Narodno blagostanje
“Страна Ба O II II
“бродови у прошлој години превезли више за 0,51 мил. т., односно 21,5%. Сав унутрашњи саобраћај се врши домаћим пловним парком, око три четвртине увоза и преко половине извоза, док је наш удео код транзита робе врло мали. У
"прошлој години према двема претходним годинама, пора-
· стао је и робни промет бродова свих 9 земаља учесница (највише Аустрије и Румуније).
5 Прошле године на нашим речним бродовима путовало је 3,8 мил. путника, више за 9,5% него у 1933 г. и 13,0%
"него: у 1929 г., и мање за 4,5% од максимума у 1930 год. Пораст је мањи него код робног промета, али је и у периоду најоштрије кризе смањење било незнатно. Такође су све путничке тарифе остале без већих промена, што Био био случај код робног промета.
| Наш пловни речни парк није ни у 1933 г. имао знатнијих промена, тонажа је нешто опала, а такође и број објеката. и 4.84-(НЕС () pitaniu noćnog rada u pekama govori se već nekoliko godina. U nekim banovinama i većim mestima vlasti su zabranile ovaj rad, ali su pekari pronalazili stotine načina da to izigraju. Sada je opet inicijati_ vom Ministarstva socijalne politike i narodnog zdravlja održa„na anketa po ovome pitanju da bi, verovatno, i dalje ostalo sve po starom. | NI | | Е
| Na anketi su iznete poražavajuće činjenice o poslediama noćnog rada u pekarama. Na osnovu statističkih podataka Središnjeg ureda za osiguranje radnika utvrđeno je, da svaki treći pekarski radnik: umire od tuberkuloze. Хант, да · пост тад ima za posledicu i mnoga druga obeležja, koja pretstavljaju veliku opasnost za zdravlje potrošača. Ovome treba dodati i nehigijensko spravljanje hleba u primitivnim pekarni-
_ Кгајпје је угеше да зе 74brani noćni rad i pekarama
_ „сата, koje takođe nanosi štete potrošačima. Zdravstveni razlozi ogromnog broja potrošača hleba nalagali su da se O.
„svemu ovome već davno povede više računa. U pitanju je jedan opšti interes kome se protivi onaj malog broja proizvođača hleba, | |
Pretstavnici pekara bili su odlučno protivni ukidanju noćnog rada pošto kod nas preovlađuje za 90% tip primitivnih zidanih pekara sa malim proizvodnim. kapacitetom, te |e nemoguće za duže vreme prekidati rad. Oni su naročito izrazili bojazan, da bi zabrana noćnog rada favorizirala velika pre-
duzeća i „ubila sitnog zanatliju”.
Ne uzimajući u obzir socijalne razloge, koji takođe bezuslovno nalažu zabranu noćnog rada u pekarama, mi se pitamo, šta je preče: opšti interes ogromnog broja potrošača ili ona} malog broja pekara?
Прошле ' године, после дуге борбе, дошло је до споразума између произвођача синтетичког и природног азота. Споразум је закључен на годину дана и важио је до 30 јуна о. г. Сада је требало да буде обновљен, али су у том погледу настале велике тешкоће; које су последица измењених прилика у производњи у току последње године дана.
Азот је хемијско једињење, које служи с једне стране производњи вештачког ђубрива, а с друге динамита и отровних гасова. Са порастом наоружања у свету азот је добисјао све већи значај. Све већи број земаља тежио је самоснабдевању и изграђивао властиту индустрију без обзира на омањивање потрошње авота као вештачког ђубрива и на сужавање могућности извоза. У периоду 1928/29—1933/ 34 капацитет светске производње азота окоро се удвостру-
_чио, повећао се са 2,5 на.4.36 мил. тона, а проценат иско~
Пред новом борбом између вештачког и природног азота
_ НАРОДНО
ВЛАГОСТАЊЕ __ "Бр. 29
ришћавања овога смањио се са 85 на 42%. Светска по трошња у истом периоду опала је са 1.930 на 1.840 хиљ. тона. Целокупно повећање капацитета производње отпада
на вештачки азот. Колики је био снажан развој индустрије
азота види се из следећег процентуалног повећања капацитета производње у новим произвођачким земљама у периоду 1927/8—1933/34: Русија преко 2650%, Пољска 0 Јапан 664% итд.
Стварање међународног споразума није зауставило повећање капацитета светске производње. Број произвођачких земаља. повећао се и у 1934/35, а сви су изгледи да ће се овај процес наставити и у наредној години, овога пута у колонијалним и неким аграрним државама. Међутим, развој светске потрошње није ни најмање у складу са могућностима производње. 1934/35 потрошња је нешто мало прешла ниво оне у 1928/29 (1.8 мил. тона), али изгледи за даље повећање врло су слаби. Више од половине неискоришћеног капацитета оптерећује огромне трошкове производње и не дозвољава снижење цена. А и кад би се цене могле снизити ово повећање не би могло да буде бог зна како велико због пољопривредне хиперпродукције. На тај начин, док се на једној страни вршило стално повећавање капацитета светске производње и повећавање броја земаља заинтересованих на извозу, на другој страни светско. "тржиште за овај артикал све се више сужавало. ·
Под овако измењеним односима производње, потрошње и извоза сасвим је природно што су садашњи преговори за продужење споразума наишли на несавладиве тешкоће. Главна тешкоћа за обнову споразума долазила је и
-овога пута од стране Чила, који је тражио повећање своје
извозне квоте, Пошто европски произвођачи нису хтели: ни да чују за овај захтев, то је делегација Чила напустила конференцију. Питање новог састанка врло је проблематично те, по свему судећи, после године дана примирја: на светском тржишту се понова назиру контуре борбе: између природног и вештачког азота. Што се тиче споразума европских произвођача, у коме водећу улогу имају Немачка, Енглеска и Норвешка, он ће и даље бити одржан. са неким мањим изменама. Уместо двоструких квота (за поједина тржишта и предузећа),у будућем споразуму биће утврђене јединствене квоте, које ће се искоришћавати према приликама на тржишту. Исто тако на новој бази биће решено и питање обештећења предузећа, која не раде. "Реорганизација европског синдиката азота има за циљ јачање ва евентуалну борбу са Чилеом, који се после финансијског јачања свога синдиката, осећа способним за поновно упуштање у борбу са вештачким азотом и извојевање Поља позиције на светском тржишту.
Привремено примирје између вештачког и природног азота, које је закључило период њихове вишегодишње борбе, није значило ни победу првог ни капитулацију другог. (Оно је било резултат нужног компромиса због обостране исцрпљености, Веровање, да ће вештачки азот, благодарећи својој финансијској снази, успети да победи природни није се обистинило. Какав ће резултат бити новог периода борбе тешко је предвидети. У сваком случају, с обзиром. на знатно већу несразмеру између капацитета произвој ЊЕ с једне и потрошње и извоза с друге стране, може се са правом рећи, да ће борба, ако до ње дође, овога пута бити много одлучнија.
Nova •tapa talijansko-austrijsko-mađarskog carinskog saveza |
Kada su prošle godine зак исеni trgovinski sporazumi. između Italije, Austrije i Mađarske mi smo u br. 21 od 19 maja. .konstatovali, da će. Mađarska :najbolje proći pošto je uspela da obezbedi izvoz celokupnog izvoznog viška pšenice. S druge strane Mađarska nije: bilas dala