Narodno blagostanje

25. мај 1935,

— У бр. 13 донели смо промене уредбе о 'опољној трговини у Румунији. За прва три месеца о; г. румунски извозни вишак износио је 259,7 мил. л. према 15,5 мил, у истом периоду 1934 г. Извозни вишак и ако се повећао, претставља само 10% вишка према увозу, док би према новој уредби требао да буде 40%.

— Од почетка кампање до краја марта о. г. САД. извезле су 17,30 милиона бушела пшенице према 31,73 милиона у истом раздобљу у претходној кампањи, односно 36,35 милиона у 1932/33 и 106,71 милиона у 1931/32 год.

— На седници трговинског отсека Трговинско-индустријске коморе у Загребу одборник г. Коломба из Сушака предложио је да комора замоли Министарство трговине и индустрије да пожури трговинске преговоре са Италијом у интересу нашег извоза.

— На последњем заседању балканског споразума у Букурешту одлучено је да се прими „балканска клаузула", која треба да буде примењена у свима будућим трговинским уговорима између балканских држава. |

— G. Nevil Čemberlen, emgleski ministar finansija, izjavio je u parlamentu da će 7 avgusta o. g. opet zavesti stare carine na gvožđe i čelik, ako se do tada ne završe s uspehom pregovori Britanske metalurgijske federacije i Međunarodnog kartela čelika.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— Nemački ministar finansija izjavio je, da su se izdaci na nezaposlene smanjili za poslednje dve godine za 1,5 milijardu maraka, dok na drugoj strani poreski prihodi pokazuju isto toliko povećanje.

— Грађевински радници у Бањој-Луци предали су резолунију банској управи у којој су тражили запослење незапослених ове струке, којих има у месту 250, на јавним радовима. |

— Конгрес С. А. Д. изгласао је законски предлог |O радничким (синдикатима, којим се предвиђа званични надзор над изборима радничких повереника и образовање арбитражног комитета, чије би одлуке биле извршне.

— У свом извештају спремљеном за следећи састанак Међународног бироа рада, који ће се одржати 4 јуна о. г., директор г. Батлер тврди, да је незапосленост порасла у оним земљама, у којима је смањење трошкова производње остварено путем обарања надница. Он додаје да више није оправдана ни теорија која вели да се побољшање прилика у трговини и индустрији може да постигне путем дефлације, јер се придаје сувише важности извозу, а! требало би пре омогућити повећање увоза и пораст куповне снаге. Он сматра да је битни услов за оживљење трговине паралелно развијање производње и куповне снаге.

— Конгрес савеза приватних намештеника одржаће се 9 и 10 јуна у Загребу. На конгресу одржаће се јреферати о законском уређењу радних и платних односа, законској заштити, пореском оптерећењу приватних намештеника. — У циљу сузбијања незапослености Бугарска је донела закон којим се забрањује двоструко намештење. Истим законом знатно су пооштрени услови за упослење странаца. — „Новости' доносе да је на тужбу грађана југоисточне периферије Загреба, здравствена комисија нашла, да преко 20 породица станују у једној штали. Уређај ђубришта, нужника не одговара најелементарнијим хигијенским потребама. У непосредној близини налази се штала у којој је смештена стока и свињци у запуштеном стању, тако да цела околина трпи од смрада.

НАРОДНО · БЛАГОСТАЊЕ

Страна 34788

НОВЧАРСТВО | -

— Čeliri najveće pariske depozitne banke zaključile su prošlu godinu sa čistim dobitkom i to: Crčdit Lyonnais 82.88, Societe Gćnćrale 60.22, Comptoir National d' Escompte 39.09, Credit Industrie! et Commercial 5.61 mil. fr. Ulozi kod svih za voda pokazuju malo smanjenje prema 1933.

— Francuski ministar Mmansija demantovao je tendenciozne vesti o. devalvaciji franka.

— Američki Senator Tomas podneo je senatu predlog o utvrđivanju dolara na nivou najboljem po interese Sjedinjenih Država, kao i o sazivu svetske konferencije za stabilizaciju valuta. |

— Američko ministarstvo finansija дејесттајо је једпов svog visokog činovnika u Evropu da prouči valutnu situaciju .

— Rumunska Narodna banka obnovila je zabranu uVOza leja, koji se nalaze u inostranstvu. Za uvoz ovih Теја роtrebna je specijalna dozvola Narodne banke, kao dokaz da su fi leji izvezeni u inostranstvo S dozvolom Narodne banke ili da se nalaze u inostranstvu od pre 18 maja 1932.

— Nemački ministar finansija održao je govor O javnim finansijama i privredi. Odbijajući devalvaciju valute naglasio je, da će marka biti čuvana deviznim propisima. Što se fiče poreske politike, povećanje poreza moraće se izbeći. Međutim, smanjivanje poreza nemoguće {e VŠilt, jer SC moraju ispuniti još mnogi zadaci.

.— Kurs memačke registaramanke ikao i „vezane marke” za putnike i turiste zabeležio je u Švajcarskoj znatan pad. 100 putničkih maraka vrede sada 75 šv. fr., dok su polovinom

| meseca vredele 80, a krajem aprila i 85 šv. ir. Ovaj. pad je

u foliko značajniji jer nastupa neposredno pred početak turističke sezone. Razlog ovome svakako leži u ograničavanju unovčenja putničkih čekova. „Kreditna vezana “marka” pala ie na 39 šv. fr. sa 100, a „efektna vezana marka” na 38, dok istovremeno kurs i. zv. slobodne marke iznosi 124 šv. Tr. Za 100 m. Povodom ovoga Švajcarska štampa kaže, da je razlika u kursevima pojedinih vrsta nemačkih maraka postala toliko velika, a broj raznih „maraka” porastao, te se ne zna šta je upravo nemački novac i kolika je njegova vrednost.

—- Мађарска влада је снизила вредност износа којег путници могу да изнесу без нарочите дозволе из земље са 150 на 80 п., од које своте 30 п. мора бити у пенгеима а 50 у валути. Новчани заводи могу само тромесечно једанпут продати једном истом лицу девизе за туристичке сврхе док су по старој уредби то могли месечно и у већем износу. Валутни прим за путнике у иностранству повећава се са 20% на 50%, али тиме нису тантирани посебни споразуми са појединим земљама, међу које опада и наша, који предвиђају утврђен прим за додељене девизе за путовања у те земље.

—- Белгијска банка је спустила своју есконтну стопу за 1ј2%. Нове стопе износе: 2% за акцепте и '2:/2% за остале неакцептиране вредности. Ломбардна стопа утврbea ije ca 3%.

— Холандска банка је снизила своју ексонтну стопу са 45 на 4%. Као што је познато, ова је стопа до почетка априла (о. г. износила 2:/2%, али је због одлива злата 5 априла повећана на 3/2%, а 10 априла на 4:7%. Садашње смањење ексонтне стопе има за циљ да фаворизује повећање курсева државних облигација. Ма

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Petit Parisjen tvrdi da Francuzi plaćaju više poreza od stanovnika ma koje druge zemlje. List dodaje da država i samouprave oduzimaju sigurno 40 a možda i nešto manje od 50% od. nacionalnog dohotka.