Narodno blagostanje

1. мај 1935. НАРОДНО почеле да попуштају, крећући се у извесним приликама и испод цена на нашем домаћем тржишту. Изгледи нису повољни, услед повећања производње у Чехословачкој и Аустрији, као и даљег падања куповне снаге.

БЛАГОСТАЊЕ Страна 309

Јаја се налазе у најтежем положају, јер ниједан артикал није претрпео толико срозавање и тако велику конкуренцију. Све земље извознице увеле су систем контингентирања и форсирају властиту производњу. 3. ПРОМЕНЕ У НАШОЈ ПОЉОПРИВРЕДНОЈ ПРОИЗВОДЊИ

Наша земља спада у ред оних земаља, где је проценат пољопривредне површине према укупној површини државе мали, јер на шуме и непродуктивно земљиште отпада скоро око половине површине. Пољопривредна површина у нашој земљи се стално повећава: у 1933 год. за 20% према просеку 19241928 год. 2,8% према просеку 1929—33 год., 7% према 1929 год. и 1,5% према 1932 год. Више од половине прираста отпада на пашњаке, што се у ствари не може ни сматрати као повећање, јер се у суштини није много променило. То су и раније, у колико се односи на терене у шумовитим крајевима, били пашњаци, можда лошији. Површина под ора_ницама, на које отпада преко половине пољопривредне површине, повећала се у 1933 год. за 14,5% према просеку 1924—29 г. за 2% према просеку 1929—33 год. 3% према 1929 и 1,7% према 1932 год. и то делом услед мелиорација подводних земљишта и крчења шума.

Повећала се и површина под ливадама, које стоје на трећем месту са уделом од 13—15%; док је површина под виноградима и воћњацима, услед напада биљних болести, знатно опала, али се последњих година брзим темпом обнавља засађивањем нових винограда и воћњака, што још не долази до изражаја у производњи. у

Највеће промене су у ратарској производњи и то пораст засејане површине и производње код кукуруза, опадање код индустријског биља, па и пшенице. Кукуруз, који стоји на првом месту и на кога отпада више од трећине површине под ораницама, повећао је засејану површину у 1933 год. за 17,6% према 1926 год., 9,8 према 1929 год. и 4,6% према 1931 год.; последњих година пораст је убрзан.

Кукуруз добија све већи значај за нашу привреду. Његова засејана површина, укупан принос, па и извоз стално расту. Сличну појаву видимо и код Румуније. Последњих година вредност производње кукуруза је достигла ону пшенице. Према „Индексу“ загребачке радничке коморе износила је укупна вредност производње кукуруза у 1928 год. 5,64 милиарде, а пшенице 7,1 милиарду, 1932 год. 3,95 и 2,14 милиарди и 1933 год. 2,7 и 2,63 милиарди. Према 1928 год. вредност производње кукуруза

је опала за 30 и 52,2%, а пшенице 70,0 и 62,8%. Кукуруз је заузео прво место, на коме је раније била пшеница, а то је случај и код извоза, где се његов удео удвостручио, а показује и апсолутни пораст. Ова промена је највећим делом уследила под утицајем промењених прилика на извозним тржиштима. То је највећа промена, која је у току привредне депресије наступила у нашој пољопривредној произВОДЊИ. Засејана површина под пшеницом је последње две године нешто смањена, а производња посматрана за просек 1926—33 год. остала је скоро непромењена; удео извоза у производњи је, као што смо већ навели, опао у току привредне депресије, и то последњих година знатно.

Највеће је смањење засејане површине, и производње наступило код индустријског биља. Засејана површина се од 1930 до 1933 године смањила за 35%, док је у прошлој години опет мали пораст. Највеће је смањење било код дувана и шећерне репе, затим извозних биљака (хмеља и опиума); боље су се држали лан, памук, неке уљарице, па и кудеља, о чему смо опширније писали у чланку: „Изгледи наше производње индустријског биља" („Н. Б." бр. 36 пр. Г.).

Такође је и код сточарства дошло до промена. Број живине је, услед полета извоза после 1929 год. знатно порастао, али је вероватно да је у прошле две године опадање. Последње две године смањио се и број свиња, а порастао у јужним крајевима број оваца, што се може сматрати и као знак екстензификације наше пољопривреде. И свиларство је претрпило велико смањење производа. О променама код сточарства писано је опширније у чланку: „Могућност сточарске аутаркије" („Народно Благостање“ бр. 12 шр. п.).

Промене које су наступиле у нашој пољопривредној производњи су у већој мери дошле као последица промена у извозу и то код: кукуруза, пшенице, свиња, живине, свиле, јаја и неких индустријских биљака (хмеља, опиума, кудеље). Услед промена на домаћем тржишту опала је производња шећерне репе и дувана, а порасла лана и неких уљаних биљака итд.

4. ЗАКЉУЧАК

Пољопривредна производња, извоз и цене стоје у међусобној вези. Опадање извоза је утицало на повећану понуду на домаћем тржишту, услед чега су се цене срозавале, а у неким случајевима, као што смо видели, дошло је и до омањења односно преоријентације производње. На тај начин је наш сељак прилагођавао своју производњу према променама насталим на тржишту (домаћем и страном).

Om je извршио у току привредне депресије у области производње низ промена већег обима.

· Срозавање цена и извоза утицали су да произ-

вођач напушта племенитије производе намењене извозу (на пр. свиње, јаја, индустријско биље), а повећава оне који су ектензивнији и мање племенити, као што су кукуруз и овце. У

Ово је појава супротна оној коју видимо код земаља увозница.

Највеће су промене код кукуруза и оних производа, који су зависни од њега, а то су поред свиња, живине, јаја још и пшеница, јер су пшеница и кукуруз производи, који се смењују у плодореду, што је зависно углавном од тржишних прилика,