Narodno blagostanje
Страна 490
На прст се могу избројати људи код нас који су рођени и одрасли у индустријској кући, као што је то био случај са пок, Игњатом Бајлони. Он је дакле своју младост провео у атмосфери пословноиндустријској, спремајући се и сам за пословног човека. Али за разлику од своје остале браће, који су били чисто пословни људи, пок. Игњат је од ране младости имао великог интереса за општа питања: политичка и привредна. Он је већ деценијама био такорећи на граници између политике и посла. Али се њему у велику заслугу мора уписати огромна отпорна снага према искушењу да титулу индустријалца замени оном народног посланика па чак и министра. Дуго времена је он имао врло много шанса да под повољним условима изврши ту конверзију своје титуле. Остао је до смрти послован човек.
Захваљујући свом разгранатом послу и многобројним
т Игњат Бајлони
везама са привредницима, најзад и положајима на којима -
је био и врло живом интересу за економска питања, пок. Игњат је последњих година био најбољи познавалац
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр. 31.
прилика у појединим привредним гранама код нас и у појединим подузећима. За кратко време разговора с њим. човек је могао добити хрпу информација и података, који се иначе не објављују нити препричавају на улици.
Иако се пок. Игњат никад није бавио науком ипак ју је много више ценио но многи који од ње-живе. Игњат је много ценио знање, а то је нешто значило у доба општег научног цинизма.
Игњат је био одиста водећи човек у нашем пословном свету, а нарочито у индустрији. Тај је његов водећи положај "добијао и видног израза у пажњи и одликовању, које су му укавивале његове колеге у разним стручним организацијама.
Поред брига носио је он У последње време на дну душе бол једног великог разочарења, који није био без утицаја на његову прерану омрт.
По досадашњем раду Игњат је заслужио одмор, али по годинама и по радној снази он је требао још дуго да дела на земљи.
„Народно Благостање“ се придружује жалости породице Бајлони и његових пријатеља.
аазе
ПОЉОПРИВРЕДА
— Ceme čaja bile su u 1934 god. još vrlo niske. Uzrok коте је da su zemlje koje nisu prihvatile restrikciju izvoza povećale svoj izvoz. Tako je izvoz Japana, Formoze i Kine porastao sa 597 hilj. kg u 1932 god. na 636 hilj. u 1933 i 721 hili. u 1934 god., dok je izvoz Britanske Indije, Ceilona i Ho-
' landske Indije, koje su prihvatile restrikciju, pao sa 3,7 mil.
kg na 3,2 mil. i 3,1 mil. Usled smanjene potrošnje povećali su se i lageri u Londonu, što takođe deluje nepovoljno na cene.
— Prema godišnjem izveštaju velike nirnberške firme za trgovinu hmelja Joh. Bart i sin svetske zalihe hmelja u junu о. 2. iznosile su oko 4 hilj. kv. ne računajući 12,5 Ћи]. Ку. zalihe starog hmelja iz 1930 god. u Čehoslovačkoj. Situacija na svetskom tržištu povolina je s obzirom na stalnu tražnju SAJ) i na neznatne zalihe. U Nemačkoj cene se kreću na gornjoj granici određenih cena, koje su iznosile za kampanju 1934/35 210—320 mk. za 50 kg. Prosečne cene za poslednjih 7 godina bile su u Nemačkoj:
1928. 1929, 1930: 1031. 1932 (#1933 1934
229 130 87 48 100 229 180
Zasađena površina iznosi u o. g. 9,3 hilj. Ba. kao i u dvema prethodnim godinama, ali 'je niža od one u 1929 god. (15,2 hil|.) i predratnoj “(22,7 hilj.). Zasađena površima |e kontingentirana za ovu godinu, a budući razvitak zavisiće od određivanja kontingenta za iduću godinu. Pomenuta firma preporučuje povećanje zasađene površine, jer proizvodnja sa sadašnje površine nije dovoljna ni za pokrivanje potrebe u unutrašnjosti, a Nemačka, koja je igrala važnu ulogu na svetskom tržištu, to ne sme prepustiti drugim državama.
— Željezničke tarife za ipnreviooz kukuruza, pšenice i pšeničnog brašna snižene su počev od 1 avgusta o. 8.
— У циљу одржавања гарантоване цене пшенице Швајцарска је дала из државног буџета: 1931 год. 14.9 мил. фр., 1932 г. 17, 1933 г. 29.8, 1934 г. 37.8 мил. фр.
— Да не би остале земље прошириле засејану површину хмељем ва рачун ограничења у Чехословачкој, удружење чехословачких произвођача тражило је од владе да ова учини кораке у циљу споразума свих заинтересованих држава. )
— Аграрна банка Естоније предложила је влади план за раздужење сељака чије се основне идеје састоје у
ТАЈНА СЛУЖБА
следећем: конверзија државних аграрних обвезница са 6% на 5 или 4:/%%, претварање краткорочних дугова у дугорочне. — Енглески парламенат је усвојио закон о продужењу закона о субвенционирању сточарства за годину дана.
ј= Румунија је донела закон о извозу пшенице по коме се овај може вршити само у том случађу ако је обезбеђено најмање за 60% вредности плаћање у слободним девизама. Ова мера има за циљ да извоз упути само у оне вемље, које су у стању да известан део плаћају слободним девизама.
ИНДУСТРИЈА
— Francuska proizvodnja bauksita iznosila je u prošloj godini 528 hilj. tona, više za 7,93% nego u 1933 god. i 24,3% nego u 1932. god.; talijanska 134 hilj. t. (29,4% i 35,3%), SAD 100 hili. t. (2,5% i 38,0%) i naša 86 hilj. (5,5%.i 21,0%).
— Ових дана у Лондону је заседавао одбор међународног картела бакра, који је требао да расправи држање Американаца. Као што је познато, приликом стварања картела Америка је примила обавезу да свој извоз одржава у границама утврђене квоте. Међутим, у мају и јуну Американци су извезли знатно више нашто су произвођачи из Родезије запретили напуштањем картела. Приликом садањег састанка Американци су изјавили, да бе у будуће остати верни споразуму, те је тако отклоњена прва препрека на коју је наишао картел бакра.
ТРЦОВИНСКА ПОЛИТИКА
— Наш извоз у јуну 0. г. износио је 251 хиљ. тона за 242 мил. дин, више за 1,75% по вредности, а 11,27% мање по количини него у истом месецу прошле године; наш увоз је износио 69 хиљ. тона за 232 мил. дин., мање за 12,53% и 0,69%.
— За прво полгође о. г. извезено је из наше земље 1.580 мил. тона за 1.775 мил. дин. више по вредности за 11,66% и по количини за 1,35% него у истом периоду прошле године, 17,2 и 19,3% 1933 г. и 31,0 и 22,8% 1932 га мање за 28,0 и 40,7% према 1929 г. и 35,2 и 47,2% према 1930 г. Наш увоз за прво полгође о. г. износио је 441 хиљ. тона за 1.746 мил. дин., мање за 0,24% по вредности и више
за 2,5% по количини него у истом периоду прошле године;
1