Narodno blagostanje

Страна 372

Из Уредништва,

СВЕТСКА КО

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 24

УНКТУРА У МАРТУ

И АПРИЛУ ОВЕ ГОДИНЕ

Општи вреглед. — Несигурност у светској привреди појачана је валутарним и политичким сметњама, које отежавају даље оживљавање послова. У сировинским земљама примећује се ипак побољшање, које је појачано америчком политиком сребра и памука и наоружањем европских држава. Неравномеран развитак у земљама златног блока и у земљама са девалвираном монетом траје још увек, У новим индустријским земљама подижу се индустрије потрошних добара, а у старим је пораст производње изазван наоружањем и другим поруџбинама јавне руке. Цене сировина, које су средином марта почеле падати, опет расту. То важи нарочито за метале, али се повољно развијају и цене текстилних и осталих индустријских сировина.

Светска трговина је још увек у стагнацији. Извоз земаља са девалвираном валутом опет је рентабилан, а извоз земаља златног блока 'скопчан је у већини случајева са губитцима. Нарочито 'се поправља положај земаља које извозе "метале. Девизни курсеви земаља са девалвираном валутом показивали су релативну стабилност, која је била ометана колебањима фунте, девалвацијом белге и тешкоћама изазваним америчком политиком сребра у земљама са сребрним важењем.

У девалвационим, а нарочито у многим сировинским земљама због пораста буџетских прилика створена је могућност за повећање издатака, првенствено на војску и јавне инвестиције. У земљама златног блока порески приходи опадају, те се јављају већи дефицити, и поред даљег смањења расхода на цивилну управу. У вези с тим још су увек чести апели јавне руке на кредитним тржиштима, али у много земаља расте и обим приватних емисија.

Земље златног блока. — У Француској није успела Фланденова економска политика. Број стечајева расте. Ниво производње и извоза није био тако низак. Незапосленост је ипак нешто више опала, него што би одговарало сезонском оживљавању послова, и то због извођења јавних радова и повећаног наоружања. Нешто се поправило и стање у текстилној, кожној и папирној индустрији, али аутомобилска и механичка производња назадује. Извесно побољшање примећује се и у пољопривреди због мера за оздрављење житног тржишта. Француски извоз по количини већи је за 10% него у прва четири месеца 1934 год., али је по вредности за 10% мањи. Учешће колонија у извозу метрополе (пало је са 31,5 на 29,2%. Због буџетских дефицита ослабљена је и позиција франка, па се уместо досадањег прилива злата јавио одлив. Падају и курсеви државних зајмова, јер није успео покушај да се буџетски дефицити покрију ликвидним 'средствима банака.

Индустријска производња у Италији појачана је због пораста државних поруџбина. С тиме у вези, као и због завођења 40-часовне радне недеље, незапосленост је према прошлој години опала за 20%. Увоз је пао за 5%, а извоз за 10%. Курс лире је био за 7% испод паритета, тако (да се Италија фактички одвојила од златног блока. Иначе, буџетски дефицит расте и овде, нарочито због појачаних издатака за наоружање и сукоба с Абисинијом. Порасли су и унутрашњи дугови. У последње време" Италија је напустила политику рестрикције кредита, о чему сведочи и обарање званичне есконтне стопе са 4 на 3:/2%.

· истом раздобљу 1934 год.

после стабилизације франка никада

Привредне прилике се нису побољшале ни у Холандији и Швајцарској. У овој последњој земљи незапосленост је за 15% већа него у истом раздобљу 1934 год. Ипак се швајцарски извоз часовника и машина нешто поправља; холандски извоз пао је за 5%, а увоз aa 20%. Као што смо јавили у броју од 18 маја о. г. Холандија смањује своје буџетске издатке за: око 10%, јер се сматра да депресија није пролазне природе. Швајцарске железнице раде и даље с губитком. Опадају и курсеви швајцарских зајмова, а курсеви акција швајцарских банака мањи су за 30—60% него у прошлој години. У Белгији су изгледи ва даљи развитак после пролазног узнемирења у вези са девалвацијом опет повољни. Ситуација банака поправила се због репатрирања извезеног капитала. Буџетски дефицит је уклоњен, а влада је ревалоризацијом злата остварила и рачунски добитак од 3,7 милијарде франака. Рентабилност белгијског извоза такође се поправила, али се не може очекивати јако повећање његовог волумена, јер се земље увознице бране.

Енглеска и северна Европа — У Енглеској је примећено сезонско побољшање у свим привредним гранама, које раде за унутрашње тржиште. Прилике у индустрији потрошних добара нешто су слабије, али је стање у грађевинској, гвозденој и челичној индустрији повољније. Због опадања увоза сировина, нарочито вуне и памука, не може се очекивати да ће у догледно време доћи до јачег оживљења у извозној индустрији. Пасивни салдо трговинског биланса у првом тромесечту о. г. смањен је за 20% према Извоз готове робе (нарочито машина) поправио се. Дивиденде акционарских друштава расту. Буџетски суфицит је за пола мањи него у прошлој години. Ипак је смањен порез на мање дохотке, а ублажен је и порез на луксуз. Плате чиновника враћене су на стари Ниво. |

У земљама северне Европе, чије су монете везане за фунту, коњунктурни полет још увек траје. Индустријска. производња је скоро у свим гранама изнад досад забележеног максимума. У Финској незапосленост је скоро потпуно уклоњена, а у Шведској је за пола мања него у 1914 г. Повољно се развија и извоз, а због појачања куповне снаге становништва расте и увоз. Примећен је даљи пораст државних прихода, а велика је ликвидност и на кредитним тржиштима, па се наставља с конверзијама зајмова. Шведска је пласирала благајничке записе уз каматну стопу од 0,398%.

Немачка, — Производња и запосленост су се одржале на (осадањем нивоу. Значај индустрије производних добара расте, нарочито због државних поруџбина, али је вапосленост у индустрији потрошних добара (нарочито текстилне робе и кућних потрепштина) нешто слабија. Крајем априла, било је 2,2 милиона незапослених, што претставља пад од 30 хиљада према досадашњем минимуму (у октобру 1934). Увоз сировина до сада је само незнатно опао и поред неповољног трговинског биланса. Овај је делимично поправљен са европским клириншким земљама. Припремљен је план о извозним премијама. Буџетски приходи за 1934/35 год. изнели су 8,2 милијарде марака и већи су за 1,1 милијарду од предвиђених, али ни то није било сасвим довољно за покриће расхода који су такође порасли. По-

"сле конверзије заложница и јавних зајмова новчано тржиште