Narodno blagostanje
(страна 410: ____НАРОДНО_БЛАГОСТАЊЕ _Бр. 26 ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА ПОЉОПРИВРЕДА — Медипагодт kamile} cinka odlučio je, da izvoznu kvotu
| — Švajcarska je iznadila projekt zakona o planiranju и oblasti proizvodnje svinja, kojih ima oko milion komada, dok
5 „druge strane oseća se veliki nedostatak u stočnoj hrani. Projekat predviđa, da se ubuduće za tovljenje svinja imaju Uupo-
_trebljavati u prvom redu oipatci od prerade mleka i domaći krompir. Gajenje svinja u cilju produkcije i prodaje prasadi zakon dozvoljava samo poljoprivrednim gazdinstvima. Predu· zeća za priplod i tovljenje ne smeju povećavati broino stanje zatečeno na dan donošenja zakona, a osnivanje novih podleže dozvoli. Za ishranu i tovljenje teladi dozvoljava se upotreba iskjlučivo punog mleka.
La — Agrarn! ured S. A. D. ceni ovogodišnju žetvu па 650 mil, bušela, dok je za domaću proizvodnju potrebno oko 625. Na dan 1 jula zalihe će iznositi oko 150 mil. bušela prema 125
· u normalnom stanju.
| — Mađarska očekuje žetvu pšenice od 20.3 mil. kv. prema
. 23 u prošloj godini.
- — Turska je prošle godine iproširila zasejanu DU
| kudeljom na 3170 ha. prema 2712 ha. u 1933.
— Kmetijska družba u Ljubljani imala je krajem prošle
. godine 10 hilj. članova. Njen ukupni promet iznosio je 164 mil.
· din. i pokazuje povećanje kod svih pozicija.
: — Novine javljaju da će ovogodišnja proizvodnja Oipiшта u Vardarskoj banovini podbaciti za 60 do 70% prema prošlogodišnjoj, zbog vremenskih nepogoda.
. —_-"Грчка пољопривредна производња била је у 1934
| и 1933 г. следећа:
1934 1933
Пе у тонама Цереалије | 1,448.721 1,707.975 Поврће 69.158 74.692 · Вариво 474.137 · 484.147 __ Индустријске биљке 46.476 38.883 Сточна, храна 244.495 230.484 Виноградарство 572.960 597.880 | Дуван 40.442 50.190 _ Уље. 108.000 112.500 | Маслине | 26.900 28.500
Засејана површина кретала се овако: 1934 1933 _ | у ха
Цереалије 1,572.390 1,488.876 " Поврће | 120.591 112,691 Вариво 64.116 64.222 Индустријске биљке 86.994 78.274 " Сточна храна 70.612 76.908 “Виногради 239.500 237.800 Дуван 71.350 84.040
— Beogradska opština je oftvonila prvu ambulantu za lečenja stoke.
— Na konferenciji prefstavnika fabrike ulja i \proizviO-
"даба uljanog semena, održanoj u Novom. Sadu, “raženo je od nadležnih da se odrede za ovu godinu sledeće otkupne cene ""шјапот semenu: za suncokret 140 din., soju 160, bundevino seme 185, uljanu repicu 235. kupusnu repicu 260, laneno seme 7255 i beli mak 300 din. za 100 kgr.
| —- Seljaci koji misu izmenili svoje stare menice do 15 'aprila o. g. i koji bi prema postojećim propisima izgubili za-
" štitu, dobili su nov rok za zamenu do 1 septembra o. 8.
ИНДУСТРИЈА. — „Jjugoslovemski ioyd” .donosi da je u. Zagmnebu о5по-
vs wan pod imenom Zora”,
zadružnoj: bazi.
zavod za nacionalno-vaspitni film na
дине даје ri 4 MO 750 - пе
· fingenata, pošto je u "ртуа četiri meseca. Ove. godine.
poveća sa 45 na 50% izvozne baze, ~
— Po odobrenju Ministarstva trgovine i industrije. Franc cusko društvo zlatnih rudnika u Peku a. d., čije, je sedište u Parizu a podružnica u Beogradu, Ба je glavnicu od 3 na 10 mil. dinara.
