Narodno blagostanje
__-Страна 318 _
_ 9 маја
___НАРОДНО_БЛАГОСТАЊЕ
На циришкој берзи -девизе- су -новирале- - 31-I 281. 261 24490 9-У
Амстердам 209.10 208.75 209.85 208.80 209.30 Лондон 15.16 14.92 14.865 14.07 14.995 Милано 26.38 2617 25.575 25.45 .25.475 Берлин 124.05, 123.90 124.05 124.35 124.20 Њујорк 313 307— 309.25 309.25 309.25 Париз 5 2038 · 2038 2038 20.338 20:38 Праве | 1291 [298 12:01 [2915 12:00 Београд |. | 7.02 | 7.02, | 702 (002. 102
На београдској девизној берзи обрт је износио ове недеље 9.5 милиона према 9.12 милиона у прошлој и 10.76 милиона у претпрошлој. недељи. У приватном клирингу са Бечом обрт је износио 3.12 милиона динара, у клирингу са Лондоном 3.26 милиона, са Пештом 584 хиљада, у грчким
боновима 78 хиљада, у девизи Цирих 790 хиљада, Њујорк | _ до. обпоуе тедипагодпог kartela. Pamuk, naročito američki,
1.16 милиона, Париз 204 "хиљада итд.
Курсеви у приватним клиринзима: били су следећи:
· У клирингу са Лондоном курс је био стабилан, док је курс аустриског шилинга порастао од 3.78 на 8.85 због
велике тражње и слабих понуда, док у другим девизама није било-посла. |: - o :
На приватном девизном тржишту ситуација је остала непромењена. рилив девиза је нормалан и одговара тражњи. Због тога су курсеви девиза остали као и-прошле недеље и то: швајцарски франак тргује се по 1545 до 15.50, долар по 47.70 o 48.—, енглеска фунта по 232—, немачка марка 19.— до 19.25, француски франак по 314до 316.—, лира по 392—– до 394.— итд. итд.
· ZAGREBAČKA BERZA
Novčano tržište. Gotova je + Uredba: o Prvoj ВА stedionici i ona će ovih dana Diti objavliena. Prema tome svi
. veći zagrebački zavodi koji -su tražili zaštitu dobili su svoje
Uredbe. Slično je i sa liubljanskim zavodima. A i znatan broj provinciiskih zavoda ima već odobrene Uredbe. Samo neznatan broj zavoda je otpisao i deo dioničke glavnice i popunio je pretvaranjem uložaka u dionice. Naiveći deo zavoda tražio je i dobio samo odgodu plaćanja, Manji zavodi će međutim da absorbiraju sva' raspoloživa sredstva, jer su režijskt troškovi
pristupiti likvidaciji.
Devizno tržište. Promet je dosta slabiji. Izbori i izbopna.
kampanja dosta su nepovoljno delovali na privredni Život, a
на дан“ Лондон Беч · Пешта“ Мадрид Солун
3 маја | 23208 1618 - 870 576) он = if Mala | - 23275 819 340. 515 31.75. 8 маја 23275 8.81 8470 85:75 32 232.15 8.85 8.70 8.75 32.—
II | | ROBNO |DJJSME
Sirovine
Na svetskom tržištu sirovina osetila se u ovol nedelji
mala reakcija, koja je obuhvatila žitarice, šećer, kavu, stočnu hranu i pamuk. Kod ostalih proizvoda i dalje vlada povoljna tendencija i cene su opet nešto porasle. Najveći porast: cena
i Ovoga puta zabeležili su metali pošto se smatra da će po-
trošnja ove godine biti znatno veća no prošle blagodareći živoj akciji na naoružanju, koje. sprovode skoro sve zemlje. Тако је cena bakru skočila па 36:/4 engleskih funti ветра та tonu uprkos tome što su se zalihe" poslednjih · meseci prilično uvećale; Pošto prvog uha stupa na snagu međunarodni зроrazum o restrikciji proizvodnje to se računa da će se do jeseni zalihe moći svesti na normalne. Cena kalaja se takođe malo
- popravila. Veliki porast pokazuju cink i- olovo: Сепа prvoga
„raste zbog toga, jer se računa kao sigurno. da...
ne može nikako trajnije da ostane na hivou "preko 12 centi za libru. uglavnom zbog sve veće konkurencije brazilijanskog i drugih vrsta. Sve veće gubljenje pozicija S. A. D. na svetskom
"tržištu pamuka vidi se i po tome 516 је u Livčrpulu „Ameri· can-Middling” ugovor zamenjen~sa- „Liverpool-Middling". = Сепа
Каисика озгаја је пертотепјепа.
