Narodno blagostanje

|

__1, јули 1955. НАРОДНО

А ПЕТЕР ПЕТИ.

Politika Nju-Dila ima tri cilja: „Relief, Recovery, Reconstruction,” t. |. pomoć, potstrekavanje i socijalnu reformu. Uspehe koji su postignuti kod prve dve tačke prikazuju nam statistički podaci, koji se o tom publikuju. Što se tiče treće tačke, gde se radi po rečima Rusvelta o novoj podeli imovine i prihoda, to nije moguće. Sa zvanične strane postoje samo pojedina istraživanja, koja se protežu do 1933 god. O nainovijem razvitku koji je naravno najvažniji možemo dobiti samo približnu sliku na osnovu visine naplaćenih poreza, zatim od strane države regulisanih cena, statistike nadnice i prihoda preduzeća.

Rezultati Ruzveltove socialne reforme

URE АН RLU ES

Narodni dohodak uglavnom se kreće paralelno sa ostalim konjunkturnim linijama. Prihod iz privredne delatnosti pao ic sa 83 milijarde dol. u 1929 god. na 38,3 miliarde. Ovo sniženje od 53,8% ublaženo je upotrebom ušteda iz ranijih gOdina. Prihod koji je potrošen pao je sa 81 miliarde na 40 miliarde, tj. za 39,6%. Od 1933 god. raste prihod iz privredne delatnosti i to na 47,6 miliardi u 1934 god. (24%), što se pokazuje i u povećanju poreze na prihod. S obzirom na razvoj konjunkture može se očekivati da će se u 1935 god. prihodi dalie povećati. Pojedine vrste prihoda i privredne grane sudelovali su na razni način u ovom razvitku. Najveću poziciju u nacionalnom dohofku sačinjava u S. A. D. prihod od rada (65%); koji ie pao sa 52,9 miliardi u 1929 сод. па 31,6 miliardi u 1932 god., što |e nešto ispod proseka, tako da se samo u maloj meri promenio procentualni odnos u celokupnom nacionalnom dohotku. Pri tome su u manjoj meri pale plate nego nadnice, koje su više kolebljive. Plate su pale za 40,7% a nadnice za 60,2 u onim privrednim granama gde se prihodi od plate i prihodi od nadnice vode odvojeno. U prvoj g. socijalne reforme pali su prihodi više od nadnica na 30,0 miliardi i ako je glavni cili vlade bio povećanje nadnice. Povećanje zarade po satu usled uvođenja kodova u jesen 1933 god. nije bilo dovolino da izjednači veliki pad iste u proleću te godine. Џ 1934 god, sigurno su se povećali prihodi od nadnica, јег su zarade po satu kao i one po nedelji porasle u jakoj meri. Sa. nominalnim povećanjem zarade porasla je i realna, jer troškovi Života nisu porasli u istoj meri. To još ne znači, da je porastao udeo prihoda od nadnica u nacionalnom dohotku, kao što je to bio slučaj u god. 1933, kada је jednovremeno usledio pad nominalnih nadnica i porast kupovne moći.

Na drugom mestu stoje prihodi od kapitala u koje su uračunati i prihodi slobodnih zvania. Iz pomenutog izlazi da šu prihodi od kapitala u manjoj meri pali od prihoda od nadnica, naime sa 30,1 miliarde 1929 god. na 6,8 miliardi 1932 god. U 1933 god. oni su porasli na 8,8 miliardi. Prema tome je porastao njihov udeo u nacionalnom dohotku. Ovaj razvitak |e u suprotnosti sa merama vlade, čiji ie cilj bio da spreči stvaranje velikih prihoda od kapitala. Vlada je, naime, mišljenja, _ да је kriza prouzrokavana prevelikom štednjom i prevelikim investicijama ranijih godina. Od pojedinih prihoda pokazuju

oni iz kamata, zbog stabiliteta kamatne stope, najpovoljniji razvitak i to neznatno smanjenje za 3,20% u 1932 god. Da li će imati upliva na visinu prihoda od kamata fTorsirano sniženjie kamatne stope koje vrši vlada zavisi od visine zajmova, koji su u porastu od 1934 god. Dobitci pojedinih preduzeća pali su sa 12,1 miliarde u 1929 god. na 7,2 miliarde, što odgovara prosečnom padu, Dividende akcionarskih društava pale su u jačoj meri i to sa 6 miliardi na 2,6 miliardi ·(56,0%). Izgleda да је najniža tačka dostignuta u 1932 god., a sa pobolišaniem privrednih prilika do 1934 god. došlo je do znatnog pobolišanja. | j U 1933 god. vlada dakle nije uspela da poveća prihod od nadnica na račun onog od kapitala. | pored smanjenja kamatne stope i preduzimačkih dobiti oporezivanjem vlada nije

