Narodno blagostanje

___Страна 276. 4

__НАРОДНО_БЛАГОСТАЊЕ

ају да је држава ограничена, као што рекосмо, у траву контроле над пореским 'обвезницима. Министар финансија, који је инаугурисао ту праксу, постарао се за популарност свог следбеника, јер је она на дуже време била немогућа, па све да је остао и исти министар. |

· „- (Смањењем пореских дажбина, дата је сатисфакција постулату, да непосредни порези морају и на већем отстојању да прате кретање пореске снаге грађана, другим речима, да не смеју претстављати конфискацију ни сполијацију. Смањење саобраћајних пореза, нарочито пореза на потрошњу, извршено је и из разлога рационализације. Ту је идеју формулисао г. Министар финансија у својој изјави од 20: априла на следећи начин: „Кад се пре неколико Родина осетио талас кризе у нашој држави, онда се у Министарству финансија није водило довољно рачуна о томе новом фактору. Да би се обезбедио приход државне благајне, кад је потрошња монополисаних артикала почела да опада, министри финансија су повећавали цене монополским артиклима место да их смањују. Типични је пример у том погледу дуван, када је публика са повећањем цена цигарета, брзо напуштала једну за другом све боље врсте пре-

лазећи на најниже. Ја сам одлучио да пођемо дру-

тим путем, да водимо рачуна при утврђивању цена о- криви и да се у главном држимо оног познатог трговачког искуства а наиме да се једна роба боље продаје ако јој се цена смањује. Посматране кроз ову призму одлуке Управе државних монопола, чијем сам доношењу лично ја данас присуствовао и "одмах и одобрио, значе једновремено водити рачуна и о ослабљеној куповној моћи потрошача и о равнотежи државног буџета чији је један од главних стубова приход од монопола. Ове одредбе претстављају за наш народ у градовима и селима једну олакшицу, али у току њиховог извођења услед очекивања појачане потрошње монополских артикала она ипак неће ни мало ослабити снагу државних финансија". “Правило, кад се продаје роба по нижој цени, да се. повећава обрт, не само да је трговачко, већ је одавна потврђено у науци о финансијама не само код пореза и потрошње већ код свих оних пореских "облика код којих држава утиче путем пореза на цену добара и услуга. Оно важи посредно чак и код "непосредних пореза — под условом једне мудре и добре пореске политике — јер смањени непосредни порез - ослобађа куповну снагу пореског обвезника, коју он троши за задовољење својих потреба, чиме се ствара нов порески извор на другој страни — ако "пореска стопа није била тако висока, да се порез плаћао не из прихода већ из имаовине. Према томе 'y досадањој дефлацији јавних дажбина може се рећи да једним делом претставља коначан мањак државних прихода за износ смањења — код непосредних пореза, а код других мањак који се у извесном делу, а теоријски чак и са пуних 100%, може аутоматски да накнади. Ако бисмо хтели на питање, у којој ће мери то бити случај, дати одговор, онда бисмо рекли да ни влада не очекује 100% компензацију редуцирањем пореза створеног мањка. То "се јасно види и из изјаве Министра финансија, кад

IU ФИНАНСИСКО-ПОЛИТИЧКА СТРАНА ДОСАДАЊЕ ДЕФЛАЦИЈЕ ЈАВНИХ ДАЖБИНА

___Као што рекосмо неизбежно је да ће снижење пореских и таксених стопа и мере за ублажење досадањег делимично садистичког фискализма лмати

се она пажљиво прочита. Он помиње два мотива редукције монополских дажбина: 1) наду да она неће ни мало ослабити снагу државних прихода, 2) подешавање цена куповној снази народа. Друго потире

делимично прво. Ако је опала куповна снага народа,

онда овај ни при смањеној пореској стопи не може да уступи држави из истих пореских извора »нај волумен куповне снаге, који је уступио при већем благостању. Ако је наш народ био сувише оптерећен- дажбинама, онда се од ових редукција, пер салдо, има да очекује смањење државних прихода. Тиме не желимо да кажемо да је досадања политика пореске дефлације била погрешна. Напротив она је била императив наше финансијске политике, коме би се морао поклонити пре или доцније и онај, који је био противног мишљења.

Г. д-р Стојадиновић је изјавио у Народној скупштини 1925 године, да су државни терети ударили у плафон. Ако би то тада било тачно, онда се човек мора да пита у чуду, кад израчуна укупно повећање јавних дажбина од 1925 године до данас, нарочито имајући у виду скок куповне снаге динара, како је овај народ уопште могао да остане читав!

Не само да су ове досадање мере биле оправдане, већ је више но очигледно, да се на овом путу не може да стане. Ми смо много пута истицали нерационалност извесних дажбина, као што су биле жељезничке тарифе, поштанско-телефонско-телеграфске таксе, монополске цене и извесне трошарине, а нарочито таксе. Ми смо уверени да ће закон о таксама морати да се разлабави. Јако би нас изненадило, кад би била нетачна наша претпоставка, да се на томе већ ради. Закон о таксама претставља, ако не најтеже, а оно најнеправичније дажбине. Он има неповољне политичке, социјалне и економске реперкусије, он паралише извесне законске прописе из разних области правног поретка, он уништава извесна права грађана гарантована уставом.

Као најкласичнији доказ за то, како високе пореске стопе убијају пореске приходе, како је ту скоро рекао један француски нар. посланик учествујући у енергичној кампањи која се води већ месец дана против високих пореских стопа, служе наше трошарине, нарочито на шећер и пиво. Шећер се сматра за једну од животних намирница, због чега је његова потрошња прилично нееластична. То међутим није случај код нас. Потрошња шећера пала је за 4 године од 9.000 вагона на 6.000. Потрошња шећера у другим земљама, коју „Народно Благостање" редовно бележи, ни у једној земљи није толико пала као код нас.

То исто важи и за пиво. Потрошња пива изно сила је 1928 г. 728.000 хектолитара, па је пала 1931 год. на 338.000, а 1934 на 210.000 хект. И овај-пад нема равног у свету. Очигледно је, да главни узрок лежи у претераним трошаринама, које износе, ако се не варамо, данас 2 динара по литру. Колико треба да кошта пиво, кад се само на име дација плаћа два динара по литруг Несумњиво је да би се извесном редукцијом ових дажбина повећала потрошња и компензирао мањак прихода, који би се појавио у прво време. | |

за последицу опадање државних прихода, делом за извесно време, а делом коначно. Чак и код оних дажбина, као на пр. код жељезничких тарифа, KOJ