с — Kupališno društvo u ата ос је ЕЦ за. 0,5 па 0,75 пи. ап.
— „Jugoslovenska pošta” donosi da. će iu toku idućeg meseca početi da ponova rade visoke peći za topljenje gvožđa u Varešu, čije će sirovo gvožđe kupovati fabrika gvožđa u Zenici.
_- У мађарском. горњем дому члан Г. Хорин бранио је индустрију. од напада пољопривредника, _ Високе цене индустријских производа. условљене су превеликим фискалним теретима. Индустрија је у 1928 год. зарадила. 7100 мил. пенга, а 1933 год свршила је са губитком од 58 мил. пенга, због пораста фискалних терета на 150 мил. Он је изразио жељу да новоосновано министарство за индустрију не буде заступник фискалних интереса, него да унапређује приватну привреду. Министар трговине г. Борнемиса у свом одговору рекао је, да држава има права да контролише рад индустријских предузећа, пошто им даје велике повластице. Индустрија може бити сигурна да влада неће претерати у спровођењу планске привреде, с којом. су сагласни и индустријски кругови.
ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА
— Mađarska je već povela pregovore sa Austrijom i Italijom o prodaji ovogodišnje pšenice. Austrija je volina da u narednoj kampanji preuzme 2,2 mil. tona. U Rimu je takođe postignut sporazum o preuzimanju dva miliona tona po prošlogodišnjoj ceni. Izgleda da će i Švajcarska u narednoj kampanji otkupiti 850.000 kv. kao u 1934/35.
— Poljska je odredila 30 mil. zlota za davanije izvoznih premija na stočarske proizvode. Premija na pšenicu u novoj kampanji za sada je određena 6 zlota po kvintalu, ali nije isključeno da bude povećana na 8 zlota. Uvedena je takođe i premija na okopavine od 6 zlota za kvintai.
— U pretprošlom broju javih smo, da je Rumunija opet izmenila režim spoljne trgovine. Sada je objavljeno nekoliko
| sprovedbenih naredaba iz kojih se dobija jasna slika o novom
režimu, koji se zasniva na izvoznim premijama i kursnoi diferenciji valute, koju plaćaju uvoznici. 'Izvoznici će za devize, koje prodaju Narodnoj banci, dobijati protivrednost po zvaničnom kursu plus izvozna premija, dok će uvoznici i svi oni, koji. dobijaju devize za plaćanja u inostranstvu, pored zvaničnog kursa plaćati i diferenćiju od 44%. Ižvozne premije su ovako utvrđene: pšenica 40%, ječam, ovac, raž 30%, kukuruz. 15%x.stoka i stočarski proizvodi, izuzev žive živinč, 30%, drvo i: derivati 25%, nafta i proizvodi 10%, ostali proizvodi 25%. Kursne diferencije oslobođen je uvoz iz žemalja sa:kojima Rumunija. ima privatni klifing, a to su Austrija, ·Mađarska i Poljska.
— U izveštaju Holandsko-nemačke: tngovačke ·komore u Hagu tvrdi se, da ne postoje moSućnosti za veće kompenza-
| Cione poslove između obe: zemlje usled 1 .izvoza nemačke
robe u Holandiju.
_— Savez žitarskih trpovaca -u Maliji dobio те болан да može izvan kontingenta uvesti izvesnu količinu. kukuruza. Ovaj će kukuruz biti uvežen iz Jugoslavije,, Rumunije i Argentine.
'— Talijanska industrija · tražila ije: od · vlade .:da povede pregovore S Austrijom u cilju obezbeđenja većih' uvoznih. kon= Austrija :a.iz OVe. UVOZU za. :18.5: mil.
izvezla u Italiju za 37.6 mil. 5 šilinga. |