Narodno blagostanje
Страна 330. НАРОДНО porastao sa 60,5 mil. (7,8%) .na 64,2 mil. (7,4%), a za Dptva dva meseca je pao sa 7,9 mil. (7,5%) na 8,6 mil. (6,8%). Izvoz Austrije u zemlje Male Antante porastao je sa 162 mil. šilinga (20.2%) u 1933 8. januaru i februaru sa 23 mil. u 1034 oc: na 22 mil. 0. 8. iz ovih podataka Yidimo da i ako austrijski izvoz pokazuje tendenciju porasta u 1934 g. a za prva dva meseca o. о. tendenciju apsolutne vrednosti, srazmerno prema ukupnom izvozu pada udeo Male Antante u austrijskom izvozu. Ako зе дода 12707 Austrije u Mađarsku od 77 mil. (0,23%) ı 100 mil. (11,6%) u odgovarajućim godinama, a 10,2 ти. 50. i 19,1 mil. (12%) u odgovarajućem dvomesečnom periodu, austrijski iZVOZ U ZeMlje naslednice iznosi 270,9 mil. (31,4%) u 1034 g. prema 2302 mil. (30,2%) u 1933 2. i 37,1 mil. (20,4%) prema 33,2 mil. (28,3:%) za prva dva meseca 0. 5. Porast kako apsolutni tako i relativni izvoza je posledica povećanog izvoza U Мадатsku. Austrijski uvoz iz četiri zemlje naslednice porastao је за 448,5 mil. šil. (39,1%) u 1933 g. na 456 mil. (39%) i sa 64,2 mil. (38,2%) na 69,8 mil. (39,4%) što je prouzrokovano pOrastom uvoza petroleuma iz Rumunije i sirovina i polufabrikata iz Čehoslovačke.
___Turski uvoz je pomastao sa 74,7 mil. t. funti na 86,8 mil., a izvoz |e pao sa 96,2 mil. na 92,1 mil.
- — Италија је прошле године увезла 1,25 мил. тона дрва према 1,23 мил. тона у 1933 год. за 270 мил. динара према 260,5 мил. Повећао се увоз из Југославије са 418 хиљ. т. на 490.6 хиљ., Русије са 198 хиљ. на 201,5 хиљ., С.А. Д. са 98,5 хиљ. на 105,1 хиљ.; а опао из Аустрије са 35327 хиљ. на 343,4 хиљ., Румуније са 52,1 хиљ. на 34,6 хиљ. и разних земаља са 149,4 хиљ. на 76 хиљ. тона.
_—_ Амерички Министар трговине подвлачи да је у току 1934 године амерички извоз порастао за 27%, а увоз за свега 14%, тако да актива трговинског биланса износи 478 милиона долара. Овај салдо је највећи од 1930 године. Министар је додао да постоје знаци по којима ће иностранство још више повећати своје куповине у Сјед. Амер. Држ.
— Преговори вођени између претставника Русије и једног чехословачког конзорцијума, у циљу одобравања Русији једног кредита од 250 милиона круна завршени су с ус пехом. Износ кредита употребиће се за куповину чехословачких производа.
= Директор Рајхобанке саопштава да је између Немачке и Швајцарске постигнут споразум у погледу курса, који ће се примењивати у обрачунском промету. Heмачка потраживања у шшв. францима код Швајцарске Народне банке обрачунаваће се од 10 маја по курсу од 80,80 марака за:100 шв. франака. Исплате на терет тог рачуна обрачунаваће се по истом курсу.
СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА
— Na jednoj partijskoj skupštini pretsednik mađarske vlade Gembeš govorio ie O četvorogodišnjem radnom planu svoje vlade. Qn je napomenuo, da će biti uveden 8 časovni radni dan, zatim će biti donet zakon o minimalnim nadnicama, zakon o otklanjanju konkurencije između državnih i privatnih industri{jskih preduzeća.
_— 1 martu о. g. umrlo je 254 osiguranih kod Suzora, od čega 35,8% od tuberkuloze pluća.
— Према званичним подацима у Зетској бановини има свега 190 лекара, од којих 39 војних т.ј. један на 4750 становника. У свим болницама има OKO 1200 кревета т. |, један на 760 становника.
