Narodno blagostanje

· Страна 250

108, zatim pada u idućoj g. na 102. u 1933 g. raste na 111 iu 1934 g. na 125. Najvažniju ulogu igra u (Grčkoj tekstilna industrija koja pokazuje stalan napredak, pa hemijska i električna i najzad građevinska industrija, cementa i duvana. U 1928

. grčka industrija zadovoljila je 58%. unutrašnje potrebe a u Ма 76%. Tekstilna industrija izvozi znatne količine u Egipat, тока висе i Siriju, važna izvozna industrija je i ona duvana.

НОВЧАРСТВО

— Улошци на штедњу код наших банака износили су крајем марта 0. г. 9911 мил. дин, више за 124 мил. него у марту прошле године.

— Поводом примедаба у парламенту и сенату, да девалвација белге води инфлацији, (белгијски претседник владе изјавио је, да његова политика почива на двема идејама: на стабилности валуте и цена, које искључују инфлацију. Затим је додао, да се Народна банка стално борила противу инфлације, а да је влада никада неће учинити. На питање зашто је за девалвацију узет проценат од 28% изјавио је, да је то учињено за то, што толика разлика постоји између белге и валута земаља са којима Белгија има тесне трговинске везе односно, које претстављају конкуренцију белгијским производима.

— Белгија је по англо-америчком узору · основала

офонд за изравнање девизних курсева“, (Средства су доби_вена валоризацијом златне подлоге Белгијске банке.

— Према изјави г. Фландена у току прва 2 и по месеца ове год. улози у штедионицама порасли су за 1,660 милиона, док су у току прва три месеца 1934 били пали за 1016 милиона франака.

— Према споразуму са белгијском владом Луксембург повећава оптицај луксембуршких франака са 43 на 63 милиона. Овај последњи износ биће постепено повишен на 175 милиона. До сада су у Луксембургу као средство плаћања били у промету и луксембуршки и белгијски франци. Цени се да је ових последњих било око 500 милиона. Луксембруг нема сопствене златне подлоге, јер је и луксембуршки франак покривен златом Белгијске банке. Иначе, луксембуршки франак је девалвиран за 10%, тако да овај стоји у односу према белгијском франку као 1 према 1.235.

— Холандска банка не сматра ново белгијско златно важење за дефинитивно, па неће да за сада шаље злато у Брисел.

— Енглеска штампа бележи да се је у енглески пословним круговима јавио отворен покрет који тражи укидање забране извоза капитала, јер ова забрана смета трговини, а отежава и опорављење енглеске привреде.

— Заменик министра трговине С. А. Д, г. Мек Кол изјавио је да садашње стање федералног буџета не оправдава страх од инфлације. Државни дуг порастао је од марта 1933 до марта 1935 за 7391 милиона долара, од чега отпада 4618 милиона долара на облигације са златном клаузулом. Од ових 4618 милиона долара је Рефико 2465, а остале владине установе 2153 милиона долара.

— Белгија је укинула девизна ограничења у колико се иста односе на туризам.

— Холандска банка повећала је есконтну стопу са 2 и по на 3 и по од сто. Ова је мера предузета због пада курса форинте испод тачке одлива.

— HMrajem 1934 g. bilo je u Nemačkoj 52 privatnih i 15 javnih štedionica za gradnju. One su u 1934 gp. dodelile za gradnju vlastitih kuća 130—135 mil, mk. t. |. 40% svih kredita za gradnju, dodeljenih od novčanih zavoda u toku prošle godine. Kod štedionica za gradnju iznosila je ugovorna svota 2,4 milijardi mk, dodeljeno je ukupno 686 mil. mk. za gradnju i razduženje 70 hilj. vlastitih kuća. | |

HAPOJIHO BJIATOCTAĐĐE ~

— Нојапазка ђапка је zbog odliva zlata povećala diskont sa 2'/» na 31J-%. Guverner Trip izjavio je da ne misli da uvede ograničenje slobodne trgovine devizama, nego će po klasičnim načelima valutne politike braniti kurs holandske forinte. Holandska banka je u sretnom položaju da postojeći propisi koče odliv zlata. Tako ona samo onim zemljama daje zlato od kojih takođe može da dobije zlato, ona daje samo kovano zlato i to za dva dana posle 0 prijave i samo za Vreme nekoliko popodnevnih časova

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Na jednoj konferenciji između ministra finansija i guvernera Narodne banke održanoj 5 o. m. odlučeno je da se potraživanja naših izvoznika u Nemačkoj otkupe uz odbitak od 3% umesto dosadašnjeg od 9%; da Narodna.banka da bi forsirala uplatu naših uvoznika obračunava marku za 8% jevtinije od dnevnog pariteta, kod uplate od najmanje 3 hilj. mk.

— Клириншка потраживања наших извозника у Немачку износила су 3. 0. м. 277 мил, дин.

— Амерички министар спољних послова Хел упутио је ноту Француској у којој напомиње, да се неће моћи користити повластицама из нових трговинских уговора С. А. Д. са другим земљама све дотле док не измени свој систем дискриминација ·

— У циљу нормалног снабдевања индустрије сировинама Италија је повећала проценте увоза на 50—70% према прошлој години, Режим, који важи за увоз из клириншких земаља проширен је још и на Чехословачку и Уругвај.

— Нови бугарски закон о организацији и контроли извоза, о коме смо писали опширно у прошломе броју, онемогућио је страним фирмама да у време извозне сезоне појединих артикала ове купују непосредно код произвођача. Поводом овога страна претставништва извесних држава учинили су кораке код бугарске владе.

— У Бугарској је уведен монопол извоза ораховог дрвета, чије је извођење поверено Пољопривредној и задружној банци. Она има право да откупи и извезе 30004000 тона дрва. Сви власници овога дрва дужни су да своје залихе уступе банци.

— Прошле године Бугарска је извезла у Италију 901.000 ком. живе живине у вредности 29.8 мил: лева или | 87% укупног извоза живине. На другом месту у бугарском извозу долази Енглеска са 106.000 комада у вредности 3.3 мил. лева.

— Претседник Чехословачког житног монопола изјавио је, да ће до конца текуће кампање укупни обрт друштва изнети око 5 милијарди круна. На увозу жита друштво је зарадило 55 мил. кр. До конца сезоне друштво ће морати да увезе још 4000 вагона кукуруза. Трошкови лагеровања и камата изнеће око 22 мил, кр.

— Чехословачка је са С. А. Д. закључила трговински споразум, којим се усваја клаузула највећег повлашћења.

— Francuski ministar Maršando boravio je u Belgiji i pregovarao o itrgovinsko-političkoj situaciji, koja se promenila zbog devalvacije belgijskog franka. Kod uvoza belgijske robe, ne može. da dođe do izražaja promenjena vrednost belgijskog novca. Francuska će imati kontrolu cena kod uvoza robe. Ukoliko se belgijski izvoznici .ne bi držali cena, Francuska će imati pravo da smanji kontingente.

— Jedna grupa turskih izvoznika opiuma, koja ima ugovor sa monopolskom upravom da izvozi u istočnu Aziju prodala je u Japan 300 sanduka орјота.

ЕЈ љоее

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА — Код љубљанског Оузора било је у марту“ O.

74.018 ocHrypaHdx panHMKa H HaMeMmTeHHKa, Malbe 3a 88 Hero

у истом месецу прошле године и то је код мушких опадање за 391, а код женских пораст за 303, те је процевту-