Narodno blagostanje

Страна 458

— Бечка „Ноје Фраје Пресе“ доноси, да ускоро треба да отпочну трговински преговори између Југославије и Аустрије. Приликом ових преговора расправљаће се и о туристичком промету у вези са најновијим аустријским мерама. |

— „Die Borse“ доноси, да аустријска влада намерава да забрани увоз предива од вештачке свиле, неких готових текстилних производа (марамица, машна), неких хемикалија и дрвне робе.

— Грчки извоз дувана за првих пет месеци 0. г, износио је 20,8 мил. кг. према 13,2 мил. у истом периоду пр. год. т. ј. за 7,6 мил. кг. више (58%). Највећи купац грчког дувана су Немачка (990 хиљ. кг.) и 6 (421 Хиљ кг.).

— да 1931 до 1934 uvoz Rusije smanjio se za pet puta; smanjenje se naročito odnosi na mašine kojih ie uvezeno deset puta manje. Dok-je uvoz mašina u 1931 godini iznosio 51% svih kupovina u inostranstvu, u 1933 godini pao je na 23.4% (prva četiri meseca). Zahvaljujući velikom smanjenju uvoza, trgovinski bilans od 1933 je aktivan i za prva četiri meseca 1935 godine aktivni saldo iznosi 18,4 miliona rubalja. Kod izvoza industrijski proizvodi u istom vremenu porasli su od 57,9% па 71.2% (prva četiri meseca 1935); naročito se ističu proizvodi feške industrije sa 37%. celokupnog izvoza, od čega 15,2% iznosi izvoz petroleuma (četiri prva meseca 1935). Od 1931 do 1935 godine učešće mašina u izvozu poraslo

je od 0,8 na 1,4%, uglja od 1,7 na 2%, hemiskih proizvoda

од 2 па 3,5%.

— U Francuskoj је otpočeo rad Privredni savet proučavanjem dva izveštaja, koji se odnose na agrarnu politiku i na krizu francuskog izvoza. Predloženo je, da se izvrši mobilizacija, bolje uređenje kompenzacionih blagajni i, čim bude mogućno, potpuno likvidiranje ovih blagajni. U radu privrednog saveta učestvuje i pretsednik vlade ge. Laval,

— Odbor Društva namoda izradio je konvenciju o olakšanju trgovine, koja je potpisana od Austrije, Belgije, Velike Britanije, Čehoslovačke, Danske, Francuske, Italije, Japana, Holandije, Poliske, Švajcarske i Sjedinjenih Američkih Država. Delegati će taj projekat dostaviti svojim vladama. Projekat u glavnom predviđa oslobođenje od carina robnih uzoraka, trgovačkih kataloga i cenovnika, sem toga, predviđa se sloboda kretanja trgovačkih putnika i oslobođenje od carine njihovih kolekcija.

— U tokt prvih šest meseci tekuće godine, japanski izvoz je ižneo 1.221 milion jena prema 1.033 miliona u istom vremenu prošle godine, Uvoz je takođe porastao od 1.156 na 1.414 miliona jena. Na taj način deficit trgovinskog bilansa iznosi 193 miliona jena prema 155 miliona prošle godine. Obim spoljne trgovine: 2.635 miliona jena prema 2.161 milion, dakle, za 474 miliona više u ovoj godini ili za 21%. Uvoz je porastao za 22%, a izvoz za 19%.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— На конференцији грађевинских Балтика одржаној у Сарајеву је изнето да се данас наднице грађевинских радника крећу између 1,5 до 5 дин. на сат, а на новим јавним радовима има случајева где “износе свега.5 динара дневно (н. пр. на градњи пута Земун—Суботица).

— Pretsednik Ruzvelt potpisao je zakonski projekat kojim se daje pravo radnicima da se organizuju u Cilju koJlektivnih pregovora.

— Укупни приходи гране осигурања за случај боле-.

