Narodno blagostanje

Страна 348 | НАРОДНО

— Engleski „Dejli Herald” javlja da će vlada, u okvjru Svog izbornog programa, emitovati nacionalni zajam od više stotina miliona iunti, da bi na taj način pokrila izdatke potrebne za sprovođenje predizbornih popularnih mera bez Opterećenja budžeta. Time bi se izbegio i povećanje budžeta zbog naoružamja. Konačno, zajmovima bi se omogućilo gradejije puteva u kolonijama.

— U Kanadi je otvoren upis novog unutrašnjege zajma od 60 miliona dolara. Žajam je emitovan u dve serije s rokom od 8 i 20 godina i interesom 21/., i 3% godišnje.

— Od ukupno 1933 milona, koliko iznosi рту: 2ајат oslobođenja u S. A. D. prijavlieno je za konverziju 1.541 milion. Od toga dolazi 678 miliona na zamenu u obveznice, a 863 miliona u banknote.

— U sporazumu O transieru memačkih ı švajcarskih .DOverilaća predviđa se da će isplata kamata do 1 aprila o. S. biti izvršena u gotovu samo u koliko bude bilo raspoloživih novčanih sretstava, inače će biti izdate konsolidovane obvezшсе за 1% kamate. Kamate koje dospevaju posle 1 aprila о. 9., biće isplaćivane isključivo konsolidovanim obveznicama.

— Dve nedejje nalazi se u Panzu rumunski munistar jinansija gde vodi finansiske ı trgovinske. pregovore. Prvi se tiču integralne primene ugovora posiignutih između Rumunije i mostranih poverilaca, jer su se devizne rezerve Rumunske banke toliko smanjile, da dolazi u pitanje i normalan transfer po javnim i trgovačkim dugovima. Što se fiče trgovinskih dugova, postignuto je više ugovora, dok državni dugovi zahtevaju novo regulisanie. Rumunija je spremna da dugove plati u celosti ako joj se odobre olakšice za sprovođenje transfera. Postoje dva predloga za rešenje o kojima se sada diskutuje. Predloženo je da se transfer bar po jednom delu rumunskog državnog duga odloži do posle nove žetve. Na slučaj da Francuska na ovo ne pristane, onda će Rumunija tražiti kratkoročni devizni kredit da bi na taj način osigurala transfer kratkoročnim blagajničkim zapisima.

— Министарство финансија донело је решење да се при наплаћивању бановинске трошарине за какао рачуна да се у чоколади и разним бонбонама, налази 40% какаоа а у осталим животним намирницама, које у себи садрже какао, 20%. ДА

— Осми купон 7% стабилизационог зајма исплатиће се почевши од 1 јуна о. г. на благајни Државне хипотекарне банке и код њених филијала.

— Талијанска банка добила је овлашћење да емитује благајничке записе у висини од 1 милиарде лира.

— Белгијска конверзија у односу од 25 милијарди франака, о којој смо писали у прошлом броју, потпуно је успела, јер од целог износа само 90 мил. односно 04% није конвертирано.

— Министарски савет одобрио је, да министар грађевина закључи зајам од 50 мил. дин. код Државне хипотекарне банке за извођење јавних радова. Зајам се отплаћује из прихода трошарине на бензин и цемент.

— Према одлуци министра финансија емисиони курс зајма за извођење јавних радова биће пари, камата 5%, а време трајања амортизција пет година рачунајући од саме емисије. Прва транша зајма износиће 100 мил. дин. и емитоваће се 1 јула о. г., она је потпуно покривена, тако да приватници за упис не долазе у обзир.

САОБРАЋАЈ

— Министарство трговине и индустрије издало је правилник о превозу путника и робе моторним колима, који предвиђа концесионирање превозних предузећа, при чему се заштићупу постојећа предузећа и државне установе.

БЛАГОСТАЊЕ __________ Bo 2

— На основу уредбе Министарства саобраћаја о уређењу савског пристаништа у Београду и унапређењу речHor 'бродарства почеће за неколико недеља изграђивање кеја на Сави у дужини од преко 1000 метара. За израду кеја употребиће се челичне плоче, које су набављене на рачун репарације из Немачке још пре неколико година. Горед изградње кеја приступиће се и поправци парка речне пловидбе и проширењу радионица за оправке, Кредите у ове сврхе даваће Државна хипотекарна банка у висини 110. Мил. ДИН.

ПЛАНСКА ПРИВРЕДА

— Сенат С. А. Д. изгласао је предлог, којим се Нира продужује само за 10 месеци, до 1 априла 1936. Као што је познато, Рузвелт је, ув потпору крупне индустрије, тражио двогодишње продужење. Изгледа да ће Доњи дом ипак пристати на продужење Нире за 2 године.

— У једном говору одржаном пред 4000 фармера, који су дошли у Вашингтон поводом 2 годишњице Уреда за пољопривредно планирање, Рузвелт је обећао да ће се ова установа задржати, и поред тенденциовне критике.

КРИЗА И КОЊУНКТУРА

— Broj nezaposlenih radnika u Nemačkoj opao je u mesecu aprilu za 168.000 i izmosi 2,234.000.

— Финансијски комитет Друштва народа сматра, да буџетски дефицит у Бугарској за првих 9 месеци буџетске године (до краја децембра 1934) прелази 250 милиона лева. Он препоручује због тога да се енергично приступи смањивању расхода и довођењу државних финансија у ред. У погледу разних монопола заведених од стране Бугарске, комитет то а приори не осуђује, али сматра да државна интервенција у привредни живот земље мора да има извесне границе, које се не смеју прећи, јер би у противном случају приватна иницијатива била парализована, а тиме би било онемогућено стварно и трајно побољшање привредњих прилика у земљи. Бугарској се препоручује да уз финансијску реформу пређе и на нову економску политику, која би олакшала опорављење државних финансија.

— Број незапослених у Италији почетком маја пао је на 803.054 према 995.548 у истом периоду прошле године.

— У оквиру предавања, која организује Научни клуб Института за светску привреду и поморство у Килу, где је недавно и наш уредник предавао о теми „Савремена пти– тања балканске политике“, одржао је предавање о проблемима светске трговине г. Ернст Вагеман, претседник берлинског Коњунктурног института. Он је пре свега тврдио да светска трговина у периоду кризе није опала више, него ли унутрашња производња и потрошња појединих земаља. Шта више, светска трговина је у периоду 1929—32 мање пала (26%) него ли светска индустријска производња (33%). Од 1932 кривуље светске трговине и индустријске производње не иду паралелно; први показује незнатно, а други знатно више уздизање. Што се тиче узрока кризе Вагеман сматра, да ови леже у хиперпродукцији пољопривредних сировина и животних намирница с једне и у прекомерној инвестиционој делатности индустријских земаља. На крају је истакао да коњувктурно-политичка аутаркија пије само циљ, већ сретство за постигнуће циља.

—_ Познато велико чехословачко предузеће Шкода закључило је прошлу годину са чистом добити од 22.3 мил. кр. Дивиденда, после трогодишње паузе, износи 29 кр. по акцији. Промет предузећа по фактурама у прошлој години био је 790 мил. кр. или 33% више од онога у 1933. Од почетка прошле године број упослених радника повећан је ва 7000 на 16.850, а намештеника на 3860. Највећи посао од 650 мил. кр. у прошлој години предузеће је закључило са Румунијом, који ће бити извршен у року од три године.