Narodno blagostanje

11, мај 1935.

Максим Горановић, сарадник „Народног Благостања“

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 307

БОРБА НАШЕГ СЕЉАКА СА ПРИВРЕДНОМ ДЕПРЕСИЈОМ |

1, УВОД

Пад цена пољопривредних производа почео је пре 7 година, али га је наш сељак осетио нешто доцније. Пољопривредна кампања 1929—30 т. била је једна од најсјајнијих, тако да је велики принос прилично компензирао цене пољопривредних производа, које су 1930 биле већ јако у паду. Али по свршетку кампање 1929—71930 године почиње нагло да се погоршава положај нашега сељака. Тада је он ступио на целоме фронту у тешку борбу са аждајом привредне депресије.

Од када су таласи привредне депресије почели вапљускивати обале наше државе почело се писати и говорити о потреби преоријентације наше пољопривредне производње. Падали су разни планови један за другим, али су они сачували приватан карактер, јер држава није имала уопште никакве по"литике преоријентације. Она се држала потпуно по

"страни борбе између сељака и пољопривредне де" пресије и маколико да је то тежак пропуст, ипак он не претставља толико зло како то начелно изгледа с обзиром на чињенице да је лако било могућно да државна политика пође путем који не би био добар. Тако на пример са једне врло ауторитативне стране пледирано је за напуштање житарица и прелаз на сточарство. Срећа је велика да тај план није усвојен, _јер се за последње три године наша народна привреда одржава у животу помоћу житарица, док је сточарство последњих година дошло у такву кризу,

2 КАХО СЕ КРЕТАО НАШ ИЗВОЗ ПОЉОПРИВРЕДНИХ ПРОИЗВОДА

У току привредне депресије удео пољопривредвих производа у нашем извозу је нешто и порастао · (са 53,4% у 1928 г. на 62,3% у 1932 г. и 594% у 1934 г.). Варирања извоза су велика и по количини и по вредности. Највећа количина је извезона у 1934 г. (1175. хиљ. т.), а најмања 1928 г. (518 хиљ. т.). На пшеницу и кукуруз последњих година отпада око две трећине извезене количине пољопривредних производа. Извезена количина је према 1929 г. опала sa 26% y 1931 r., 45% y 1932 r., 19% y 1933 r., a y 1934 г. порасла за 6,5%.

Вредност нашег извоза пољопривредних промизвода износила је за последњих 8 год. просечно око 3 милиарде динара годишње (варирала је између 1,0 милиарди у 1932 г. и 4,55 милиарди у 1929 г.).

· Вредност извоза је од 1929 г. почела да опада (док | je mo количини био пораст и у 1930 пе) - у 1983 5 је према 1932 г., пораст, који је настављен и у 1934 г. Према 1929 г. пад износи у процентима: 1930 r. | 17285 1081 v. 37,55 1032 mi 58,4; 003370. 55,8 w 1034 _г. 49,5. За просек 1930—33 г., према оном 1927—29 г., смањила се вредност новца за 33%. Ми смо за _ период 1930—33 г. извезли мање за 5,94 милиарде динара него у периоду 1926—29 г. Овај пад је мањи од просека целога извоза. За наш извоз имају приближно подједнаку ва-

жност биљни и животињски производи. Извоз жи-

како у погледу извоза тако нарочито у погледу цена, да претставља чисту дефицитарну производњу.

Са гледишта југословенске пољопривреде под привредном депресијом разумеју се у главном две ствари: пад цена пољопривредних производа и отежавање извоза вишка производње. У ствари те две појаве стоје у међусобној узрочној вези али не математички, тј. могућно је непаралелно развијање њихово. Ми смо земља либералистичке економске политике. Цена пољопривредним производима формира

"се слободно на тржишту. Како је цена господар про-

изводње, то и сељакова производња подлеже том закону. Од вајкада је он показивао, у пркос својој великој нееластичности у економском животу, приличну еластичност у реагирању на тржиште, односно на цене. По себи се разуме да је код немогућности извоза производња морала рапидно да опада. Што је на пр. случај код чауре свилене бубе. Али и код оних артикала код којих извоз није онемогућен, а чије се цене крећу диференцијално, сељак је. стално вршио калкулацију упоређујући цене са. производним трошковима и трудио се у колико је то било у његовој снази да се преоријентише стално према рентабилнијим производима. Намера нам је. да У овом чланку испитамо, на основу и сувише сиромашне статистике, држање нашега сељака од како је избила привредна депресија. :

вотињских производа је почео по вредности да опа-

_ да већ после 1927 г., једино се у 1933 г. мало по-

правио према 1932 г., али у 1934 г. достиже најнижу тачку. Опадање је све до 1931 Г. мало; у 1930 г. је према 1929 г. износило свега 2,4%, а код биљних већ 24%; у 1931 г. 20,3%, а код биљних 49,8%; у 1932 г. долази до великог срозавања (за 52.7%), а код биљних је достигнута најнижа тачка са падом од 62,5%; у 1933 г. животињски се одржавају на истом нивоу (52%), а у 1934 г. пад се наставља (за 56%), престижући онај биљних, где је у току две прошле године опет пораст. o 5

Опадање извоза стоке је структурелна промена, јор је наступило још у доба полета спољне трговине, а није заустављено. Утешно је да је пад мањи од оног просека целога извоза; а био је мањи им од оног осталих земаља извозница стоке, “о чему је писано у чланку: „Ишчезавање стоке из светске трговине“ („НИ Б. бр. 170. Е.), И

| Добра страна нашега извоза пољопривредних производа је што у њему не доминира ниједан артикал, као што је то случај са неким другим аграрним земљама, Али пет наших главних WH3BOSHMX" пољопривредних производа (пшеница, кукуруз, јаја, 'свиње и говеда) износе половину, односно трећину вре-

дности целога извоза.