Narodno blagostanje

= Страна 406

ш==.сететт _ |онерална дирекција државних железница објавила је статистику о стању и раду железница у 1933 из којих се види, да развитак и у овој години има све карактеристике кризе. Укупна експлоатациона дужина мреже била је 10.242 км. што према 1932 _ претставља смањење од 10 км. које је настало услед де_монтирања неколико колосека. Број станица је повећан са 1848 на 1851. Стање возних сретстава показује следеће промене: број локомотива смањио се са 2,719 на 2,591 што је последица класирања 123 старе и за службу неупотребљиве локомотиве. И у прошлој години код локомотива није било могуће спровести знатније радове на побољшању кон_ струкције у циљу повећања економичности. Број путничких "кола повећао се са 5.366 на 5.399, док се онај теретних "смањио са' 60.718 на 60.686. У извештају се подвлачи, да

„1983 претставља најнижу | || _ тачку кризе наших | железница

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

__Бр. 26.

је за одстојања до 20 км. Као и ранијих година, 98% путника користило се мешовитим возовима. У 1933 према 1932 опадање путника било је у првој класи 7.40%, другој 24.20%, трећој 213%, док се код четврте класе показује пораст за 17.9%, а код режијског и путовања са повластицама 32.6%. | о Приватне робе „превезено је 10.946 хиљ. тона према 11.510, а режиских пошиљака 3.662 према 3.358. Промет прве се смањио за 4.9%, а друге се повећао за 9.0%. Број утоварених кола опао је са 1,178.856 на 1,114.383. ти

· код промета робе имамо исту појаву као и код путника,

на име железница је коришћена само за дужа одстојања. Тако се просечан километарски пут једне тоне повећао са 186 км. у 1929 на 218 км. На супрот опадању робног промета приход од овога повећао се са 1.223 мил. дин. у 1932 на 1.261 у 1933 односно за 3.12%. У статистици неколико европских железница наше. са немачким у овом по-

гледу чине изузетак, јер су у истом периоду приходи италијанских железница опали за 12.2%, белгијских 7.6%, француских 6.7%, швајцарских 2.6% итд.

се нису могла набавити она кола у којима се осећа недостатак, већ да су вршене само оправке и преинаке. Најве_ ћи недостатак се осећа у курсним колима услед чега наше

_ железнице нису у могућности да се боре са конкуренци"јом страних удобних кола. _„.___ Рад локомотива у 1933 опао је са 61,591.500 км. на |. 60,206.124 односно за 2.25% тј. знатно мање но ранијих го· дина у периоду кризе. Из овога се може закључити да је У“ 1953 достигнута најнижа тачка промета добара и путника на нашим железницама. И код искоришћавања кола примећује се даље заустављање опадања рада. Док је у 1932 _ просечно смањење рада кола износило 9.2%, у 1933 према | 1932 опадање износи само 1.66%. Сразмерно извршеном _ раду локомотива смањила се и потрошња нормалног гори= ва са 1.339 ва 1.312 хиљ. тона односно за 1.98%, а мазива __са 6.173 на 5.209 тона или за 15.61%. Пошто је цена гориву У. 1933 знатно пала (једне тоне нормалног угља са 19540 на. 175.22 дин.) то су издаци на ово смањени за 11.4%, _ скоро шест пута више од смањења апсолутне потрошње. „ „Обрвуту појаву имамо код мазива чија је цена по кило| DpaMy. "повећана са 2.19 динара на 2.84 динара а укуп__ни издатак смањен са 17,2 на 148 мил. дин. односно за „. 1414% према 15.61% апсолутном смањењу, потрошње. „Саобраћај путника, пртљага и робе наставио је ну |. 1933 са опадањем. Путника је превезено 31,631.000. према . - 35,050.000 што претставља опадање за 9.75% а према 1929 за 33.33%. Последица тога је опадање и прихода од путничког саобраћаја са 544 на 514 мил. дин. односно за „5.58%. У поређењу са опадањем прихода од путничког сао_.браћаја код осталих железница, које је износило н. пр. код __ италијанских 3.6%, француских 2.7%, швајцарских :1.3%, док је код белгијских и енглеских показивао пораст за 0.5%, у нас је опадање прихода у 1933 било врло велико |. и то углавном као последица високих тарифа, на шта је ___Народно благостање врло често указивало. З00ог високих _ тарифа путници су употребљавали железницу само за дужа _ путовања, те је просечни жилометарски пут једнога путни_ ка порастао са 45,3 км. у 1929 на 53 км, док је просечан |. орој путника у једноме возу у истом периоду опао са 105.4 __на 70.8 или за 32.83%. Мовећање броја туриста са 512

