Narodno blagostanje

4. нај 1935. _ НАВОДНО

БЛАГОСТАЊЕ Страна 293

ција. Спољни дугови Грчке расли су врло брзо. У 1898 г. они су износили 948 мил. драхми, 1911 г. 1,05 милиарди, 1915 г. 1,5 милиарди, 1923 г. 26 милиарди и 1934 г. 71,5 милиарди. Привредни положај земље није се побољшао у истој. сразмери. Буџет је био у послератним годинама оптерећен са издатцима за насељавање грчких избеглица из Турске. Издатци у ту сврху износили су у периоду 1922 до 1934 г. 2,5 милиарди др., не рачунајући оне зајмове, који су закључени нарочито за ту сврху (16 милиарди драхми). Неповољни развитак грчког буџета види се из следећих података: 1924 г. приходи су износили 6 милиарди др, издатци 7,7 милиарди; 1931 г. 10 милиарди и 11 милиарди; 1933 г. 8,9 милиарди и 9,6 милиарди. Буџет показује сталан дефицит а од 1931 г. и смањење обима, што је проузроковано сужавањем пореске снаге земље. Слика постаје још неповољнија, ако се има у виду стална и велика пасивност трговинског биланса и смањење активних ставки платног биланса.

Оптимистичко гледање на привредне прилике у Грчкој од стране иностраних портера изгледа није оправдано, у толико пре што су скорашњи политички догађаји знатно погоршали финансијски положај земље.

шижиева _ Када је ц decembru 1933 kongres S. A. D. izglasao ovlašćenje, po kome je vlada mogla da kupuje godišnje 24,4 miliona unca srebra proizvedenog u zemlji po ceni od 64,5 centa po unci, pristalice ove mere su isticali da će se time uticati na podizanje kupovne snage u državama sa srebrnim važenjem. Pošto u ovim zemljama živi blizu pola celokupnog čovečanstva (Kina, Indija i Latinska Amerika), tvrdilo se da će samim Tim nastupiti i opšte privredno poboljšanje. Mi smo u svoje vreme {vrdili da ovaj argumenat ima svoje lice i naličje. Tačno je da će zbog porasta cene srebra, porasti i kupovna snaga zemalja koje proizvode ovaj metal a povećaće se i delatnost srebrnih rudnika. Ali srebro nije samo roba, čiji bi porast cene bio od koristi za proizvođače, već je i podloga za novac u raznim zemljama koje se ne javljaju kao proizvođači, već samo kao potrošači srebra. Takav je slučaj, na primer, sa Kinom gde je porast cene srebra značio istovremeno i porast unutrašnjih cena prema inostranstvu.

Dok su SAD samo subvencionisale vlastitu proizvodnju srebra putem kupovina po višim cenama, na svetskom tržištu bio je uticaj još neznatan. Ali je pod pritiskom pristalica srebra u junu 1934 Ruzvelt potpisao i novi zakon, prema kojem se metalna podloga za izdavanje novčanica morala sastojati iz 25% srebra i 75% zlata. Da bi se mogla nabaviti veća količina: po jevtinijoj ceni sledovala je zabrana izvoza srebra. Najzad, u avgustu iste godine vladi je odobreno da nacionalizuje američke zalihe srebra i da kupuje srebro na svetskom tržištu, dok se ne ostvari predviđeni odnos od 25:75 između srebra ı zlata koje služi kao metalna podloga.

Kurs srebra kretao se je tada u Njujorku oko 45 centa, a u Londonu oko 20 pensa po unci. Do prvog aprila o. g. ti .Bu kursevi porasli na GI!/e centa u Njujorku odnosno па 31%/ie pensa u Londonu. Diferencijalna premija namenjena američkim rudnicima spala je zbog toga na malen iznos, pa је 10 aprila o. g. Ruzvelt povisio cenu za otkup srebra proiz·vedenog u tim rudnicima sa G41/a na 71 cent po unci. U vezi s tim zabeležena je vrlo čvrsta tendencija cena i na svetskom tržištu. Pretsednik Ruzvelt povisio je zbog toga ponovo ot· kupnu cenu na 77,57 centa po unci. On to obrazlaže porastom cena na svetskom tržištu. U Londonu se javila još čvršća ten-

_ Novi ustupci bimetalistima u S A.DB.

