Narodno blagostanje

Страна 264 НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 17.

поред индустрије обухваћене и трговачке и занатске радње) према 351.527 у 1933 год.

Увођење новог режима спољне трговине фебруара ове године треба да омогући и у будуће несметани разви“ так индустрије. Та мера претставља само наставак више"годишње политике ограничавања увоза страних производа на рачун повећања потрошње домаћих. Поред ограничавања увоза готових производа Италија данас свима силама ради да се што је могуће више ослободи и зависности иностранства у погледу сировина. Промене, које су наступиле као последица ове политике, виде се најбоље у талијанској спољној трговини индустријских производа. У периоду 1928 —-1934 год. вредност увоза готових производа пала је за 60%, а извоза за непуних 70% што значи да тежиште индустрије готових производа прелази све више на домаће тржиште. Читав партијски апарат је стављен у службу пропаганде за замену иностраних домаћим производима, чије је дискреционо право врло широко. Што се тиче замене иносраних домаћим сировинама Италија је спремна и ту да употреби ауторитет државне власти на случај да наиђе на отпор било код произвођача било код потрошача.

= Guverner Federal Reserve Воard-a g. Ekles u govoru održanom pred parlamentarnim odborom za bankarstvo izneo je interesanine podatke o jeviinoći kredita u S. A. D. On veli da je za državu jevtinije, ako za pokriće svojih izdataka uzima zajmove kod banaka, nego da izdaje državni papirni novac. Jer sredstva dobivena izdavanjem papirnog novca koštaju državu 0,15% godišnje. Ona čini te izdatke za štampanje, za zamenu istrošenog papirnog novca i za troškove prevoza i osiguranja. Nasuprot tome diskont na izdate 6-mesečne blagajničke zapise iznosi samo 0,11% godišnje. Da je g. Ekles izneo podatke o poslednjim G-mesečnim blagajničkim zapisima, iznenađenje bi bilo još veće, jer su ovi prodati po stopi od 0,004%, a jedan deo čak po 0,049%, a u maju 1934 tromesečni blagajnički zapisi plasirani su uz 0,06% godišnje.

Ova niska kamata koju država plaća za kredite dobivene putem izdavanja blagajničkih zapisa potiče od ogromne mase nezaposlenih kratkoročnih sredstava, kojima raspolažu banke i koja traže zaposlenie po svaku cenu. Članice federalnog rezervnog sistema imaju, na primer, oko 2,3 milijarde dolara nezaposlenih sredstava. Kako privatnog meničnog materijala ima vrlo malo, velika je i utakmica među bankama koje traže blagajničke zapise, Oni se izdaju u komadima od hiljadu, 10 hiljada, 100 hiljada, 500 hiljada i jedan milion dolara; zapisi пе позе попипајпи Катафи već se diskontuju po stopi, koja, preračunata na godišnju bazu pretstavlja samo jedan razlomak od 1%.

Nije još sasvim jasno, da li je g. Ekles nameravao da zauzme definitivno gledište o državnom papirnom novcu i inflaciji, jer njegova primedba o uporednim troškovima ne bi mogla da se održi kada bi se državni papirni novac izdavao u znatno većim količinama. S jedne strane, sa porastom količine izdatog papirnog novca smanjili bi se srazmerno troškovi za štampanje, za zamenu istrošenih komada itd., a s druge strane nije sigurno da bi i prilikom većeg emitovanja blagajničkih zapisa ostala diskontna stopa jednaka.

Ako se protivljenje g. Eklesa protiv inflacije zasniva jedino na niskoj kamatnoj stopi, koju S.A.D. moraju da plaćaju na uzete zajmove, on će možda sasvim dosledno, jednoga dana postati pristalica inflacije, ili će ga таја Котаћла stopa ako se održi — navesti da pribavi državi toliko dugova, da će njihovo plaćanje postati nemoguće. ] taj bi put doveo do inflacije. Zbog toga bi trebalo da se „trestu mozgova” stavi u za-

Još jedna teorija o Нас u S. A. D.

datak, da pronađe neku kamainu stopu koja g. Eklesa ne bi navela u iskušenje da suviše zadužuje državu niti da pribegava inflaciji. :

Последњег дана уочи ступања на снагу снижења порезе на кирије станова за 25% једним законом решено је, да сопственици имања и зграда, чија је пореза 1 априла смањена за 25%, овај износ уступе држави као зајам. Сретства добијена на овај начин имају се употребити за грађење малих станова. Зајам ће носити камату, али други услови нису још познати.

Пореза на кирије, коју убирају земље и општине, употребљава :ce 50% 3а опште финансијске потребе ових тела, а остало за унапређивање подизања станова. Приликом Рајнхардове реформе пореза 1934 год. било је предвиђено, да ова пореза, коју су плаћали само они станови, који су подигнути пре инфлације и са државном помоћи, буде снижена за 25% Ha дан |! априла 1935 год. а за даљих 25% на дан 1 априла 1937 год. Најзад, ! априла 1940 год. она је требала да буде потпуно укинута. Међутим, пошто су се због политике стварања рада финансијске потребе јавних тела знатно умножиле, стварно смањење ове порезе било је немогуће, као што се морало одустати и од предвиђеног укидања комуналне порезе. Али, док је лична пореза и даље остала општинама, ових 25% порезе на кирије биће пренето на- Рајх.

Развитак грађевинске делатности последњих година показао је, да без државне помоћи грађевинска привреда че може да одговори постављеним задацима, Грађење станова достигло је кулминацију 1928—30 год. али све је то било недовољно за покриће потреба, које су се стално увећавале, нарочито форсирањем закључивања бракова и побољшањем привредних прилика уопште. Потреба станова у овој години биће још већа, Тиме је за финансирање грађења станова слободно тржиште капитала понова добило значај, у толико пре што су општом конверзијом камата створени предуслови за емисију заложница. Сасвим је, међутим, разумљиво да се веће емисије не могу одједанпут и тако брзо спровести. Као даља потврда за хипотекарни кредит моћи ће да послуже и штедионице. Али, треба имати на уму да су штедионице, као и осигуравајућа друштва и носиоци социјалног осигурања, већ врло јако ангажоване за финансирање потреба Рајха, те се за хипотекарне кредите не би могло рачунати са знатнијим сумама. Из ових разлога неће се моћи ни сада рачунати са финансирањем грађења станова искључиво од стране приватног капитала: Пошто је врло хитна потреба станова, коју је држава увећала форсирањем закључивања бракова, она је одлучила да њено задовољење помогне јавним сретствима. Сретства за ово биће створена на следећи начин: из доприноса за давање брачних зајмова, који су до сада употребљавани за набавку одела и кућних потреба, одвојиће се 50 мил. мк;; затим, приход од смањене порезе на кирије за 25%, који ће донети око 180 мил. мк. Свакако, ефективни износ новог капитала за финансирање грађења станова биће нешто мањи, јер је од ових 180 мил. мк. један део и раније био употребљаван у ову сврху.

Да би се власницима имања и зграда ипак изишло у сусрет у погледу смањења пореза ша кирије употребљена је слична форма као код снижења прометне порезе, порезе на зграде и земљишта и обртне порезе. На место пореских бонова овога пута даће се облигације. У финансијскотехничком погледу овде се ради о проширењу принудне употребе капитала. Док је законом о улагању капитала створен један општи принудни зајам (од повећања дивиденди), који служи повећању државног кредита, помоћу

Проширење принудне штедње у Немачкој