Narodno blagostanje

SSS. 15. јуни 1935.

год, и 375% него: у 1932 г., а од европских земаља највећи: је- пораст код типичних увозница, а незнатан је код Немачке и Чехословачке, двеју највећих извозница.

Светска: проивводња је са 760 хиљ. м. ц. у 1929 г, пала на 380. хиљ. у 1932 г., односно за 50%, а до 1934 r. понова- порасла. на. око: 540 хиљ. м. ц., односно 29,5%.

Засејана површина под хмељом у нашој земљи је пала са. 8920: ха у 1928:г. и 5110 у 1929 г. на 1460: у 1932 г. т. | за.83,6%. и. 71,4%. (од 1929: г. у Словенији за 49,5% и Војводини за 92%). За последње три године засејана површина понова расте: (на; 1395. ха у 1933 г. и 2396 у 1934 г. а: према једној нотици; у „Југословенском Лојду“ и у овој години је порасла за: 10—15% према 1934 г.). Пораст од 1032. г. до- 1934 г, износи: 39% (у Словенији 18,7% а Војводини. 66,4%))..

Наша производња пала је са 45.650 м. ц. у 1929 г. ва: свега: 8.250 у 1932: г. односно за 82%, а до 1934 г. порасла: на 14:331.

Наша производња је до 1932: г. брже опадала од светске; а после: брже расла; па чак и од оне дефицитарних земаља: Код' осталих важнијих земаља: извозница, пораст је, као што: смо: рекли; лаган.

Следујући- примеру. скоро. свих европских земаља и С. А. Д: су пре неколико месени' приступиле регулисању производње хмеља; јер: је постојала: опасност да услед знатно- повећаних хмељних насада у току последњих неколико година, који већ стижу за род, и изгледа за врло добар род у овој сезони, дође. до краха на тржишту. Произвођачима ће се- у будуће- додељивати квоте производње. Према томе С. А. Д. су већ достигле нормалну границу производње, што ће свакако имати за последицу смањење увова хмеља и то можда у већим размерама. Такође је и по-

већање европске производње веће од одговарајућег пове-.

ћања производње пива, за које се хмељ скоро једино и'употребљава. Према томе није искључено, да ако овогодишња берба буде врло добра, као што досадањи извештаји казују, дође опет до срозавања цена и пораста залиха хмеља, што ће у првом реду погодити нашу земљу, као и за време кризе пре 1932 године, НО 610 smo konstatovali ti

Švajcarska posle referendu- broju od 18 maja o. g. u član-

ma 0 inicijativi za suzbijanje Ки о švajcarskom franku, u krize borbi protiv krize švaicarska

vlada je vodila politiku izdržljivosti: postojeći imetak iskorišćavan je pomoću poreza i zajmova, da bi se u formi subvencija stavljao na raspoloženje privrednim. granama. koje: su se nalazile u teškoćama, Interesenti izvoza i iurizma- tražili su ili deflaciju ili devalvaciju. O ovoi drugoj šfediše nisu: htele ni. da čuju tako da se je praktički izvodila deflacija, ali ni davanje subvenciia nije napušteno. Mladoseljački pokret, zanatstvo i radništvo, nezadovoljni neodlučnošću vlade i deflacijom. koja povećava teret dugova u korist: verovnika. a: na štetu, svih proizvođača, tražili su da se država jače angažuje u rešavanju privredne krize.

Politička organizacija. zemlje omogućila im je da Коп= kretizuju svoju akciju. Institut referenduma u Švajcarskoj je dobro poznat. Postoji obavezni referendum, alto se radi o promeni. ustava, fakultativni kada. je u pitanju donošenje ili menjanje zakona, i pravo: inicijative, koie omogućuje prađanima da sami zatraže konzultovanje celog naroda. Uslov je da zahtey potpiše 30. hiljada građana, ako se radi o zakonima, odnosno 50. hiliada ako se radi o ustavu. Na osnovu OvOE poslednjeg: oblika. referenduma izvršeno је 2 јипа о. 2. glasanje. Za predlog koji je poznat. pod nazivom. „inicijativa za rešavanje krize” glasalo je 425 hiljada, a protiv 567. hiliada birača,

Пи

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 393!"

