Narodno blagostanje

Страна 342 НАРОДНО

На дневном реду су била питања о економском и монетарном _разоружању, (о (међународној стабилизацији валута, о клаузули највећег повлашћења, о економским регионалним пактовима, о Римском пакту и економској Ма-' лој антанти, о источном аграрном блоку, о житу, вину итд. Дискусија је мењала ниво према томе, ко је учествовао у њој. Један говорник развио је тезу да на основу правила, по коме је сваки привредни систем зависан искључиво од своје социјалне функције, капитализам чија је социјална функција постала негативна, треба укинути. Врло симпатични и — као и сви остали совјетски претставници У иностранству — врло ћутљиви совјетски дипломатски посматрач г. Антонов, секретар париске амбасаде, није присуствовао том делу (седнице. Говорник је био из Анверса. Задовољно се захвалио на тактичности претседништва. Талијански учесник није могао да говори француски, већ талијански, а свој реферат о новцу читао је са француског текста. Најживља је била дискусија код проблема новца и онога код подунавских земаља, Потписани је умољен, да слику стања у подунавским земљама, коју је на захтев претседника импровизирао, напише ради умножавања, услед дубоког утиска, који су учинили на слушаоце изнесени подаци и факта (руководио је секцијом г. д-р Ван дер Гинст).

П ЈУГОСЛАВИЈА

Импозантан је био банкет у хотелу Метропол. На претседничкој страни стола били су, поред поменутих политичара и државника из Париза, још и г. министар Девез, као почасни претседник, (белг. држ. министар Картон де Виарт, делегат претседника владе, сви са својим госпођама, госпођа де Жувнел, једна од најелегантнијих и најлепших парижанки. По унапред утврђеном програму имали су да говоре гл. Девез, де Жувнел, ле Трокер, Ван дер Гинст, прчки и чехословачки изасланици и доле потписани. Најинтересантнији је говор де Жувнела, кратка историја узрока, који су од рата до данас довели до данашњег стања. Говорећи о економском рату међу народима позвао се на извесне речи доле потписанога, који је говорио непосредно пре њега. Чехословачки делегат, будући слаб у француском, био је кратак и формалан; грчки делегат је на беспрекорном француском језику изнео значај грчкотурског зближења.

Потписани осећа потребу да преда суду читалаца „Народног Благостања“, свој говор на поменутом банкету, који гласи : |

Госпође, Екселенције и господо,

Ни у другој половини ХЈХ века, кад је либерална доктрина била потпуно овладала духовима, није цивилизовани свет могао да констатује тако велики број присталица доктрине (слободне трговине међу државницима и политичарима, као што је то случај данас, у моменту, кад слободна трговина подлеже на целој линији пред победоносном аутаркијом. Ако упитате политичаре и државнике о узроку те бруталне супротности између њихових речи и дела, добићете стереотипни одговор, да је томе криво иностранство и да је њихова политика чисто одбранбена, тј. да би је они напустили, чим би то урадило иностранство. Овај ме одговор потсећа на фарисеје из доба Исуса Христа, који су неуморно посећивали темпл и на крају сваке молитве понављали реченицу:

уЖвала Ти, добри Боже, што ме ниси створио као овога до мене“.

Ово је неколико уводних речи било потребно, да бисте лакше разумели мој одговор на питање, које је више пута упућивано на мене приликом наших међународних састанака, питање, од куда да је тако мали број чла-

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 22 Код проблема новца потписани се у многим тачкама разилазио од референта професора Делези-а, па (је сматрао да ће боље бити да не отвара на конгресу дискусију о основним контраверзама да се не би увукли у дискусију недовољно разрађени духови, — а њих има на свима приватним конгресима — те да се не би створила вавилонска кула. Монетарни проблеми тешко се могу да дискутују у ширем кругу, а необично су привлачни за лаички део слушалаца, којима је непозната проблематика, па или прескачу основна питања или нерешиве проблеме сматрају за већ решене, и који — и то је највећи малер данашњег проблема новца — држе да се техничким сретствима могу да реше економски проблеми. Потписани није могао да се сложи с тим, да се узму у расматрање познати предлози професора Едгарда Милоа о нарочитом новцу за међународна плаћања, као ни други врло духовит план једног од угледних чланова организације, пошто су они неизводљиви. Сви су ти планови мање више копија плана, који је г. Ћурчин с једним својим пријатељем био поднео Међународном бироу рада под именом „Златно примирје“, само док се г. Ћурчин дао убедити о неизводљивости, дотле његови следбеници (неуморно траже Hose модалитете тражећи уз то патент, као да су их они измислили.

НА КОНГРЕСУ

нова у југословенском комитету — чињеница, право на закључак да смо имали слаб успех. ~

Мали број чланова код нас објашњава се искључиво нашом чврстом вољом, да не примамо у нашу средину либералне фарисеје. Много је ефикаснија акција једне скупине, чији чланови 100% верују у идеју, која их руководи, но оне, у којој се налазе слаткоречивци или компромисци са својом добро познатом фразеологијом, да се у ванредним приликама морају окренути леђа науци, чију „основаност нико не пориче“.

која даје

У осталом, наш је комитет у завидном положају у употређењу са осталим колегама, — да се налази пред службеном спољном трговинском политиком, којој се са гледишта наше доктрине, а с обзиром на средину у којој живи наша земља, — нема шта да замери.

Кад је економска и монетарна криза из 1931 године достигла врхунац у 1932 години, све се чешће тражило од наших влада да напусте дотадању политику и да приступе политици сузбијања увоза, политици забране и контингентирања, било путем девизних ограничења, било непосредво, али су владе Југославије имале снагу да се у најтрагичнијим моментима у нашој најновијој економској историји одупру тим захтевима, управо томе искушењу.

Колико има држава у свету, које могу за себе тврдити, да 70% њиховог извоза подлеже режиму забране и контингентирања, а да се исти не примењује ни на један увозни артикал, као што то може да каже на међународном форуму Југославија 2

Још силнији доказ о либералној основи: југословенске економске политике лежи у скорашњој одлуци Министарства финансија у Београду да укине т. зв. привремено везане динаре, тј. једну институцију, која даје право југословенском дужнику иностранству и у страној валути, да се ослободи (своје обавезе плаћајући је у динарима. "Овим актом даје се на знање увозницима, да не постоје никакве сметње више за добијање девиза за легалне потребе.

Ја Вас молим за извињење што пред овако одабраним међународним аудиторијумом говорим о својој отаџбини. То није врхунац конгресистичке учтивости, упркос обилној пракси противно том правилу. Уосталом ја бих за овај иступ могао да нађем пуно оправдање у чињеници,