__ На скупштини Савеза приватних намештеника H3нето је да је у Београду запослено око 1000 трговачких по моћника са платом од 300 дин. месечно. Највећа плата у овој струци износи 1600 дин. и њу имају свега 300 намештеника. А
па 170 mil. (20%) u 1934 g., a opao је u,
БЛАГОСТАЊЕ _ Бр. 21
—_ У прошлој години је „Насушни хле 2 у Београду разделио сиромашнима 314 хиљ. кгр. хлеба. 1
— „Штампа" доноси да просечна надница монопол. ског радника у Вардарској бановини износи 12 дин. а има надница и од 5 дин. 1
— Kod petrovgrađskog (veliko-bečkerečkog) Ouzora bilo je u martu o. g. 19780 osiguranih radnika i nameštenika. Najveći broj je zaposlen kao kućna posluga, u industriji hrane i pića, opštinskim poslovima i konfekciji. Prosečna obezbeđena nadnica je iznosila 15,58 din. i opala |e prema prethodnom mesecu za O21 din. U nadničnom' razredu do 8 din. Био је. 5404 ili 27% svih osiguranih, do 20 din. 0273 ili 47%, a preko 20. din. sveca 3072 ili 15,5% ·
НОВЧАРСТВО -
— Cene zlatu pokazuju labavu tendenciju na гопаопзкот i pariskom tržištu, zbog interesovanja spekulanata za +ržište srebra. Ali pored toga ima drugih okolnosti, koje deluju u. pravcu povećanja cena tako da situacija nema izrazito obeležie bese. U prvom redu sprečavaju pad cena velike zalihe tezaurisanog zlata u Francuskoj, koje se cene na 18 do 20 milijardi fr. i koje ne pokazuju tendenciju smanjenja. Osiguravajuća društva, industrijske grane i banke i dalie зе ројауЦијц Као kupci zlata, čije su cene: |
Vrsta Paritet Кита u Tr br. u fr fr 24 0V 190385 2 У 1955 Soverenj 124.4 128,2 127,9 Napoleon 98 103,1 102,9 19] 25,5 26,05 25,88
— U toktt marta o. g. porasli su и Nemačkoj wlozi na štednju za 110,5 miliona maraka. Uplate su iznosile 494 miliona prema 456 miliona u martu pr. 5, а isplate 426 prema 440 miliona. :
— Holandski eksperti su izjavili da se pristanište Roterdam mora da bori sa ogromnim teškoćama zbog devalvacije belge. Oni traže od vlade subvenciju od G1/, miliona forinata za davanje premija i kompenzaciju za smanjenje pristanišnih taksa.
— Švajcarski hotelijeri neće više obmavljati pokušaj sa тамодепјет turističke funte. Kao što |e poznato, oni Su prošle godine odlučili da će primati englesku luntu po ceni od 16 franaka, bez obzira na njen berzanski kurs. Ova je mera ostala bez uspeha, pošto nije bila u stanju da privuče veći brol putnika iz anglo-saksonskih zemalja.
__ Poznati engleski ekonomista, 5. Josiah Stamp izjavio је, да је povodom svoje posete Beloi kući raspravljao. sa pretsednikom Ruzveltom o stabilizaciji moneta, ali je dodao da smo još vrlo daleko od rešenja ovog problema.
— Девизни промет љубљанске берзе износио је у прошлој години 171 мил. дин. према 127 мил, д. у 1933 г. и 854 мил. д. у 1931 г. Робни промет је опао и то дрва са 2191 вагона у 1929 г., 305 8. У 1932 г. и 303 в. у 1933 г. на 256 в. у 1934 г., а жита и остале робе са 351, 336 и 137 на 137 вагона.
— „Пе му астан“ доноси да се мађарске акције које поседују странци у великој мери враћају у земљу. Узрок томе је хоса акција на пештанској берзи са једне и немогућност трансфера дивиденда са друге стране. Углавном су се појавиле акције предузећа, која се баве производњом угља, шећера, електрицитета, а у задње време и акције Тр“ говачке банке.
__ Филијале Народне банке у Вршцу и Панчеву, 37 које је било решено да се укину, остају и даље.
__ Амерички конгрес је изгласао, са 271 гласом против 110, Закон о банкама. Прихваћени текст закона је без мало пројекат г. Бклеса, гувернера федерал резерв борда. Критика претседника банкарске комисије парламента прим-
=