Narodno blagostanje

Страна: 298 _

— Према стању Белгиске Народне банке од 25 априла порасла је резерва злата у току последње недеље за 295 мил, на 14.652 мил. белг. фр. Менична потраживања у земљи и према иностранству такође су порасла за 303 милиона на 5:575 милиона, што је великим делом последица прилива девиза, које се воде преко овога рачуна. Оптицај новчаница смањен је за 104 на 19.063 милиона, а ломбардни зајмови су пали са 936 на 857 милиона. Жиро-рачуни понова су по"расли за 656 на 3.156 милиона, што потврђује да је стање белгијских банака знатно поправљено. Прилив злата долази из: Холандије, Швајцарске и: Француске. Покриће оптицаја и | жиротрачука износи 65.4%.

- = Белгија је одлучила да оснује Редисконтни и Гарантни институт чији ће акционари бити банке, али на у који ће-имати велики утицај држава.

“. — Крајем марта улози на штедњу у Аустрији износили су 2254 мил. шил. према 2248 крајем фебруара о, г, и 2058 крајем марта. 1934 год.

— Према извештају федерал. резерв борда улози код чланица система повећали су се са 27.2 милијарди дол. крајем. 1933. год. на 33.8 крајем 1934 год. Кредити и инвестиције повећали су се само за 2.9 милијарде.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Турска влада спрема законски предлог о стварању засебног завода којем би се поверила брига о амортизацији унутрашњих и спољних државних зајмова.

= Г. Моргентау, министар финашсија С. А. Д. израдиб је предлог о повећању пореза на наследство. У појединим случајевима стопа иде до 60% од вредности наследства. У вези с тим предвиђа се повећање државних прихода за 600 милиона годишње.

— Новим немачко-швајцарским уговором о платном промету Немачка не плаћа више швајцарским портерима интерес на своје зајмове, те су због тога курсеви немачких обвезница опет знатно пали.

— Пољска ће емитовати 3% инвестициони зајам, који ће бити. амортизован до ! маја 1985 године. Уписници зајма имају право да до 50% уписаног износа положе у 06везницама 6% националног зајма из 1933 године и да уплату изврше у 10 месечних рата. Износ уплаћен у готову треба да буде 150 мил. злоти. Зајам је ослобођен свих пореза и има и пупиларну сигурност. Емисиони курс је 100%.

— Према најновијем извештају америчког министарства финансија у марту месецу у државним приходима први пут од марта 1933 год. понова је забележен суфицит од 50.2 мил. дол. У вези с тим решено је, да се министарство финансија до 15 јуна не појављује на тржишту капитала.

„ _— Према новом споразуму између Белгијске банке и белгијске државе смањује се дуг државе банци за 870 милиона, (са 1370 на 500 милиона франака. Држава је већ 1926 год, преузела на свој рачун новчанице од 5 и 20 франака, а сада се претварају у државни папирни новац и новчанице од 50 франака. Тиме се државни дуг смањује за 525 милиона, а банци се препушта и 345 милиона франака добивеHHX _ревалоризацијом златне подлоге. .

| Аустрија укида од | маја о. г. порез на аутомобиле, који је држави доносио приход од око 5 милиона шилинга. Влада очекује да ће се односни мањак покрити повећањем прихода од трошарине на бензин.

— Конверсија 5% благајничких записа у Чехасловачкој с роком за 1: мај у суми од 708 милиона круна, у 4:/2% благајничке записе, постигла је одличан успех, јер је уписанео: више преко 300 мил. кр.

— Немачки министар финансија преговара са осигуравајућим друштвима о једном зајму који би ова имала да преузму, а чији би износ био око 500 милиона марака,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ | __Бр. 19

"— У прошлом броју донели смо под насловом ,„Проширење принудне штедње у Немачкој“, да 25% пореза на зграде иде у корист Рајха, који ће за ту своту издати облигације. Према уредби о извођењу закона, издаће се 4% облигације о раздужењу градских општина, које се амортизују за 3% годишње

— У првом тромесечју о. г. у Француској су царине и посредни порези донели 6602 милиона франака, за 795 милиона мање него што је било предвиђено и за 203 милиона мање него у истом раздобљу 1934 год. Таксе су донеле 2025 милиона, подбацивши за 212 милиона према остварењу у првом тромесечју пр. год. Непосредни порези донели су 2346 милиона, па су такође подбацили и према прошлој години и према предвиђањима.

— Чехословачка је донела закон о исплаћивању државних лиферација благајничким записима, који ће гласити на име и у року од шест месеци по издавању бити плативи код Земаљске банке у Прагу. Укупни износ ових записа ограничен је на 600 мил. круна.

— Министар финансија је издао Уредбу о снижењу скупног пореза на пословни промет за пшенично брашно и друге прерађевине од жита са 6% од продајне цене на 4%, а код увоза са 6,8% на 4,8%, док овај порез на кукурузно брашно који износи 2,4%, остаје и даље.

— Државни дуг Данске повећао се крајем 1934 на 1522 мил. кр. према 1382 крајем 1933.

— Аустријски министар финансија објавио је услове о новом унутрашњем зајму, који ће бити изложен упису 14 маја. Номинални износ зајма биће 175 мил. шил. да би чисто остало 150 мил. Емисиони курс је врло низак и изHocH 86%, a камата 5.5% односно стварно 7%. Зајам садржи златну клаузулу, а са његовим уписом везана је амнестија девизних и пореских кривица. Рок је 25 година.

— Мађарска ће закључити нови унутрашњи зајам од 15 мил. пенга, који је намењен јавним радовима.

— У Сенату С. А. Д. изражено је мишљење, да ће Енглеска, пошто је последњу буџетску годину закључила са суфицитом, а за кову предложила уравнотежени буџет, понова почети да врши службу ратнога дуга.

ЗАДРУГАРСТВО

— Задруга Срба привредника у Београду одржала је 7 априла свој девети редовни годишњи збор. Ова задруга која је са тридесет других задруга основана на иницијативу „Привредника“ има као и њен оснивавач, сјајну прошлост, традицију и велику будућност. Како „Привредник“ обавља грандиозну хуманитарну акцију васпитавајући млади привредни сталеж —- он има досада већ преко 28 хиљада питомаца — који данас претстављају елиту нашег прнвредног живота — исто тако врши његова Задруга Срба привредника необично важну мисију, васпитавајући своје чланове на штедњу, сарадњу и економско подизање. Почетком прошле године било је 153 члана са уделима и 2186 чланова сталне штедње. У прву групу новоуписаних је приступило у току 1934 године 34 члана а у другу 556. чланова. Истовремено је било и чланова који су опали, тако да је крајем 1934 године било чланова са уделима 158 (1933 године 153) а чланова сталне штедње 2456 (1933 године 2186), дакле укупно 2614 према 2339 чланова у 1933 години. Питању уписивања нових чланова управа посвећује највећу пажњу, пошто оно претставља практич-. но популарисање задругине делатности — и то са великим успехом, као што видимо. Од почетка Задругиног

7

рада (1923 године) па до краја прошле године било је систематских задругарских уплата 12.17 милиона. Према GHлансу задруге за 1934 годину удели су износили 507 хиљ. а улози по сталној штедњи 3.6 милиона односно укупно. 4.15