Narodno blagostanje

Страна 488 НАРОДНО аредности. Извозни контингенат Енглеске утврђен је са 1,2 мил. то. што одговара извозу у 1934 г. Постигнути споразум иако је плод дуготрајних и тешких преговора већ сада је доведен у питање. Енглески индустријалци, наиме, вису сложни у погледу поделе контингената код појединих врста робе.

"Картел има своје велике предности за енглеску индустрију. Поред учвршћивања извозних цена, од тог споразума зависи опстанак картела за шине, који је од великог интереса за енглеске произвођаче.

Тешкоће на које наилази међународни картел у преговорима са Енглеском нису пролазне природе. Жеље Енглеске да сама производи сиров челик за своје ваљаонице гвожђа мораће имати своје реперкусије на производњу сировог челика у свету. Белгија и Луксембург, који су најглавнији извозници полуфабриката у свету, мораће постепено да пређу на производњу ваљаних производа, пошто њихово најважније тржиште, енглеско, неће долазити у обзир као купац; а нова тржишта за полуфабрикате, као што су Турска, Палестина и Египат, која су подигла ваљаонице гвожђа, не могу заменити енглеско. Врло је вероватно да ће земље ближег Истока временом подићи такође фабрике за промзводњу полуфабриката, тако да ће и даље сужавати светско тржиште истих. Преоријентација белгијско-луксембуршке индустрије је неминовна, а задатак државне екокомске политике је да се ова изврши без великих потреса. |

Светска производња челика у последњим годинама тохазује знатно побољшање, али и великих померања. У 1934 г. производња је порасла са најниже тачке у 1032 г. од 59,5 мил. ти 76,6 мил. т. у 1933 г. на 81,4 мил. па то је 65% производње у 1929 г. (1215 мил. т.). Производња Европе (без Русије) порасла је са 43,3% светске производње у 1929 г. на 49,5% у 1934 г., Русије са 46% на 11,8%, Азије са 2,4% на 5,4%; а производња С. А. Д. пала је са 47,2% на 31,7%. Обим светске трговине гвожђа и челика био је у 1929 г. 20,6 мил. т, у 1932 г. достигао је најнижу тачку са 10 мил. т, а од тада полако расте на 10,5 мил. у 933 г. и 12,5 мил. у 1934 год, У светској трговини заузизају водећи положај Белгија—Луксенбург са уделом од 1,9% у светском извозу, Француска 24,8%, Немачка 17,5%, врлеска 16,9% и С. А.Д. 8,9%.

Пронсводња гвожђа и челика је симптоматична за развитак коњунктуре. Шпитхоф чак придаје кретању производње гвожђа одлучујући значај за одређивање коњунктурних фаза. Према горњим подацима најнижа тачка

коњунктуре била је sa Европу у 1932 г. док сеу С.А,Д. продужава процес сужавања и производње и трговине гвожђа. На досадашњим важним европским тржиштима као и у Русији и у Азији (процентуално у Јапану) опажа се нагли развитак тешке индустрије. Ова околност може у

ја

OSL ua

a

} будуће бити од одлучујућег значаја за континенталну производњу. Да се тај утицај данас још не осећа вероватно је проузроковано слецијалним условима европске проивводње, чији је најјачи покретач жеља појединих држава за сигурношћу, односно за наоружањем.

х U svetu je nastala sjajna konjunktura za limunove. Cene na tržištima su jako porasle i oseća se sve veća oskudica robe. U gdinjskom pristaništu, gde su bile prispele velike količine, nije se mogao posle kratkog vremena naći nijedan komad, a u londonskim restoranima izbrisana je iz jelovnika limunada i čaj sa limunom. Razlog ovome se nalazi u tome što je Italija nakupovala ogromne količine

Rat i limunovi!

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 31

limunova i još ih uvek kupuje, da ih šalje u Eritreju, gde se daju svakom vojniku po dva limuna dnevno.

Мусолини је после рата најватренији поборник стабилности валуте. Али он своје гледиште о стабилности новца друкчије мотивише но што то чини теорија златног важења. Он је присталица психолошке теорије, (коју је талијанска штампа најбоље разрадила), по којој догод народ има поверења у владу и догод је влада способна да сузбије субверзивне валутне елементе, дотле не постоји никаква опасност по валуту — при чему је ипак наравно најбоље да се ова наслони на злато.

Кад је лањске године фашистичка странка славила 10-годишњицу револуције завршавала се периода десетогодишњице високе стабилности талијанске лире. Лира је почела да губи своју велику отпорну снагу већ почетком 1934 године. У току те године талијанска банка је изгубила од свог златног покрића 13 милијарде лира (павши на 5,8 милијарди). Крајем 1934 године почиње низ мера талијанске владе ради одбране лире, као што су: увођење девизног режима, експропријације приватних потраживања на страни, повлачење сребрног новца из оптицаја итд. Али је лира бивала све слабија, тако да је у току 1935 године изгубила од свог златног паритета на страним берзама око 8%.

Јаче колебање лире почело је пре месец и по дана, кад је велики део света почео да верује у неизбежност рата с Абисинијом. Како је талијанска влада још увек бранила лиру, то. је депресијација дошла до изражаја нарочито у терминском послу. Продавац лире са роком од три месеца губио је према курсу ефективне лире отприлике 30% годишње, односно 36%, гко се не одбије камата. Данас лира стоји у терминском послу на међународним берзама слабије но и једна друга европска валута, сем егзота. Ове недеље претрпела је лира нов потрес: пала је у Цириху од 25.30 на 22.50 повративши се сутрадан на 25.20. Овај повратак је резултат веома енергичне интервенције из Рима.

Талијанска влада је декретом укинула законску квоту покрића талијанске лире од 40%. Она је то изрично мотивисала потребом да се изврше исплате за набавке у иностранству од пола милијарде лира, односно за 1/12 укупног златног покрића. Поред тога је последњег месеца смањено златно покриће у већем обиму и због интервенције на берзама ради подржавања лире.

Изгледа да је покриће данас испод 40%. То, као што читаоци „Народног Благостања" знају, не би била тако неповољна појава, пошто је покриће један од слабијих фактора стабилности валуте. О томе нема потребе дуже да говоримо, пошто смо се чешће на то питање враћали. Али је лира, и ако сам тај декрет није изазвао толики потрес колики би се могао очекивати, и ако се чак курс поправио, ипак постала много слабија. Данас се већ врло песимистички гледа на њу.

Ми омо приликом писања о француском франку истакли, да су претставници великих новчаничних банака претпоследњег састанка у Базелу уговорили, да врше притисак на своје банке у земљи да се онемогућава терминска штекулација у девизама. Изгледа да је то много помогло да се изгубио велики депор код француског франка у Лондону. Али та мера није ништа помогла талијанској лири. То је само доказ да се не ради више о шпекулативном притиску на лиру, већ о једној органској слабости,

Ми смо склони врло песимистичком гледању на лиру. Рат и стабилност валуте никад не иду заједно. Истина Италија није у рату, али по писању талијанске штампе, кад би зависило искључиво од талијанског расположења,

Амутна криза талијанске лире веанитиииме nai ТЕ паса те