem: 1) Rudnici bakra izvan Severne Amerike, izuzimajući јаpanske i ruske, počev od 1 juna ove godine ograničiće зуоји godišnju proizvodnju za 240.000 tona; 2) Osniva se statistički ured, koji će prikupljati materijal i pratiti razvoj pr.lika na svim tržištima; 3) Sa rudnicima Kanade i Sjedinjenih Američkih Država, koji nisu ušli u kartel, predviđena je saradnja preko naročitih organizacija, koje će se stvoriti; 4) Utvrđeni su jedinstveni iržišni i prodajni uslovi; 5) Prodaja kanadskog bakra biće poverena jednom agentu, koji će raditi sporazumno sa svetskim kartelom:;; 6) ugovor važi do 1 jula 1938 godine. Rudnici koji su pristupili kartelu pretstavliaju 75% lkupne proizvodnje izvan Severne Amerike (750.000 tona). Ograničenje proizvodnje pogađa Borski rudnik pošto se društvo, koje ie vlasnik ovoga, primilo obaveze da izvrši ograničethje u drugim fudnicima, svakako u onima u kojima su proizvodni troškovi viši. Čim je objavliena vest o sporazumu na svetskom tržištu bakra osetila se vrlo čvrsta tendencija; cena po toni skočila ie za nekoliko funti sterlinga. Zemlje uvoznice bakra primile su sporazum: vrlo nepovoljno. Pre svega, one nisu očekivale da će biti sprovedena ovako velika restrikciia proizvodnje, koja može imati za posledicu priličan skok cena. Ali baš zbog ove mogućnosti one se nadaju da će se i ovoga puta ponoviti istorija drugog svetskog kartela bakra, koji je postojao od 1926 do 1932. Visoke cene tada su uticale na otvaranje novih rudnika i na gomilanje zaliha, koje su srušile kartelsku politiku cena.

— Novi projekt zakona o Rkartelima u Rumimnijt ukida dosadanju slobodu i stavlia kartele pod kontrolu države. Osnivanje kartela, kao ı kod mas, podleže prethodmoj dozvoli Mipistarstva. trgovine, koja se izdaje pošto se utvrdi da kartel

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 233

neće oštetiti nijedan interes, naročito onaj potrošača. Politika kartela u pogledu cena i proizvodnje podleže stalnoj kontroli. | — U {ekstilnoj industriji Dravske bamnovine od polovine

prošle godine usporen ie porast broja zaposlenih. Prema istom mesecu prethodne godine bilo je više zaposlenih u |unu pr. g. 2.725, avgustu 2,248, oktobru 1.979, decembru 1.433, |anuaru о. 9. 1.101 1 Тебгцаги 726. |

— Privredne konporacije u Austnii izrazile su se рог fivno za movi projekat zakona o kartelima. Zakom ima dva cilja: s jedne strane sprečavanje međusobne konkurencije, a s druge sanitanje odnosa između pojedinih industrijskih predizeća. Zakon predviđa da se propisi o cenama mogu prinudno namefnuti i jutsajderskim preduzećima. Primmdno kartelisanjš predviđeno je u izuzetnim slučejevima.

— Hama поморска трговачка морнарица има 77 парних бродова са 309 бруто тона.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Наш извоз за прва два месеца о. г. износио је 400 хиљ. тона у вредности 505 мил. дин, по количини је мањи за 10,84%, а по вредности већи за 0,51% него у истом периоду прошле године. Наш увоз је износио 107 хиљ. тона за 510 мил. дин., по количини мањи за 5,96%, а по вредности већи за 3,56%. Трговински биланс је био пасиван за 9,36 мил. дин. |

— Титконе, отсаттасја za unapređivanje izvoza u Tiurskoj, pristupila je osnivanju Zadruge za izvoz jaja, kojoj се pristupiti oko 145 izvozničkih firmi. Celokupni izvoz imao bi se koncentrisati u zadruzi i fime omogućiti bolia kontrola kvaliteta.

— Mađarska je zabranila privatnoj trgovini i njenim Organizacijama da vrše kompenzacione poslove sa Jugoslavijom, Poljskom i delimično Rumunijom i poverila ih Institutu za spolinu trgovinu. To je učinjeno iz razloga što je privatna trgovina znatno podigla premiju na novac i time praktično onemogućila kompenzacione poslove.

— „Politikin” dopisnik iz Berlina javlja da su delegati naše Uprave državnih monopola zaključili sa nemačkim fabrikama duvana „Remtzma” iz Hamburga i „Brinkman” iz Bremena prodaju 1,25 mil. kgr. duvana južnosrbijanske berbe iz 1931 i 1932 i hercepgovačko-dalmatinske iz 1933 godine.

— Između Francuske i Nemačke zaključen je sporazum, koji predviđa produženje ugovora o trgovačkim plaćanjima do 1 jula o. g. s lim da se francuski izvoz ograniči. Kod određivanja količina biće merodavne izvozne količine iz istih perioda prethodne godine. Ovaj sporazum je posledica pogoršania nemačko-francuskih trgovinskih odnosa usled zaleđenih klirinških potraživanja Francuske.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— У америчком сенату отпочела је дискусија о Вагнеровом закону о радничким сукобима, углавном O чл. 7а закона о Нири. Вагнер тражи да се овај члан стилизује јасније, да се укину раднички синдикати основани и финансирани од стране послодаваца у њиховим предузећима, да се уведе принцип мајоритета за радничке претставнике, да се изабрани судови према закону о Нири учине сталаом установом и да добију право тумачења закона.

— U Satajevtt. je osnovana sekcija Lekarskog sindikata.

— U februaru o. S. bilo je kod Ljubljanskog Ouzora 72.415 osiguranih, više та 15093 ili 2,28% nego u istom mesecu prošle godine i manje za 273 nego u januaru o. 9. Najveći је porast kod: tekstilne industrije, trgovine, ind. kamena i zemlje, kože i gume, šumske, hemijske, hrane i pića i kućne posluge, a opadanje kod: gradnji železnica i putova i gradnji nad zemljom.