БЛАГОСТАЊЕ Страна 359 uspela da poreze u celosti pretvori u prihod od nadnica. Dejstvo povećanih izdataka za suzbijanje krize u 1934 god. ne može se jasno videti.

Jasnije se ocrtava uspeh socijalne reformć u drugom delu programa, koji se odnosi na unapređenje poljoprivrede. Prihodi ove privredne grane pali su sa 6,3 miliarde u 1929 god. na 3,4 miliarde u 1932 god (45,7%). Smanjenje pak prihoda od industrije rudarstva i građevinstva je još mnogo veće. Kao posledica ograničenja zasejane površine i suše u 1934 god. porasle su cene poljoprivrednih proizvoda u jačoj тел пево ostale. Pored pojačanja kupovne moći usled porasta cena vlada је potpomagala i na drugi način poljoprivrednike, tako da je porastom prihoda iz 1934 godine kompenzirana oko polovina pada, koji ie nastupio u godinama krize. Nasuprot tome je nacionalni dohodak porastao samo u neznatnoj meri.

венац

Пре неколико недеља изашла је из штампе књига мађарског проф. Хантоша, која има за предмет проблем преуређења Подунавља. Полазећи од постојећих планова и већ остварених привредних блокова, он се залаже за заједничко решење привредних питања на широкој основи помоћу система колективних преференцијала. Поједини блокови претстављају само привремену солуцију кратког века.

Два гледишта о организацији Подунавља

mr mr

Његово гледиште се заснива на привредној повезаности малих националних држава, што је условљено географским законом простора. Конкретно речено: Аустро-мађарска монархија била је у привредном погледу идеалан простар, јер су се њени делови међусобно допуњавали; тако да је тај привредни простор као целина само у малој мери био зависан од светског тржишта. Постанком националних држава међусобна размена добара свела се ка цигло Ta спољне трговине, а ја морају наћи пута ка светском тржишту. -

На празнине Хантошевих предлога указује одличном аргументацијом уредник хамбуршког „Wirtschaftsdiensta” d-r Oberascher y Gpojy on 24 Maja 0. T.

Међусобну размену добара између подунавских земаља у великој мери паралише сличност њихових привредних структура. Пољопривредни производи и сировине, најважнији произволи ових земаља, само мањим делом могу да преузму северне индустриализоване земље дунавског басена, Чехословачка и Аустрија. Ни Италија, која у Подунављу има јачег политичког утицаја, па на основу тога мисли да је позвана да кумује препороду дунавског басена, није У стању да преузме већи део извозног вишка ових земаља. Природно је, да је главни циљ подунавских земаља са претежно аграрном структуром да дођу до трговинских веза са високо индустриализованим земљама, које су сигурни купци њихових производа; па тек у другом реду да појачавају међусобне привредне везе.

Насупрот тези г. Хантоша, који види спас у унапређењу међусобних трговниских веза подунавских земаља Гг. Оберашер са правом истиче, да је решење подунавског проблема немогуће без наслона на треће државе.

Vrhovni sud S. A. D. je Ruzveltovu politiku, koja je dobila izražaja u Nirji, oglasio nevažeкот. Sveiska štampa ja pridala ; ovom događaju ogromnu Važnost dajući vrlo pesimističku prognozu, pa se čak govorilo i o anarhiji. Nama taj pesimizam izgleda preteran.

Treba naime imati u vidu da time nije pogođen ceo Ruzveltov program, nego samo zakonodavstvo, koje se odnosi na

(O KIOAEIr rar ra НЕР ЕЛИЊИЕЛЕА.

Ne jede se čorba tako vruće, kako se skine sa vatre.