Narodno blagostanje

трана 360 НАРОДНО

Са

Niru. Sudska odluka ne tangira agrarnu politiku (AAA) i onu javnih radova koja |e formalno zasnovana na pozitivnim 2акоnima. Glavni cili Nire je povećanje radinosti ı nadnica, u nameri da se poveća kupovna snaga, koja treba da bude temelj u borbi protiv krize. Pored toga želeo je Ruzvelt da postigne uspehe na polju socialne politike i zbog toga su bile potrebne izvesne organizacione mere. Radnici su dobili pravo koalicije, a poslodavci su pristupili zajedničkoj organizaciji da bi prestala preterana konkurencija. Kao posledica toga stvoreno је 700 uredaba od kojih. su i široj publici najpoznatiji kodovi. Nije verovatno da svi poslodavci i radnici imaju interesa, da odjedared nestane ovih komplikovanih i delimično u međusobnoj vezi učvršćenih propisa. Zatim valia ukazati na to, da odluka Vrhovnog suda nije u toj meri iznenadila Ameriku, kao što to hoće da preitstavi svetska štampa. Vrhovni sud zastupa gledište, da zakon o Niri, koji ovlašćuje pretsednika da uvede kodove, nije u saglasnosti sa ustavom, jer po ustavu nije moguće zakonodavnu vlast kongresa preneti na organe egzekutive. Ovom presudom, koja je apsolutno tačna, Vrhovni sud je dokazao ponovo svoj čisto pravnički karakter ne uzimajući u obzir političke okolnosti. Ali ova presuda nije nova, ona je već donešena više puta u istom smislu za pojedine grane. Kao najpoznatiji primer. da pomenemo presudu po predmetu petroleumskog koda. U ovoj presudi je priznata potreba da egsekutivna vlast dobije u izvanrednim prilikama veća prava, ali 1 pored toga je konstatovano da »kod« nije u saglasnosti sa ustavom.

Držanje Ruzvelta posle ove presude pokazuje da ima način da se poprave greške, jer se u stvari radi samo o greškama formalne prirode. Kongres je izglasao petroleumski Код, као хакоп (Соппаћ оу хакоп), koji sada važi u “celosti.

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 23 Naravno izglasanje mnoštva specijalnih zakona tehnički nije moguće. Potrebno bi bilo, dakle, donošenje jednostavnih zakona u kojima bi bili obuhvaćeni svi propisi, ili sprovođenje samo najvažnijih kodova, što |e Ruzvelt najavio kao pretstojeću meru i što publika takođe odobrava. Pored petroleumskog biće potrebno donošenje zakona o najvažnijim sirovinama i prirodnim snagama zemlje. Izgleda, da nije isključeno, da će ı radna snaga biti zaštićena i da će sledstveno ostati na snazi zakonodavstvo Nire u pogledu radničke zaštite u vidu jednog zakona, o čemu postoji već iedan predlog (Wagner bill). Da li će ovi zakoni postati stvarnost zavisiće od kongresa, koji je još zasada uz Ruzvelta. Za to {e najbolji primer petroleumski zakon, koji je primljen u najkraćem roku i bez prigovora. istina da kongres nije prihvatio predlog o produženju Nire za 2 соdine, nego je samo dao pristanak na produženje od 10 meseci što se tada shvatilo kao labavlienjie zakonodavstva o Niri. Ali sa druge strane mora se zabeležiti da je kritika Niu-dila u kongresu i u trgovačkim komorama i udruženjima poslodavaca ipak priznala povoline rezultate za pojedine privredne grane. Izvesna ograničenja slobodne privrede biće u buduće potrebna, tvrde privredni krugovi. Jedan veliki deo Ruzveltovih mera ostao bi na snazi u formi dobrovoline saradnje. To naročito važi za radnike koji neće biti volini da žrtvuju svoja stečena prava.

Ruzvelt |e posle presude obustavio izvršenje kazni ı rad kontrolnih nadleštava. Ujedno |e naglasio da će uputiti poslanicu narodu i kongresu da bi se održale najvažnije tekovine za budućnost. Ako mu uspe da najveći deo svojih uredaba pretvori u zakone, promene neće biti velike, jer materialna strana zakonodavstva o Niri nije bila dosada osporavana od Vrhovnog suda.