Pomenuti predlog potekao je od Švajcarskog radnog fronta, u»kome su udruženi radnički sindikati, činovničke Organizacije i mladoseljački pokret. Traženo je da se dopuni ustav jednim novim članom, koji sadrži sledeće odredbe: „,država preduzima poffebne mere radi suzbijanja privredne krize i njenih posledica, a u cilju da se svima švajcarskim građanima obezbede dovoljna sredstva za opstanak. U vezi s fim ona će se boriti protiv smanjenja nadnica i cena poljoprivrednih i zanatskih proizvoda, stvaraće posao, razdužiti prezadužena seliačka gazdinstva i zanatska preduzeća, olakšati kaтаи teret, garantovati osiguranje protiv nezaposlenosti, davati dovoline pomoći nezaposlenima, razviti turizam kao i izvoz industrijskih i poljoprivrednih proizvoda, regulisati kreditna tržišta i kontrolisati kartele, trestove i izvoz kapitala”.

Kao što se vidi, predlog je sadržavao mnoga vilo primamljiva. obećanja, ali nije vodio dovoljno računa o sredstvima za finansiranje traženih mera. Vlada je primetila opasnosti kojima bi se narod izložio pa je izradila jedan izveštaj, u kojem naglašava da bi, u slučaju da se predlog usvoji, „intervencija javne ruke potpuno zamenila privatnu inicijativu; ušlo bi se u puni socijalizam, a umesto slobode zavela bi se diktaшта parlamenta; međutim, kriza se ne bi rešila, jer ona nije specifično švajcarska, nego svetska”.

Predlagači su uspeli da skupe čitavih: 340:000' potp:sa, pa je u početku izgledalo da će predlog biti usvojen. Međutim, većina je uvidela. da je svako pojačanje državne intervencije skopčano sa pojačanjem tereta za poreske obveznike. Većina nije bila. sklona ni diktaturi parlamenta ni eksperimentisanju, pa je predlog odbačen.

Iz glasanja se ipak ne može zaključiti da narod odobrava deflacionu politiku, a ne može se reći ni to da su pristalice- predloga glasali za inflaciju ili za devalvaciju Iranka. ipak je sigurno da će sada tehnička odbrana švajcarskog franka biti olakšana. Međutim, ostale teškoće s kojima se bori švajcarska privreda nisu uklonjene glasanjem. Troškovi proizvodnie su {ioš uvek veliki, pa se industrija mora i dalje boriti za tržišta. izvesna potpora potrebna je i industriji koja radi za unutrašnje tržište, jer je ona do sada radila za stanovništvo sa visokim standardom Života. Znatna je i zaduženost poljoprivrede, a cene poljoprivrednih proizvoda pale su u Švajcarskoj, kao i u ostalom svetu. Budžetski deficit u 1934 iznosio |e 30 miliona franaka a za 1935 predviđen |e sa 40 miliona. Treba sanirati i savezne železnice, koje moraju da izvrše otpis od 1 milijarde franaka. Trošenje postojećih rezervi ima svoje granice, tim pre što je priličan deo ušteda zamrznut u inostranstvu. Nadu u automatski polet treba odbaciti i pristupiti postepenom i opreznom prilagođavanju privrede promenjenim prilikama.

Glasanjem je zabranjen put u avanturu, a buduća ekonomska politika Švajcarske moraće da izbegava i deflaciono pooštrenje krize i nepopularnu devalvaciju. lako vlada smatra da je nemoguće osigurati svima švajcarskim građanima „,dovoljna sredstva za opstanak”, ona će ipak štitili cene, čiji je dosadašnji pad bio znatan. Prema izjavi novog ministra privrede о. Obrehta privatna inicijativa ostaće i dalje, a država će intervenisati samo kao sudija, a u slučaju potrebe pružiće i privremenu pomoć. Na cene će se uficati carinama i kontingentima. Radi suzbijanja nezaposlenosti vršiće se javni radovi, a. produžiće se i rok za amortizaciju seljačkih dugova. Zadržaće se subvencije za poljoprivredu i pomoći nezaposlenima, ali se ne misli na znatnije povećanje poreskih tereta.

lako glasanjem od 2 juna nisu uklonjene teškoće švajcarske privrede, ipak mu se mora pridati veliki značaj. Poznato je, naime, da Švajcarska spada među naidemokratskije: države u svetu. Po svojoj strukturi ona |e zemlja sitnog kapitala, a predlog o „inicijativi za rešavanje krize” preistavliao је ofanzivu sitnog kapitala protiv krupnog. Krupni kapitaliste sačinjavaju u svakoj zemlii neznatnu manjinu, pa: bi se moglo