Narodno blagostanje

Страна 484 НАРОДНО

се укидају разна ослобођења код непосредних пореза, повећава се учешће државе у добити јавних коцкарница, повећавају се извесне новчане казне и судске таксе, а заводи се и специјалан порез од 20% на чисти добитак предузећа која раде за земаљску одбрану. Ове мере треба да донесу даљих 1561 милиона франака. Ако се овоме дода поменутих 500 милиона од рентног пореза и 300 милиона од пореза на доходак, долази се до суме од 2361 милиона франака.

Поред тога очекује се повећање прихода од 1250 милиона код железница као последица декрета о координацији рада између железница и аутомобила. Као што је раније споменуто, железнице треба да остваре и уштеде од 1066 милиона у вези са смањењем издатака за 10%. Према томе укупна уштеда железница износи 2316 милиона. Како је њихов дефицит износио око 4 милијарде, требаће остатак од 1700 милиона потражити на други начин.

Смањење расхода за 10% треба да донесе 5956 милиона, остале буџетске уштеде 1392 милиона, повећање буџетских прихода 2361 милион и повећање прихода железница 1250 милиона. Према томе, целокупна уштеда остварена новим декретима треба да донесе 10959 милиона франака.

У СМАЊЕЊЕ ПРОИЗВОДНИХ ТРОШКОВА И ТРОШКОВА ЖИВОТА

Влада г. Лавала је сигурно увидела да би све предвиђене уштеде остале илузорне, ако би принудом остварено померање куповне снаге изазвало ново ограничење послова. Због тога је предвидела низ мера које имају за циљ стварање предуслова за поновно оживљење привредне делатности. Једним декретом се наређује смањење свих кирија за 10%. Кућевласници у Паризу тиме губе око 200 милиона, а они у унутрашњости око 700 милиона франака. Додуше, једним делом то им се надокнађује, јер се морају смањити за 10% и камате на хипотекарне зајмове. Ово смањење камата односи се у првом реду на Сгедћ Еопсјег, најглавнију хипотекарну банку. Још се не зна да ли ће бити смањене и камате на хипотекарне обвезнице. Али постоји. могућност отказа уговора, јер је једним декретом свима дужницима дато право да исплате и пре уговореног рока свој дуг. Они ће то учинити, природно, само онда ако нађу потребни зајам уз повољније услове. Иначе, O6нављају се и настојања око смањења каматне стопе. И Француска банка је 18 јула опет спустила своју дисконтну стопу са 4 на 3:/2%. Као што је познато, када је франак дошао у опасност, ова је стопа била подигнута на 6%. |

Смањене су и цене гаса и електрицитета. У вези с тим смањиће се и бруто приходи електричне индустрије за око 700 милиона франака. По-

ејство имаће и појевтињење угља, индустријског за 15 до 20%, а оног за домаћу потрошњу за 25

до 30 франака по тони. Да би се смањили тро- |

јевтињење електричне струје и гаса доноси оста- · лој привреди смањење трошкова производње, од-. носно и смањење трошкова живота, уколико се. ради о гасу и струји за приватне потребе. Слично ·

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 31 шкови производње у пољопривреди, наређено је да се спусте за 5% и цене калијевог ђубрета. Истовремено мора се спустити и цена хлеба са 1,65 на 1,55 франака.

Настаје питање, како ће погођена предузећа надокнадити губитке настале принудним смањивањем цена. Могуће је да у појединим случајевима због појевтињења дође до веће потрошње, али није вероватно да ће се на тај начин моћи да компензира цели губитак. Због тога није искључено ни смањивање надница.

Предвиђена је најзад и једна трговинско-политичка мера. Министар финансија овлашћен је једним декретом да олакша мобилизацију клириншких потраживања и да побољша технику клиринга.

МГ ОСВРТ НА БУЏЕТСКЕ МЕРЕ

С обзиром на велике фискалне терете, које је морала да сноси и привреда и цело становништво, као и на буџетске дефиците, који су стално угрожавали стабилност франка, сасвим је јасно да је Француска морала да смањи своје фискалне расходе и да доведе своје финансије у ред. Ипак се поставља питање, да ли постоје изгледи да ће се у томе и успети.

Пре свега, ни уштеде од 11 милијарди, чак и ако се остваре, нису довољне да уклоне цео дефицит државе, самоуправа и железница, јер је он скоро још толики. Ове уштеде не покривају цео овогодишњи дефицит железница ни накнадне и ванредне војне кредите. Према томе и после декрета, неће се моћи избећи нови зајмови. Осим тога, оваква линеарна дефлација неће се моћи потпуно ни извести, ако се не изазове полет у привреди.

~ _ уп ЈЕДАН ПРЕТЕЧА НАЈНОВИЈЕ ФРАНЦУСКЕ | ДЕФЛАЦИЈЕ

После Хуверова мораториума и код нас је у Југославији у октобру 1981 извршено смањење чиновничких плата за 4,5 до 7%, а истовремено су смањени и сви остали државни расходи. Како то није било довољно, већ у марту 1932 морало се приступити поновном смањењу чиновничких плата за 9—11%, као и смањењу скоро свих осталих издатака.

Још лепши пример могао би се наћи у Брининговој дефлационој политици, јер се на њу. како изгледа, г. Лавал и угледао. По обиму његове се мере заиста могу упоређивати једино са онима, које је у 1931 и 1932 предузимао г. Брининг у Немачкој. Брининг је редуцирао плате и пензије за 4 до 8%, ослободио је државу од обавезе да попуњава дефицит фонда за обезбеђење од незапослености, пребацивши оно што је давао Рајх на послодавце и раднике; повећао је порез на шећер, минерална уља, на доходак и т. д.; ради сузбијања _ незапослености завео је порез за сузбијање кризе (Кпзепзјеџег), добровољни ради јавне. радове код железнице, а упутио је земље и општине да помажу незапослене.

У погледу државне интервенције у приватне односе Брининг је отишао и нешто даље од Ла-