АЕ
- Pšenica Labavija tendencija na svetskom fržištu pšenice, koja
~ se ·pr:metila u :prošloj,*nastavila. se::+.u- ovoj: nedelji, ičr Ar- сеп па 1 Капада-пиде znatno više no. Što. 12105! тотепбапа
potreba. Od evropskih kontinentalnih. zemalja za sada su пајveće uvoznice Italija i Austrija. Prva. je "kupila: u Francuskoi 5.000 vagona, a nešto uvozi iz Bugarske, Poliske i Argentine.
- Austrila je kupila u Rumuniji veću partiju pšenice, ali: pored
loga i novog zakliučka u Argentini smatra se da će do nove žetve miorati uvesti. još oko hiljadu vagona. Vesti iz italiie i Španije potvrđuju, da ı i dobar deo žetve usled suše potpuno
propao.
U аи је рбетса побгаја 3,67'/» Кој. бог. za
= „купа га и' Скаги .95. centi:-ža bušel.
time i na promet na berzi. Kod kurseva prevladava čvršća ten-
dencija. Očekivanja da će u proleće, obzirom na izvoz kukuruza i turizam, prevladavati slabija tendencija, nisu se ispunila. Fjektno tržište, Počelo. se. је trgovanjem obveznicama TI stabilizacionoga zajma. Naravno samo w komadima јисов!оvenske tranše za kole se komade uredno vrši kuponska služba. Promet u efektima bio je već s obzirom i na izbore minimalan. Prevladavala |e slabila tendencija. Posle izbora tendencija |e nešto čvršća. Međutm promet |e još uvek veoma slab. Gotovo neznatan. Razvitak političkih prilika posle izbora bitno će uticati na razvitak našeg elektnog tržišta, Око! liko se političke prilike budu povolino razvijale, sva je verovatnosi da će razvitak kurseva biti povoljan, jer opšte privredne prilike
pokazuju vidne znakoye · poboljšanja. Ili bar tendencije ka po=-
бе бап Xu,
danas veći od zarade i jednog dana neće preostati drugo nego . Čikagu S01/a centi za bušel.
_ 2.50—3.20 din., dobra tovli teške praške 6.75—7. 1
а а
Kukuruz > Svetsko tržište kukuruza ne pokazuje skoro nikakve
· promene. Uvozničke zemlje trude se svima silama da izbegnu
veci uvoz. Austrija je prekjuče povisila licencnu Такви па је-
.čam i kukuruz sa 4 na 6 Šil. po kvintalu. Povišenje ie moti-
visano namerom dase pomogne stočafima. __ охоса роvišehja cena je pala sa 10.25. na. 9.40. šil, | . Cena. u Roterdamu notira. 2.65 hol, for, Za kvintal, au Na domaćem tržištu proizvođači Said ~urlo malo, јег izgleda. da sc veči deo robe nalazi u čvrstim trgovačkim Tukama. Na pijaci se · brodaje po 68 din. Od srede na tržištu se pojavio i :Prizad, koji kupuje ha, Dunavu. Tist.po 70.50 din.
|) таван „Ма bečkom .tržištu. situacija. -5е malo pobolišala; сепе svinja popravile su se Za 5 ST. a one goveda za 5—8-gr. U
· фокц raja meseca 'snižen je kontingent poliskih svinja za 1000 'kom. nedelino, te će ovo uticati na. poboljišanie cena.
Praško tržište је 105 uvek u znaku labave tendencije. Cene svinja kreću se od 5.00. do 6.50 kr. prema kvalitetu.
Talijansko tržište goveda poslednjih nedelia ne: pokazuje nikakve promene. Cene se kreću od 1.90. do 2.30 lire
. prema kvalitetu.
Zbog sve većeg otežavania izvoza na domaćem tržištu vlada vrlo labava tendencija. Slabija goveda prodaju se po 50, be Ђеске_ „Svinje 06. 50,