Narodno blagostanje
a.
_ 1, јуни 1935,
— Број незапослених у Белгији од 15 марта до 15 ма-
ја смањио се са 220.800 ва 178.000 тј. за 42.000.
— У првом тромесечју о. г. на подручју новосадске Т-И.-3. коморе повећао се број занатских радњи за 72, а трговачких за 4, индустријских за 5, а опао индустријских продавница за 2. -
— У Сарајеву је било крајем прошле године 1.794 занатске радње, више за 143 него крајем 1933 год.
— Код удружења индустријалаца Савске бановине било је крајем прошле године учлањено 590 индустријских предузећа (139 шумско-пиланских, 107 пољопривредних, 89 текстилних, 55 рударско-металургијских, 54 грађевинских, 51 хемијских, 31 електричних, 17 обуће, коже и гуме и т. ду) Према стању крајем 1933 г. број се повећао за 34 и то највише код-пољопривредне индустрије (24); опадање код грађевинске индустрије (за 4) и рударске (за 3).
— У Београду су основана акционарска друштва: |
„Златибор“, рудник магнезита са капиталом од ! мил. дин. а „Југофлора“, за прераду и извоз пољопривредних и козметичких производа, са капиталом од 500 хиљ. дин.
— Индекс цене на велико у злату загребачке радничке коморе (1913 — 100) износио је у априлу о. г. 75 према 76 у априлу прошле године и 74 у марту O. г.; индекс цена на мало (1914 — 100) 85 према 82 и 85; индекс трошкова живота једнога радника 80 према 82'и 830 и радничке породице од 4 члана 71! према 80 и 77.
Из ПОСЛОВНОГ СВЕТА
Зборови акционарских друштава 6 јуни — „Југофлора" акционарско друштво у Бео-
граду (претходан). 8 јуни — Шумско-индустриско предузеће Добрљин—
Дрвар а. д. — 1! Таковачка штедионица д. д. У Такову.
18 јуни — Српска сремска банка д. д. у Руми.
19 јуни. — Трбовљанска премогокопна дружба, Љубљана.
22 јуни — „Јелица ад. за електрична и индустријска предувећа, Чачак. — Преспанска привредна банка а. д. у Битољу. — Југохолдинг а. д. Београд.
25 јуни. — Београдска фабрика машина и гвоздених конструкција га. д., Београд. — Великокикиндски парни млин
д. д. Вел. Кикинда.
26 јуни. — Копаоник а. д. у Београду. — Индустријско-комерцијална банка а. д. у Београду. — Јадранско-Подунавска банка у Београду.
271 јуни. — Рекорд Ердеш д. д. за трговину и индустрију у Новом Саду. — Рогашка локална железница а. Д. Београд. — Југословенско-мађарско а. д. за измену робе, Београд. — Текстилна трговина а. д., Београд.
28. јуни — Кланичко друштво, Београд. — Фабрика кожа „Бели орао“ а. д. Београд. — Јерма Гоберник а. д., Београд. — Индустријско-привредна задруга а. д. у Зајечару. — Југословенско стандард електрик компани a. AL, Београд.
29 јуни. — Југословенска банка д. д. прије Хрватска земаљска банка д. M. Загреб. — „Зета" дрварско индустријско а. д. Беопрад. — „А. Д. Терапија", Београд. — Приватна медико-хируршка клиника а. д. из Београда. — Хромни рудници „Љуботен" а. д., Београд.
30 јуни. — Рударско-топионичко 'акц. друштво „Ру-
дар" у Београду. — Пиротска окружна штедионица у Пироту. — Акционарско друштво за трговину и индустрију, Београд. — Прво српско акционарско друштво за експлоа-
тацију шума ад. у Београду. — Српско акционарско рударско и топионичко индустријско друштво а. д., Београд. —
"Керамика а. д: за производњу и промет керамичких проду-
ката у Беопраду. — „Југошкода“ а. д. из Београда. — Из-
_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 363
давачко-штампарско предувеће Штампа а. д., Београд. Акциоварско друштво за експлоатацију шума у Београду. Паланачка трговачка банка у Смед. Паланци. — Народна
"штедионица д. д. у Новом Бечеју. — Прва југословенска
фабрика радиатора и котлова a. JL, Петравград. — Врачарска задруга, Београд. — „Југојута“ а. д. у ликвидацији у Београду. — Акционарско друштво Летњиковац — Летњиковац код Пожаревца.
BIBLIOGRAFIJA Dr. Uroš Krulj: „Naša saobraćajna (železnička) politika”, Beograd, 1935 S. — Dr. Slavko Šećerov: „Nova privredna i finansijska politika”, Beograd, 1935 с. — „Recueil
detudes sur les sources du droit en Phonneur de Francois Geny”, Patris.
РАЗНО
— Umro je u 78 godini Heinrich Dietzel, profesor nacionalne ekonomije na univerzitetu u Bonu. Dietzel je bio jedan od najvećih u svojoj struci. Izraziti pretstavnik klasične ekonomske škole, on |e ostao veran svojim naučnim načelima do smrti.
— Претседник француске владе г. Фланден, поднео је оставку пошто му парламенат је дао изванредна овлашћења, што 'омо ми предвидели у чланку „Фра:цуски франак“.
— Turska vlada. je podnela parlamentu zakonski predlog o uvođenju nedelje, kao nedeljnog praznika umesto petka. Nova godina i 1 maj su takođe zakonom predviđeni praznici.
—- У страној штампи објављени су подаци о ценама важнијих производа потрошње у маси према којима излази да је Југославија најјевтинија земља на свету. Ову чињеницу је један део наше дневне штампе пертставио као откровење, можда не мање него што су десет божјих заповести датих Мојсију на Синајској гори.
Међутим ва онога, који је пратио писање „Народног Благостања- нема ту ничега новог. Ми смо још пре четири године у једном чланку, поткрепљеном статистичким подацима, констатовали ту за нас врло неповољну појаву. Такође је и наш уредник у свом говору, који је одржао на збору акционара Народне Банке о дефлацији као узроку привредне депресије, а који је објављен у „Народном Благостању · (бр. 13, 14 и 15 од. г.) казао да је главна карактеристика наше привредне депресије: ниске цене, ниске наднице и зјапеће маказе цена пољопривредних и индустријских производа на штету првих.
— Авионима „Аеропута“ биће преношени ракови из Кисељака крај Сарајева до Београда а до Берлина авионима „Луфтханве“.
ЗАДОВОЉСТВО ЈЕ пУШИТИ
ЦПИГАРЕТЕ
ВАРДАР, ДРИНА