гази

ОБАВЕЦ

— Hvropski ekonomski kongres radio je u Briselu između 15 i 18 maja i završio jednom opširnom rezolucijom. Stojeći na gledištu, koje prihvataju, kako izgleda, i Društvo naroda i Međunarodna trgovačka komora, da se protiv trgovinske politike i ostalih restriktivnih mera među državama, koje dovode u pitanje svetsku civilizaciju, mora da počne energična propaganda, izabran je naročiti odbor za propagandu, koji će održavati vezu sa Društvom naroda i sa vladama nacionalnih komiteta. U akcioni odbor ušli su: Vikont od Eza, biv. ministar i pretsednik ekonomske sekcije španskog instituta za međunarodno pravo (Madrid), dr. Velimir Bajkić (Beograd), Etijen Fužer, pretsednik nacionalnog udruženja za ekonomsku ekspanziju (Pariz), A. Plate, pretsednik pomorskog udruženja (Roterdam), dr. van der Ginst, direktor instituta za evropsku ekonomiju (Brisel), Hektor Čeronikos, grčki trgovinski ataše (Brisel) i Lisijen Koket, stalni delegat pri međunarodnom komitetu evropske ekonomske i carinske шије (Раriz). Za pretsednika je izbran g. Pol Benaze, senator i bivši ministar trgovine, a za sekretara Arvid de Bodisko, sekretar međunarodnog komiteta. Za počasnog M izabran ie g. Anri de Žuvnel, a za počasne članove g. g. De Mihelis (Rim) i Stojanov (Sofila), delegati svojih vlada pri ženevskom odboru za stuđiju Evropske Unije.

Na kongresu je takođe konstituisan nov odbor krovne organizacije nacionalnih komiteta za evropsku ekonomsku carinsku uniju, koja ima svoje sedište u Parizu. Počasni pretsednik ovog komiteta je g. Eduard, Erio, a efektivni pretsednik g. Iv le Troker. Među ostalim članovima uprave nalaze se Anđel Norman, profesor Gregori, bivši mnistar dr. Šuster (Prag), Nikola Stojanov (Sofija) i dr, Bajkić.

ТАЈНА СЛУЖБА

ПОЉОПРИВРЕДА

— Од 3.65 мил. ха. обрадиве површине у Грчкој засађено је 500 хиљ. ха. маслиновим дрвећем. Производња уља износила је у 1934 г. 110 хиљ. тона (према 105 хиљ. у 1933. г.) у вредности од 1,3 милиарде др.; док је укупна вредност пољопривредних производа била 8 милиарди.

— Извоз сира седам «највећих земаља извозница, чији извоз износи 90% светског извоза сира кретао се овако: Нова—Зеландиа је извезла у 1934 г. 100 хиљ. тона, исто колико и у претходној гт., Холандија 61 хиљ. према 63,9 хиљ., Канада 27,7 хиљ. и 33,6 хиљ.; Италија 61 хиљ. и 63 хиљ.; Швајцарска 17,7 хиљ. и 20,5 хиљ.; Француска 11,7 хиљ. и 11,3 хиљ. и Данска 6 хиљ. и 10 хиљ. Укупно извоз ових земаља смањио се са 264 хиљ. у 1933 г. на 250 хиљ. у 1934 г. (за 5%), а према 1929 г. за 21%. Наш извоз сира повећао се са 14 хиљ. у 1933 г. на 1,8 хиљ.

— Од 23 до 25 маја у Лондону је заседавао Међународни житни одбор. Одлучено је да се споразум о гшшеници продужи за подану дана тј. до 31 јула 1936. Предлози сехретаријата за измену споразума, нарочито у погледу ограпичења засејане површине, утврђивања извозних квота и мипамалних цена, нису усвојени. Француској је повећан извозни контигент за 2 мил. бушела (са 11 на 13), које ће извести од јуна до октобра ове године.

— Ове године је у Канади засејано пшеницом 22 милиона 907.000 акра према 26,646.100 у 1932. Према прошлој све године површина је смањена за 751.000 акра или 3%.

— При Министарству пољопривреде у Француској образована је као саветодавни орган комисија за млеко и млечне производе, која ће давати предлоге за организацију тржишта ових производа.