сти код Сузора износили су у периоду од 1 јула 1922 год., кад је уведено социјално осигурање, па до краја 1934 год. 3.072 милиона динара, од чега је издато у процентима на: хранарину 26,26, порођајне потпоре. 8,19, погребине 1,08,

лекарске трошкове 10,56, апотекарске 12, 02, болничке. 10, 83, |

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

__Бр,:29

купалишта и санаториуме 5,09, зубну негу 1,52, трошкове амбуланта 2,05, управне трошкове 16,46, самоуправне 0,09, лаичку контролу 0,19, отпис инвентара 0,46, отпис. приноса 0,28, камате 1,02, разно 0,39 и укупно 96,46, вишак је износио 3,51. (Трошкови самоуправе, лаичке контроле, и отпис приноса исказују се тек од 1932 г. одвојено). Од укупног вишка у износу од 107,6 мил. дин. отписани су неутериви и дубиозни приноси осигурања, стварани су фондови, који износе 32,1 мил. дин. те стварни вишак износи крајем 1934 г. свега 7,85 мил. дин., па се и он налази као дуг код послодаваца.

— Приходи гране за случај несреће код Сувора износили су за цео период од јула 1922 до краја 1934 г. 915 мил. дин. од чега (је исплаћено на потпорама. у човцу и нарави 43,67%, а на управне трошкове и дефиците отпада остатак (40,19%).

— Nemački miniskar rađa stavio je na raspoloženje iz budžetskih sretstava 70 miliona mk. za unutrašnju kolohniza ciju. Na osnovu uredbe preisednika Rajha iz 1931 g. dato je 200 mil. mk. za unutrašnju kolonizaciju, i to na osnivanje 85 hilj. novih gazdinstava. Prema tome država је га зуако багdinstvo dala 2.35 hilj. mk. Da bi se unutrašnja koloniZacija mogla sprovesti u većem obimu, odlučeno je da država smanji visinu zajma po gazdinstvu na 1 hilj. mk., a da hipotekarni zavodi učestvuju u većoj meri u finansiranju i to putem hipotekarnih zajmova na prvom mesfiu i fakvih na drugom, za koje će garantovati i država.

НОВЧАРСТВО

— Kod Poštanske štedionice ktajem juna o. g. izmosio je broj čekovnih računa 24.069 prema 24.855 krajem maja. Ulošci su porasli sa 1026, na 1.117,9 mil. din., najveći je porast kod Beograda i Sarajeva. Broj štednih knjižica je porastao sa 333.023 na 336.843, a saldo po štednom prometu sa 783,75 na 792,68 mil. din.': Ukupni čekovni promet je iznosio 5.134,67 mil. din., od čega bez gotovine 50,08%.

— U jednom memorandumu holandska vlada izjavljuje da zemlja ne bi imala nikakve koristi od devalvacije. U vezi s tim, vlada će uložiti sve napore da spreči devalvaciju, koja ne bi ni u koliko doprinela ozdravljenju državnih finansija. U slučaju da nacionalna valuta bude devalvirana, strane zemlje bi preduzele mere da spreče povećanje holandskog izvoza, dok bi

· Holandija plaćala skuplje uvezenu robu. U. noti se zatim pod-

vlači da metalna podloga Holandske banke, posle popuštanja stranih valuta i posle nedavnog odliva zlata, još uvek iznosi 70%, iako je zakonski minimum za metalnu podlogu, podrzi mevajući tu i srebro, samo 40%. )

— Аустријска Народна банка „снизила је есконтну стопу са 4% на 3:/2%. Ова мера је у вези са снижењем камата на улоге са 3% на 2:/6% односно са 3:2% на 3% за оне са отказом од 90 дана. Камате на зајмове та-

кође се снижавају са 5% на 4:/%5%.

— Холандска влада израдила је нацрт закона о максимирању камата хипотекарних зајмова на 43/4%. Влада намерава да законски снизи наследни закуп за 20% према 1931 г., затим да утврди висину кирије у општинама где је то осе и то за 80% ниже него у 1931 г. и да. омањи општинске и самоуправне прирезе.

— Канада је везала своју монету за амерички долар. Злато је ревалоризирано са 20,67 на 35 долара по унци (тачно као и у С. А. Д).

— Beigijska vlada je spremila predlog dekreta o тауодеnju kontrole nad bankama, Ovu će kontrolu vršiti Bankarska

· komisija, u koju ulaze kao članovi i nčke ličnosti delegirane od

strane samih banaka, ali ove ličnosti ne mogu biti bankari. Komisija će se starati o fome da se banke. pridržavaju такопskih odredaba koje se na njih odnose. Pri tome će im. po=