dencija. 26 aprila o. g. cena po unci dostigla je 391/a pensa, što odgovara paritetu od 81 američkih centa. Ovo se opet obrazlaže time što se očekuje novo povećanje otkupne cene u SAD. Ministar finansija Morgentau izjavio je da su SAD spremne da dočekaju svako povećanje cena na svetskom tržištu. Iz toga se zaključuje da će se ostvariti zakonom predviđena cena od 1,29 dolara, koja odgovara vekovnom odnosu između zlata i srebra od 1 prema 16. Prema tome izgleda da će uspeti Ruzveltova nastojanja da poveća cenu srebra. Ali se ne može kazati da će н vezi s tim nastupiti i obećano opšte privredno poboljšanje. Naprotiv, američkim merama izazvane su и роје·dinim zemljama razne teškoće.

Мајјасе je pogođena Kina, pa se smatra da je američka politika srebra kriva što i Kina dolazi u red zemalja koje nemaju udela u oporavljanju svetskih privrednih prilika koje se u ostalom svetu primećuje od druge polovine 1932 g. Da bi se sprečio nagli izvoz srebra, udarena je tamo jedna fiksna izVOzna faksa od 10%. i jedna promenljiva, koja odgovara dilerenciji porasta cene. Time je kineski dolar odvojen od srebra, kao engleska funta od zlata. Ali legalni i nelegalni izvoz srebra nije ni do danas prestao. Zalihe srebra u Šangaju smanjile su se sa 450 miliona unca u junu na 260 miliona unca krajem decembra 1934. To je više od celokupne godišnje proizvodnje srebra u svetu, koja se ceni na 180 miliona unca. Stvarni odliv srebra iz Kine još je veći, jer su se šangajske zalihe popunjavale prilivom srebra iz unutrašnjosti. Deflaciono dejstvo američke politike srebra u Kini biće sasvim razumljivo, ako se uzme u obzir da |e kamatna stopa na kratkoročni novac kod kineskih banaka upetorostručena od avgusta 1934 do danas. Zbog istog razloga izbila |e u februaru O. 2. bankarska kriza, a izvoz u 1934 u odnosu na 1933 pao je za 12,5%. Uvoz je opao u još većoj meri (za 23,5%), iako se je s istom količinom srebra moglo kupiti više strane robe. Najnovije povećanje cene srebra stvorilo je još veće teškoće, pa kineski i strani eksperti idu sada za tim, da se u Kini stvori novo važenje koje ne bi žavisilo od kolebanja kursa srebra. S druge strane, svaka nova mera američke politike srebra izaziva u Kini sve veću netrpeljivost prema SAD i beloj rasi uopšte i olakšava privredni sporazum sa Japanom.

U Kanadi, kao velikom proizvođaču srebra, gleda se na američke mere sa simpatijom, ali se u Meksiku primećuje uznemirenost, iako ova zemlja po proizvodnji srebra dolazi na prvo mesto u svetu (2/5 celokupne svetske proizvodnje). Razumljivo je da će se povećati dobitak meksikanskih rudnika usled porasta cena srebra. Međutim, kod banaka se primećuje veća tražnja za srebrnim novcem, dok su klijenti ranije uzimali novčanice. Dolazi do tezaurisanja srebra, jer svako želi da se koristi porastom njegove cene. Kad je ova cena porasla iznad 72 centa po unci, realna vrednost meksikanskog srebrnog dolara postala je veća od njegove nominalne vrednosti. Srebrni dolari postali su roba i iščezavaju iz prometa. Zbog toga mora meksikanska vlada da preudesi propise o novcu, Banke su ·zatvorene, a srebrni novac |e prestao da bude zakonsko sredstvo plaćanja. Meksikanska banka jie dobila ovlašćenje da izdaje u zamenu novčanice. Izvoz kovanog i nekovanog srebra je zabranjen. Ostale latinskoameričke države sa srebrnim važenjem stoje pred sličnim perspektivama.

Kao što se vidi, obećani porast kupovne snage zemalja sa srebrnim važenjem još se ne primećuje, ili se vrši vrlo sporo i neravnomerno. Zbog toga se Ruzveltove mere mogu objasniti samo kao sredstvo američke unutarnje politike, sračunato na pridobijanje sedam zapadnih država, u kojima se proizvodi srebro, i poljoprivrednih interesenata koji traže · тflaciju. ј

· читајте наше анализе биланса