__ Ha 885 хиљада у 1933 није могло да поправи ову ситуацију _ иошто је број туриста према укупном броју путника не- знатан (2.19%). Од укупног броја путника у 1933 кори= | стило се повлашћеном тарифом. 8.832 хиљаде или 27.92%. Поред све већег коришћења повластица карактеристично је · и повећање броја издатих претплатних карата, са 1.396 у 1930 на 3.306 односно за 236 %. Највећи број карата издат

У периоду 1929-33 учешће приватне робе у укупном робном саобраћају смањио се са 80.8 на 74.9%, а оно режиских пошиљака повећало се са 19.2 на 25.0%. Структура промета приватне робе по правцу кретања овако изгледа: унутрашњи 76.6%, извозни 10.4%, транзитни 10.0%, увозни 2.8%. У укупном промету приватне робе непуне три петине отпадају на угаљ и руде, дрво, шећерну репу, житарице и цемент.

У 1933 наше железнице послуживало је 70.960. лица према 71.953 у 1932 и 76.951 у 1930. На једном километру експлоатационе дужине било је 7.61 према 1115 у Немачкој, 11.54 y Чехословачкој, 1146 у Аустрији и т. д. Иза нас у погледу броја особља стоје Прчка, Бугарска и Мађарска. Смањење броја особља последица је интензивирања рада, у чему железнице настоје да постигну уштеде.

Program stvaranja posla dolazi među retke mere Ruzveltove ekonomske politike koju u pringanje investicione delatnosti cipu odobrava gotovo ceo amć“ = Tikanski „narod, i рогед зуе oštrije kritike Nju dila. U pogledu ovih mera nije ni najnovijom odlukom Vrhovnog suda ništa izmenjeno.

Usvajanjem programa o stvaranju posla došlo ie zaista do preokreta u državnoj 'konjunkturnoj politici. Odobrene 4

S. A. D. prelaze sa oživijavanja potrošnje na poma-

milijarde dolara potpuno Se namenjuju investicijama, a napu-

štaju se raniji pokušaji kojima зе išlo za povećanjem potrošnje. Primetilo se, naime, da je kod podizanja kupovne snage роljoprivrede zbog jednostranog naglašavanja cena došlo do таnemarivanja količina, a s time u vezi i do slabljenja konačnog rezultata. Povećanje kupovne snage farmera izazvano je, Osim toga, velikim delom, samo pomeranjem kupovne snage, jer је ostvareno blagodareći raznim porezima na preradu'odličnih.zemljoradničkih proizvoda. Ni povećanjem kupovne зпаве :radništva nije se mnogo postiglo, jer je povećanje nadnica i skraćenje radnog vremena paralisano porastom cena, a to je pogodilo radnike kao potrošače. Najzad, morao se napustiti i pokušaj da se izazove konjunktura putem potrošnje 'na' bazi državnog kredita. Kao što je poznato, ovaj je pokušaj izvođen od strane Civil Works Administration, i ostao je bez naročitog uspeha. 15 _

'Novi program ima za cilj da zaposli 3,5 miliona” nezaposlenih putem izvođenja javnih radova. Predviđaju зе izrada puteva, mostova i zgrada, melioracija i elektrifikacija poljo-