Narodno blagostanje

1. јуни 1935 НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Страна 365 6% Begluci, termin _____ _ ___ 20:V UV 22.M 23, 24 V 27-M 4% Agrarci _- = II 0 | = 7 1905 od 119 178. 116:50 116——, 178. 160. 7% Вјег = = 008 == 20 [002 Od Del __107. пад И 119 176.50 176:50 8% Bler _ o 5 ЊЕ ЊЕ 158. 16. 160 — 158 169 159.

7% Seligman _ — __ La BD. Ratna šteta, prompt 370. 3708 36925 36925 26850

Ratna šteta, termin 371.625 370.— — _369.— Narodna banka — — 6000.— 5950 — Agrarna banka 228.— 227.50. 228— 221— 227—

“7%- Stabilizacioni zajam 80— 7975 — __ _

Ratna šteta je išla do 368.— posledniega dana, a Begluci па 65.50. Čak ie i Narodna banka popustila od 6.000 na 5.900 — novac poslednjeg dana U dolarskim papirima nije bilo posla. ali je ipak slabija tendencija sem kod Seligmanovih, koji su vrlo čvrsti. Jedino je čvrst investicioni zajam usled potražnje od sfrane Narodne banke. Međutim berza nije bez posla, kao što pokazuie donja tablica

u hill. din:

7% Investicioni zajam 284 · 6% Begluci, prompt 1.623 86% Begluci, termin 968 4% Agtarci = 8% Bler 21 7% Bler 7% Seligman 205 Ratna šteta, prompt Ratna šteta, termin ; 968. Narodna banka 3.687 Agrarna banka 90 71% Stablizacioni zajam 143 Lutrijski zajam | 1

8.066

Obrt iznosi 8 miliona dinara od čega najviše pada na Štetu i Begluke.

Pod ovako uzbudljivim okolnostima naravno da se kupci uzdržavaju i jedino se ima zahvaliti tekućim potrebama kreditnih ustanova javne ruke što se je onemogućila još veća depresijacija naših državnih papira u ovim dramatičnim trenutcima na svetskom novčanom tržištu.

Obračunski kurs francuskog franka za 7% Stabilizacioni zajam fiksiran je na 222.4528 dinara za 100 franka, a za naše dolarske papire obračunski kurs je bio sledeći: za jedan dolar plaćalo se:

23 maja 43.8248 dinara 27 таја 43.8248. » 28 таја 43.8248. » 29 таја 43.8248. >» 30 таја 43.8243 »

Na pariskoj berzi je situacija naših papira ove nedelje bila mnogo nepovoljnija nego u prethodnoj što je svakako posledica pada kurseva samih francuskih papira. 4% zajam iz 1895 godine popustio je za 10 poena, od 179.— na 169.—; dalie ie znatno popustio kurs 41/.% zaima iz 1909 godine, za 10 poena na 141.—, a 5% zajam iz 1902 godine od 182.— na 176.50. Tome na suprot imao je 4.5% zajam iz 1906 godine čvrste kurseve, a isto i 4.5% obveznice Državne hipotekarne banke iz 1910 godine. 7% Stabilizacioni zajam je poskupio

· од 241— па 248— (21 maja o. g.) ali je 23 i 24 ponovo po-

pustio na 241.— i 242.—. 5% funding obveznice iz 1933. godine imale su do 24 maja stabilni kurs od 106.— koji je 27 maja naglo popustio na 101.— što odgovara kursu od 40.4%.

4/,% 1906 god. 41/.% 1909 вод. 5% 1913. god.

41/,% 1910 god.

160.— 153.— 147— 151.— 144.— 141.175 —— 172.— 168.— 167— 167.— 173158 — 160.— 159.— 160.— 154— 15841/.% “1911 god 160.— 158 — 158 — 161— 158.50. 159.7% 1931 од. 241.— 248 — 248— 241—– 242— 5% Funding 1933 г. 105— 106— 106— 196— 106— 101—

Na njujorškoj berzi naši su dolarski papiri imali razl:čitu tendenciju. 7% Bler i 8% Bler malo su popustili krajem maja o. g. dok je tome na suprot kurs 7% Seligmana porastao od 20. — па 319]. до 321/..

Notirali su:

na dan 7% Bler 8% Bler 70% Selignan 30 {januara 23.50 24.— 35.50 28 februara 23.50 -7246).910) · 52. 38.50 28 marfa 23.50—24.— 25. 26.— 37——38.50 31 jula 232524—–— 24. 2550. 28: 35.30 oktobra 29. 30: — 297 .9l/. 39 397 |s 22 decembra 315ј8==318/. 325) tražnja 36: 3929 јапцага УЛ. 321 34. 35—– 27:/5—3526 februara 37. 38.— 37. 38:/5 41.— tražnja 28 marta 2815 30%, 30%a-_ 331/ | 34. 451 27 aprila 32. 33— 32: 35— 33. ——35.8 maja 29.50—30.25 30. 31.— 29— tražnja 15 maja 29—— 30.75 301/.—91š/s 29.50 21 maja 29%, 21 304 31. — 29 29 maja 28: —31— 28:2—31— 319/8—32:]

·

|K = =

Na ciriškoi berzi devize su notirale

31-i g-V 22-У 30-У Amsterdam 20910, · 200.30; 209.37 209.30 London 15.16 14.995. 15:19 15:21 Milano 26.38 25405. , 95:475 „ 29.475 Berlin | 124.05 124.20 124.40 124.60 Njujork 3119%/s 300.25 309.62 306.625 Pariz 20.38 20.38 20.38 20.3775 Prag 12:07 12.915. 12.885 12.875 Beograd 7.02 7.02 7.02 7.02

Promene kurseva su minimalne i jedino ie deviza Njujork malo popustila od 300.62 na 306.625 a nemačka marka poskupela od 124.40 na 124.60, dok je njen paritetni kurs 123.65.

Na beogradskoj deviznoji berzi obrt je bio ove nedelje 8.2 miliona prema 10.65 miliona u prošloj i 11.5 miliona u pretprošloj nedelji. Znači da je bio nešto manji nego uobičajeno. Naiveći obrt imamo u privatnom kliringu sa Londonom, za 4.2 miliona. Prema prošloj nedelji poskupeo |e klirinški kurs engleske funte za preko 3 poena na 238.— do 238.75, dok je klirinški kurs devize Beč popustio od 913.— i 914.— u prošloj nedelji na 909.—, zbog većih novih ponuda, kojih u prošloj nedelji nije bilo mnogo. U engleskom kliringu imamo Zbog Dporasta kursa funte znatno povećanje poslova odnosno uplata, dok je u austrijskom kliringu situaćija baš obrnuta: klirinški kurs šilinga opada i uporedo s time smanjuje se i obrt. U prošloj nedelji, kod kursa šilinga od 013.— i 914.— obrt je bio 5.05 mil, a ove, pošto je šiling popustio na 909.—, obrt u kliringu je bio 2.16 mil. Dalje je trgovano u devizi Njujork 247 hilj., Solun 33 hiljade, Cirih 60 hiljada itd. itd.