Narodno blagostanje

Ovaj.je sporazum uneo veliko primirenjie u finansijske krugove, jer su se u protivnom predviđali veći pad cena ı pojačana borba na svetskom tržištu. Za vreme važenja sporazuma VOdiće-se: pregovori o definitivnom pristupanju Engleske kartelu. — Ehgleski ekonomista о. Frederik Lajt Ros podneo je Ekonomskom komitetu Društva naroda rezultate svoga istraživanja: o. poljoprivrednom protekcionizmu. On veli, da je dejstvo-bilo štetno za industrijske i za agrarne zemlje i da vodi do орбјео озтотачепја. S obzirom na to traži on da se agrarni: protekcionizam zameni drugim merama koje bi ostvaTile. neko stane slično onom od pre rata. | O. Francuska je uspela do, sada da izveze 8.7 mil. kv. pšenice za ljudsku i stočnu hranu. Sa Italijom |e zaključen ugovor о Шегоуапји 5000 vagona. Putem izvoza, denaturisanja i neposrednih kupovina država treba da oslobodi tržište sa 21.3 mil. kv..od čega je već likvidirano 15.6.

CONUJ IHT ПОЛИТИКА

— Наднице у Дравској бановини. Просечна осигурања надница код љубљанског Оузора без шегрта била је крајем марта о. г. (у динарима):

Градови Села (Љубљана, Марибор, Цеље и Крањ) З сз 5: o МЕ | 25 8 = = = 5 S БН S RM || KM = «н | EU Пре Ек MO ен Јавни“ елобраНА] 37.65. · — 1.48. 15.52 + 0.31 Приватна саобраћ. Прељувећа 2810. —0.37 24.09 — 0.67 Индустрија камена и земље 26.12 — 1.46 2454 — 0.65 Металургијска индустрија 30.54. —0.17 25.62 — 0.57 Градња превозних средстава 20.60 — 1.58 14,40 — 1. Хемијска индустрија. 3180. — 0.32. 3218. — 1.53 Централе електричне 3646 — 0.716 35.881 — 144 Текстилна индустрија 2840 — 048 25.96. + 0.30 Индустрија папира 2407 — 0.558 3290 + 0.435 Индустрија коже и гуме 30.40 + 0.06 27.45 + 0.18 Прерада коже 22716 — 0.330 20:29 + 0.38 Шумеко-пиланска · индустрија 23.26. —0.89 20.78 + 0.02 Индустрија за прераду дрва 2720 —1.38 20:34 — 0.86 Индустрија хране и пића 26.31 — 1.551 19.87 — 019 Индустрија дувана. 29.33. — 0.39. 29.27 + 5.56 Гостионе,. каване и крчме 21.74. —-0.34. 17.31. — 0.41 Конфекциона индустрија 23.07. 113. 1877... ==0:24 Градња железница, цеста итд. 23.26. — 5:49 109.13 — 0.65 Графичка индустрија 39.76 + 0.07 3043 — 3.04 Градња над земљом 27.07. —3.19 26.60 + 0.26 Хигијена | 23.60 +0.09 20.78 — 0.81 Општинска предузећа 2917 —0.12 27.06 —0.26 Трговина 27.63. — 1.40. 24.4} 2:71 Новчани зав, и сам. канц. . 3940 + 4.82. .29.06 · — 2.16 Разно“ 30:28 + 0.34 24.74. — 1.28 Кућна послуга 11.930 —0.18 10.08 — 0.04 Све_ индустријске гране 25,43, — 074 22.69 „+. 0.19

— Према анкети Сарајевске радничке. коморе било је у Сарајеву 1933 г. 1.22%, неписмених квалификованих и 34,25% неквалификованих радника, радница '8,82%. Од жена квалификованих радника било је неписмених 35,8%, а неквалификованих 74,8%. = г = Укупна осигурана зарада осигураних код Сарајевског „Оузора пала је са 306,2 мил. дин. мил дин, у 1934. односно за 145 мил, д. (47%); у прошлој- години се према 1933. г. кад је: била најмања, повећала -за. 1,4 -мил,. дин. Број“ осигураних је. пао са.28. 70 у 1930 Tr. Ha 23.500 y 1933 ги 25.070 у 1934 год. КЕ МЕ 3...

