Narodno blagostanje

6. јули 1935.

Iz Џтедт та

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 435

UZROCI I POSLEDICE AGRARNOG

| PROTEKCIONIZMA

1 Tri periođa agrarnog protekcionizma:

Ekonomski komitet Društva naroda izvršio je anketu o razvoju agrarnog protekcionizma u Evropi i njegovom dejstvu na cene, proizvodnju, spoljnu trgovinu i potrošnju, koja je pružila neobično interesantne podatke. Posleratni agrarni protekcionizam: prošao je kroz tri perioda. U prvo doba posle rata, koje ie trajalo do 1925, nastavljen je predratni agrar. protekcionizam. U ovom periodu medđunar. 'г20vina bila ie u znaku veće tražnje no ponude za naiveći broj dobara. Uvoz je svuda išao glatko i, štaviše, činjene su mu različite olakšice. Suprotno ovome, izvoz je često ne samo otežavan, nego i zabramjivan. Čim |e svetska proizvodnja ojačala toliko, da je mogla pokriti celokupnu potrebu, počinju se j|avljati prvi znaci jačanja agrarmog protekcionizma, koji je naročito potenciran visoko: razvijenim nacionalizmom u vreme rata. Industrijske zemlje počinju da vode politiku forsiranja agrarne proizvodnje, kojia je moguća samo pod okriljem visokih zaštitnih carina. Talas agrarnhog protekcionizma širi se sve brže. i obuhvata sve veći broj zemalja. Ovaj drugi period agrarnog protekcionizma može se nazvati ekstenzivnim. Izme-

njene prilike u svetskoi proizvodnji i na tržištu od”

1929 pa dalje uslovljavaju. naglo. jačanje agrsarnog protekcionizma, koji se na granicama industrijskih država pretvara skoro u nepremostive barijere. Težište ekonomske politike sada se još više prenosi na zaštitu domaće proizvodnie. Pored carina, upotrebljavaju se sve izdašnije i druga sretstva, kao na pr. kontingentiranje i zabrane uvoza, razne administrativne mere itd. Promene u uvoznim carinama i drugim zaštitnim merama bivaju sve češće, zaštita se uvećava kaleidopskom brzinom. Treći period agrarnog protekcionizma možemo nazvati intenzivnim.

Posleratni agrarni protekcionizam. razlikuje se od onog predratnog pre svega po jačini zaštite, zatim po broju artikala i zemalja, koje je obuhvatio. Ovoga puta nije bila u pitanju samo: pšenica, već skoro svi značajniji proizvodi poljoprivrede, koji su zapali u krizu hiperprodukcije. Kolikog je intenziteta bio: posleratni agrarni protekcionizam naibolje će se videti iz kretanja carine na pšenicu nekoliko važnijih uvozničkih zemalja (u nacionalnim valutama dotičnih država):

Јапџаг 1929. Јапџаг 1984 —+%

Метаска 100 Ке 5 25; 400 Francuska 35 80 128 Čehoslovačka 30 55 83 Grčka 109 210 92 Austrija zl. kr. 2 8.80 340

U Nemačkoj je samo u toku jedne godine (1930)

carina na pšenicu menjana šest puta. Pored pšenice

sve veća zaštita uvođena je za stoku, meso i klanične proizvode. Ako nije carina, uvođene su razne takse na uvozne dozvole, koje su takođe delovale prohibitivno (Francuska). Halija je 1939 izvršila znatno povećanje carina na stoku težeći time da potstakne razvoj, svoga stočarstva. Belgija i Nemačka takođe su se znatnim carinama sve više ograđivale od uvoza mesa i stoke. Najzad, agrarni protekcionizam proširio se i na stočarske proizvode (mlečni proizvodi, buter itd.). Na taj način, svi važniji poljoprivredni proizvodi namenijeeni ljadskoj ishrani nalaze se u industrijskim zemljama pod režimom vrlo jake zaštite.

Zaštita je delovala u tri pravca: na cene, Droizvodnju, potrošnju i međunarodnu trgovinu ovih proizvoda.

II Dejstvo. agrarnog protekcionizma na cene

Agrarni protekcionizam je omogućio da se' tržišta industrijskih zemalia izoluju od svakog uticaja svetskog tržišta i da se cene na njima formiraju po{puno nezavisno. Između cena agrarnih proizvoda. na tržištima ovih zemalja i onih na svetskom tržištu stvorena je ogromna razlika. U ovom pogledu: otišlo; se tako daleko da su prve nekoliko puta više od drugih. Tako je n. pr. cena pšenice (računata u zlatu), u Метаској, Francuskoj i Italiji u tri različita perioda predstavljala % cene na svetskom tržištu:

1928 1931 1934.

Berlin | | 104 250 276 Pariz JB 2.201 0.300) Milano . 152. 226 · 268

Procentualni odnos nacionalne prema ceni svetskog tržišta kod butera izgleda ovako:

1931 1934 Berlin 1175 271 Pariz 134 283 Milano 115 233.

Razlika između cena na nemačkom i svefskom tržištu u decembru 1934 godine ovako je izgiedala: maraka za 100 ke — % prema

nemačko sveiško svetskom Šećer 44 9.17 378 Goveda 89 28.87 244 Svinje: 96 28.37 249 Ovas 14.88 5.99: 179 Svinjska. mast 181 66.86 172 Kukuruz (Plata) 15.50 5.84 167 Raž 16:55; 6.58 166 Јаја (100; Кот.) 11:59: 4.97 135 Вијет 260 121.77 13 Pšenica | 20.55 10.41 97 ·Stočni. ječam 15.45 8.17 90

Dok su se cene agrarnih proizvoda na svetskom tržištu u periodu krize katastrofalno. stropoštavale, dotle su u ovim zemljama stalno rasle. To ie s jedne strane služilo kao podstrek za povećanje proizvodnje, a s druge uticalo na opadanje potrošnje. Rezul-