Narodno blagostanje

Страна 486

O ДОГАЂАЈИ И ПРОБ

устати rap

Uprava državnih monopola objavila je podatke o prihodima u

Mogopoiski prihodi u maju ii maju, koji pretstavlja prvi me-

__i u periodu depresije Ze = cena na križani duvan, so, реfroleum, duvan i cigar-papir. Ukupni prihod u maju mesecu bio je 165.9 mil. din. prema 155.4. u istom mesecu 1934, te pretstavlja povećanje od 10.5 mil. din. ili 6.7%. Po pojedinim granama prihod se ovako kretao (u mil. din.):

1934. 1935. + ili Duvan 120.1 124.1 + 4.0. So 19.4 20.0 7570.6 Petroleum 0 3.4 981: ~ 9.2 'Žižice 74 7.1 · 0,3 Cigarpapir 4.4 5.1 + 0.6

Kao što vidimo, izuzev prihoda od žižica svi ostali pokazuju znatan porast, koji je u toliko karakterističniji što su se prihodi ranijih godina u ovim mesecima mnogo sporije povećavali. Verovatno da se ovaj porast ne može pripisati isključivo smanjenju cena izvesnih monopolskih artikala pošto je i prihod u aprilu pokazao povećanje. U aprilu mesecu monopolski prihodi dali su 152.1 mil. din. te prema ovima majski pokazuju povećanje za 9.0%. Najveći porast u maju zabeležio je prihod od petroleuma (preko 155%), potom od duvana (3. 3%) i tako dalje. |

О реноди арт) —тај топоројви! prihodi dali su 318.0 mil. din. prema 207.39 u istom periodu prošle godine, što znači da su se povećali za nepunih 7%. Od pojedinih artikala prihod se ovako kretao (u mil. din.):

1934. 1935. + ili Duvan 228.1 238.8 30 JO) So 35.7 43.5 = о Petroleum 9.0 12.1 17. 3.0 Žižice 14.7 12.4 — 2.3 Cigarpapir 8.6 9:7 SP 150) Razni prihodi 1.0 1.3 5 0.3 Najveće povećanje pokazuje prihod od petroleuma

(34.4%), zatim od soli (21.8%), cigarpapira (12.8%) i duvana (4.7%), dok je onaj od Žžižica opao za I5./%.

U ovoj godini monopolski prihodi imaju znatno jaču tendenciju porasta nego li u istom periodu prošle godine. U vezi s ovom konstatacijom od interesa je da bacimo opšti pogled na kretanje monopolskih prihoda u periodu krize i depresije 1920—34. Prihod od duvana dostigao je najvišu cifru 1930 (1.835.9 mil. din.) i od tada stalno opada. U prošloj godini sišao je na 1.326.7 mil. din. Najjače opadanje zabeleženo je u 1932 prema 1931, a u poslednjim dvema godinama stagnira. Prihod od soli, sa manjim varijacijama, održavao se sve do 1932, da bi u narednim dvema godinama, kao posledica krize stočarstva, naglo opao. U 1933 prema 1932 prihod je pao sa 311.6 na 227.2 mil. din., a u prošloj godini nešto se malo popravio i izneo 242.6 mil. dini Potrošnja žižica padala je sve do 1933, jer je prihod od ovih u periodu 1020—33 opao sa 133.2 na 73.7 mil. din. ili za 44.7% Mnogo više od žižica opala {e potrošnja cigar-papira. Dok |e prihod od ovoga u 1929 bio -153.6 mil. din. u 1933 sišao je na 45.6 mil. din. što pretstavlja pad od 70.4%. Izzovoga izlazi da ie u periodu krize i depresile od svih monopolskih artikala najviše opala potrošnja cigar-papira. Ovo ima dva razloga. Prvi leži u preorijentaciji pušača na cigarete. Dok je u 1929 potrošnja križanog duvana bila 6.012.305 kg. u 1932 ova je pala na 2.401.761 kg., a u

istom periodu povećala se potrošnja cigareta sa 3.996 hilj. kg. .

na 4.991. Drugi razlog nalazi se u krijumčarenju cigar-papira

_НАРОДНО БЛАГОСТ АЊЕ

sec u kome su važila sniženja,

Бр. 31.

iz inostranstva, a delimično i u surogiranju pravog cigar-papira običnom hartijom. Prihod od petroleuma opadao je sve do 1933. U periodu 1920—33 ovaj se smanjio sa 150.8 na 83.8 mil. din. ili za 44.5%. U prošloj godini međutim, prihod od petroleuma povećao se na 120.6 mil. din.

У броју 26 од 23 јуна прошле године ми смо указали на оригиналну појаву у држању произвођача _ пшенице, који су успели да ограничавањем понуде одрже цену пшенице изнад светског паритета. Ми смо ту појаву назвали зеленим картелом. На тај начин они су успели да изведу оно што никаква државна интервендија није могла да постигне. Зелени картел, уз припомоћ преференцијала, одлично је функционисао и у целој прошлој кампањи. На прагу нове кампање, судећи по садашњем стању на тржишту, он се понова показује одлучујућим фактором у формирању цена. Упркос томе што је светска жетва испала одлично и што су изгледи за извов и коришћење преференцијала врло 0 о чему смо писали у чланку „Нови житни режим“ (20 јули), произвођачи нису пожурили са фобом на тржиште, те успевају да својим држањем одржавају цену на нивоу декретиране. За овакво своје држање они, овога пута, имају јаку подршку у стању усева кукуруза. Вишенедељна суша нанела је кукукурузу велике штете; ако би ускоро и пале кише оне не би биле у стању да 0 измене ситуацију. Сигурно да је и то један од разлога слабој понуди пшенице.

(Сељак се и овога пута показао бољим трговцем од многих других. (Он се, пре свега, није завео никаквим прорицањима о извозном вишку. Супротно томе, он је свестан да је највећи део његових тржишних вишкова упућен на домаће тржиште на коме, ако буде господар понуде, може врло лако да господари и ситуацијом. Користећи се искуством из раније две кампање он своју политику ограничене понуде спроводи и овога пута. Да није тога сигурно је, да никаква интервенција Призада не би била у стању да одржи цене изнад светског паритета.

Већ неколико година дешава се да се у нову кампању улази са великом зебњом. У кампањи 1933/34, у пркос доброј жетви, сељак је својом политиком успео да за све време одржи цене изнад светског паритета. Прошле године његову акцију на одржавању цене помогли су рђава жетва у Средњој Европи им Румунији и преференцијал. Овога пута изгледа да ће томе највише допринети кукуруз. Није искључено да сељак својом пословном политиком успе и ове године. Ова његова политика и ако није резултат картела, као што смо констатовали, ипак претставља једну картелну меру.

Ми нисмо имали довољно фечи да похвалимо овај колективни поступак нашег сељаштва. Овога пута није наш циљ да ту похвалу понова истичемо, већ да укажемо на једну чињеницу. На име, у колико су изгледи за кукуруз неповољнији у толико је важније да сељак одржи цену пшенице у којој треба да нађе компензацију за губитак на кукурузу.

U broju 19 od 4 таја 0, 2. pi» sali smo o o uticaju američke politike srebra na zemlje sa srebrnim važenjem. Kao što je poznato, u fim se zemljama primetilo nepovoljno dejstvo na nivo unutrašnjih cena i na mogućnosti izvoza, a morale su se preduzimafi i razne mere

Ruzveltov pokion vlasnicima rudnika srebra

пазелавиветгенгалиитнлвоенспшатлеевеј нади ка zGKOrrtOT roza