Narodno blagostanje

20. јули 1935.

Из Уредништва,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 469

СТАЊЕ СВЕТСКЕ КОЊУНКТУРЕ СРЕДИНОМ ОВЕ ГОДИНЕ

[ Општи. преглед. = Повољни изгледи пролетњег се= зонског оживљавања коњунктуре нису се сасвим остварили, јер је поверење било ометано догађајима: на политичком и монетарном пољу. Најповољнији су изгледи земаља са де= валвираном монетом, на које отпада око 70% светске трговине, јер њихова производња расте, а могуће је и извесно повећање извоза. У Немачкој и Италији, у којима држава активно утиче на коњунктурни развитак, такође је у изгледу пораст производње, али опадање извоза, изгледа није још заустављено. Сразмерно је најнеповољније' стање у земљама златног блока, и којима нема још никаквог оживљавања производње, а у најновије време јаче је опао и извоз.

П. Земље стерлинг и доларблока. — У три важне индустријске земље из ове групе — у Јапану, Енглеској и Шведској — индустријска производња је већ премашила ниво последње високе коњунктуре из 1927/29 г, а у низу других држава она је само незнатно испод нивоа. Ипак, ниједна од ових земаља, осим Јапана, није ни приближно достигла стари волумен извоза. Према томе, остварено побољшање потиче већином од оживљења производње која ради за унутрашње тржиште, То важи нарочито за Енглеску и Шведску. Велики број старих индустрија, извозних и оних које су радиле за унутрашње тржиште, још је увек у кризи. То јасно показује да је у новим индустријским земљама јако напредовала изградња сопствене производње, а у старим земљама је извршена преоријентација 'оснивањем грана које раније нису постојале. То смањује изгледе будућег развитка светске трговине.

У Енглеској је прилагођавање промењеним приликама најјаче напредовало. Увоз сировина: у: првом полгођу 1934 већи је од прошлогодишњег и чак од оног. из; 1929: г. Јако је порасла производња електротехничког материјала, електрицитета, гаса, аутомобила, ваздухопловних апарата, металне робе и грађевинарство. Нешто су: се поправиле и прилике у старим индустријским гранама, али је у њима. незапосленост још увек велика, иако је много радне снаге из тих грана прешло у друге индустрије. По први пут у току последње три године разишло. се кретање курсева акција: и рента: први скачу, други падају. У другом тромесечју о, г. доста су порасли и државни расходи, нарочито због наоружања. У Шведској је опадање извоза, које износи око 30% од старог волумена, више него компензирано проширењем производње за унутрашње тржиште: (нарочито текстилна и друга потрошна роба). Незапослених скоро и нема више. Пораст индустријске и аграрне производње- био је знатан и у низу аграрних и сировинских земаља, нарочито у Финској и Канади. Канада се, поред неких других земаља, ко ристила и Рузвелтовом: аграрном и: сребрном политиком: Положај сировинских земаља поправио се у последње време и због пораста цена, који је изазван наоружањем.

Привредно стање у свим енглеским доминионима задовољава. Само је у Индији нешто слабије. Трговински биланс Аустралије се поправио, а боље су и прилике на тржишту вуне и кожа у Јужној Африци. У Јапану се ограничава сувишна производња свиле, а заводе се и репресивне мере против држава које ометају јапански извоз.

'

Оживљавање напредује и у земљама Латинске Америке, изузевши оне које гаје кафу.

Увоз у С. А. Д. расте, па се смањује и извозни ви= mak. Прилив злата ипак траје. Привредна делатност је; иначе, после незнатног побољшања у марту назадовала и била је неко време чак испод нивоа од прошле године: Сада се понова примећује полет, али је он делимично иза= зван и страхом од нових штрајкова. Уосталом, развитак америчке коњунктуре постаје све независнији од државне коњунктурне политике, која би се у будуће имала ограни= чити на: извођење јавних радова. Проблем стварања посла путем јавних радова није, ипак, још завршен. Тешко се налазе згодни пројекти, Знатније оживљавање у индустри= јама производних добара, чији је капацитет већ у много случајева изнад потреба, може се остварити само путем даљег повећања грађевинске делатности. После 5 година кризе мањак станова у С. А. Д. је, заиста, доста велик и сличан је оном код европских земаља после рата. Жеља за повећањем грађевинске делатности појачана је уклањањем вештачког дизања цена путем Нире.

Ш. Немачка и Италија. — У овим двема земљама набављање сировина још је увек скопчано са тешкоћама, али то ипак није сувише сметало унутрашњој коњунктури. И поред смањеног увоза залихе сировина у Италији стоје још изнад прошлогодишњег нивоа. Производња у Италији paсте и даље, нарочито због наоружања, јавних радова и пореских олакшица за градњу станова. Она је ипак, овде као и у Немачкој, по прилици за 10% испод нивоа од пре кризе. У Немачкој је нарочито јако порасла производња инвестиционих добара. Број запослених крајем маја износио је 16,6 милиона односно за 5 милиона више него у јануару 1933 год. кад је Хитлер преузео власт. Јавне поруџбине су и у Немачкој, сада као и раније, главни узрок сразмерно високог стања индустријске запослености.

У обе земље до сада су мању улогу играли проблеми индустријске преоријентације. Више је бриге задавало питање финансирања коњунктурног полета. У вези с тим стање државних финансија у обе земље не задовољава. Положај Италије због сукоба с Абисинијом само је отежан, а буџетска година 1934/35 у Немачкој завршена је са дефицитом од 350 милиона марака, и поред повећања прихода од пореза и царина за око 600 милиона. Даљих 750 милиона марака дефицита покривено је путем зајма. У Немачкој су и летећи дугови велики (преко 10 милијарди марака према 3,5 милијарде у 1933 г.), па се врше напори у циљу њиховог консолидовања. |

ТУ. Златни блок. — У Белгији, која је до недавна припадала златном блоку, дошло је после девалвације до лакшег оживљавања производње и трговине. Тешки финансијски положај је олакшан конверзијом рента и опадањем незапослености. У новије време повољан је и прилив пореза.

У Француској није било још никаквог оживљавања производње. Напротив, она је и даље опадала, па је за 10% мања чак и од прошлогодишње. Француски се извоз раније сразмерно доста добро одржавао, и поред конкуренције земаља са девалвираном монетом, јер је производња због опадања продаје у унутрашњости морала да тражи страна тржишта. Јако дефлационистичко обарање цена и