у 1930. г. на 161,2.

| рођаке“ banke a. d. izvršena .je. fuzija. Na. čelu banke, koja je

— Крајем марта о. г. код Загребачке јавне берзе рада пријављено је 10.490 радника, који су тражили посла; од којих се у току месеца пријавило 5820. Запослило се | cBera 174. __

— У Француској је Oi) рођења у току 1934 изнео. . 677.365 према 682.680 у 1933 г. Међутим, опала је и смрт-

аост са 661.082 Ha 634.525, Tako да је вишак рођених над _

умрлим порастао са 21,6 на 42,8 хиљаде. С друге стране опао је у току 1934 и број бракова за неколико хиљада.

— Španija je donela zakon o suzbijamiju nezaposlenosti u коте je predviđena milijarda pezeta za javne radove.

— Vlada je donela Uredbu o sanaciji bratinskih blagajni, koja predviđa osnivanje Središnjeg fonda za ozdravljenje glavnih bratinskih blagajni pri Ministarstvu šuma i rudnika, kojim upravlja odbor od tri člana (po jedan od strane države, poslovdavaca i radnika). Sredstva se dobijaju: od doprinosa glavnih bratinskih blagajni u visini od 10%. naplaćenih pre mija za penziono osiguranje, doprinosi od IO din. po toni. uvezenog, odnosno u zemlji proizvedenog mrkog uglja, 40 din.

za kameni ugalj i 50 din. za koks. Predviđen je način na koji.

će se vršiti sanacija. ; NON

HOBUAPCTBO ~ | а —- Kod: Poštanske. štedionice krajem аргна 0. о. 1л05:0 je broj čekovnih računa 24.704. prema 24.573 krajem februara

i 24.484 krajem marta o. g. Ulošci su u martu opali sa 1109,8. na 1062, a u aprilu su porasli na 1074,4 miliona dinara. Sta-:,. Zagrebu, Sarajevu i Skoplju opada, .

nje uložaka u Ljubljani, a u Beogradu raste. Broj štednih knjižica porastao je - за: 321.944 u februaru na 326.107 u martu i na 329.370 u aprilu: Međutim, saldo. po štednom prometu ipak je opao u aprilu sa

777,0 na 776.4 miliona dinara. Čekovni promet u aprilu izno- ~.

sio je 5,11 milijarda dinara, od čega bez gotovine 48,35%.

= Гаранти Труст Ко. у Њујорку у једном извештају ·. критикује резултате и евентуалне последице девалвације. . Тврди, да са пословне тачке гледишта главна штета депре-_ сијације није била у томе што цене нису скочиле, већ што

је у привредни живот унета велика несигурност и да сада постоји могућност за огроман скок цена.

= Швајцарска Народна банка есконтну стопу са 2 на 2:/2%. : — Завршени су преговори између немачке владе-и · осигуравајућих друштава о зајму од 750 милиона марака, 105 који би се имао одобрити Рајху. — Банке чланице њујоршког клиринг-хауса одлучиле

повисила је Ри а.

су, да не плаћају више камату на улоге са роком до 6 ме=-

сеци. Камата на: улоге по виђењу укинута је већ раније. 5. — 1 posle komvenzije zajma garantovanog od strane Dm štva naroda, koja je ostvarena krajem 1934 g., likvidnost na

· austrijskom tržištu kapitala ostala је velika, pa je odmah očekivana nova državna finansijska transakcija. Samo se nije zna ·lo, da li će to biti konverzija zajma od 1930

novi zajam, koji je bio predviđen vladinim programom za stvaranje posla. Vlada se, najzad, rešila za novi zajam, koji se emituje u nominalnoj vrednosti od 175 mil. šilinga. Nominalna ie kamata zajma 51/>%, a stvarno ukamaćenje 6,4%. Emisioni kurs iznosi 86%, a troškovi 21/-%, tako da će zajam donči · čisti prinos od 1461/> miliona šilinga. Od ove sume upotrebiće se 25 miliona za isplatu blašajničkih zapisa koji su izdati “u cilju finansiranja pomenutog programa za stvaranje posla.

Daljih 80 miliona služiće za konsolidovanje drugih letećih du gova, kojih je krajem marta bilo oko 202 miliona Нава. Ostatak će se upotrebiti za izvođenje predviđenih investicija. .

Anglo-

— „Između Varšavske trgovačke „banke a. d. i

· пајуеса и: :poljskom OOU hankarstyu, stoji "biv. ministal вра аи poslova: Zaleski на 2 ЛО 5 0

а. се зе užčti, S