Narodno blagostanje

Страна 508

10 јула 2812 —29 4 29:2—29: 12 32: 377 /8 17 јула 29-ј8—2934 29:ј2—30:ј2 321Ja —38.24 јула 29. 29:ј, 29:2—31— 38—. новац 31 јула 29:/8—29:]. 28:/2—30— 39——40 1/5

Девизно тржиште

У нашем девизном режиму догодиле су се извесне измене, које треба забележити. 15 јула угасио се институт привремено везаних динара, који је решењем Министарства финансија укинут још пре три месеца. Ми смо тим поводом писали да је таква једна мера могућна само под претпоставком да сва легална тражња за девизама може бити промпт или у најкраћем року задовољена, јер су и привремено везани динари били једно сретство за време великог дефицита у девизама.

На другом месту имамо да забележимо одлуку Народне банке да извозници за Аустрију не морају отуђивати шилинге као противвредност продате робе чим их добију, већ да за то имају времена 15 дана. Из новина видимо да је та мера мотивисана захтевом извозника да добију могућност постизавања најбољих курсева. Ми не видимо да је овим респиром од 15 дана извозницима много помогнуто. Извозник не зна кад ће бити најповољнији курс у року од 15 дана и упркос 15-дневног респира може да прода девизе по најнеповољнијем курсу.

Много је ефикаснија мера, коју је предузела 6еоградска берза увођењем терминског посла у шилинзима. Само је велико питање да ли ће бити већа употреба од тога, пошто је за сваку купопродају потребан купац и продавац. Овде има продаваца, али што се тиче купаца они нерадо прибегавају терминском послу. Кад би наш увоз ишао за готов новац, као што је случај код извоза, онда би још могао да се развије термински посао, Наш увозник He жели да предвиђа какав ће бити курс. Па ипак лако. је могуће да се термински посао временом развије.

Даље је изишла Народна банка у сусрет извозницима у Аустрији још неким изменама у девизном режиму; је. наиме обећала извозницима да ће седам дана раније известити овлашћене банке да ли могу преузимати 30% њихових девиза, на што има право по девизном правилнику од чега она чини употребу с времена на време. Као што је познато Народна банка преузима те девизе по нижем курсу, но што је берзански. Ми мислимо да ни ова мера не би водила циљу. Узимајући само периодично 30% процента Народна банка ствара следеће стање међ извозницима: једнима одузима 30% по нижем курсу, а другима не, према њезиној потреби. Из тога излази неједнак резултат посла за поједине извознике, а на основу девизних прописа;

Нама се чини да би много боље било кад би Народна банка продужила да одузима од свију једну исту квоту, која би била наравно мања од оне коју сад узима, утврђујући их према досадашњем искуству. Треба цео извоз да поднесе подједнако девизни режим, против кога смо ми увек били, узгред буди речено. А ако би Народној банци преостало нешто девизе Беч, не би било штетно по њу. За исвесно дуже време ова је девиза прилично здрава, и ако је Народна банка не може употребити у арбитражи, због девизних прописа у Аустрији, то би је доцније могла продавати на берзи ради стабилизације курса те девизе.

Сва три наша најважнија клиринга су у кризи; немачки, грчки и италијански. Немачки клиривг не функциовише као што треба, пошто је Немачка стално високо па-

i

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ~

она ·

Бр. 32

сивна, што значи, да морају наши извозници и сувише дуго

чекати до наплате својих потраживања. Предвиђају се извесне мере да се салдо наших клириншких потраживања према Немачкој смањи, што може бити случај само повећањем наших куповина у Немачкој. О грчком клирингу пишемо у засебном чланчићу у данашњем броју. Италијански клиринг, који је до пре кратког времена добро функционисао претставља због најновијих мера италијанске владе за ваше извознике нове ризике, првенствено у погледу курса лире, (који је међународно лабав) због тога што примамо 15% наших клириншких потраживања у девизама. Узгред напомињемо да се наш салдо у томе клирингу приближује већ на 100 милиона у нашу корист. Ризико у погледу курса лире код наплата наших потраживања не може да сноси Народна банка, него он остаје извознику, који ће вбог тога у својим пословима са Италијом морати бити веома обазрив.

На међународном девизном тржишту је ове недеље ситуација била опет нешто мирнија, као што то показују курсеви девиза на циришкој берзи:

31-1 30-У 26-7У1 25-УП 31-VH Амстердам 209.10. 209.30. 207.80. 206.80 20710 Лондон 15.16 15.21 15.09 15.20 15.14 Милано 2638 25457. 25.215 2510. 25075 Њујорк 3115], 306.625 3051/s 30658 305.50 Берлин 12405 12460. 12810. 12320. 12330 Париз 20.38 20.3774 20.235 2026 20235 Праг 12.07 12875 12:78. 121 12695 Београд 7.02 7.02 7.00 7.00 7.00

Девиза Амстердам понова се поправила, од 206.80 на

207.70; Њујорк и енглеска фунта мало су попустили, лира

такође, нарни.

док су код осталих девиза курсеви били стацио-

На београдској девизној берзи обрт је био ове недеље 10.909 милиона према 10.2 милиона у прошлој и 86 милиона у претпрошлој недељи. Највише послова имамо у енглеском клирингу, за 3.84 милиона, затим у клирингу са Бечом за 3.28 милиона; у грчким боновима обрт је био 470 хиљада, у компензацијама са Пештом 1.76 милиона а у девизама Њујорк 970 хиљада, Амстердам 100 хиљада, Париз. 300 хиљада, Цирих 135 хиљада и T. M.

У приватним клиринзима имали смо на појединим берзанским састанцима следеће курсеве:

Бонови

грчке

Лондон Беч Пешта Мадрид банке

26-УП 336.46 878. — — 600— 33.92 29-VII 235.60 870.— — 600— 34.25 30-VII 230.45 866.02 — 600— _ 3431-VII 234.25 868.— — 600.— 341-УШ 233.50. 867.— | —— 600— _ 34.220

Курс фунте и шилинга попустио је у првој половини недеље, први од 236.50 на 230.50 a други од 878— на 866.—) али су пред крај недеље забележена опет мала поскупљења. Томе на супрот имају бонови Грчке банке кроз читаву недељу чврсту тенденцију, због нешто веће тражње.

Приватно девизно тржиште код нас је било непромењено мирно, код слабих послова. Курсеви девиза формирају се на бази швајцарског франка од 1545 до 1548 и 15.50; француски франак је тргован по 312— ao 314.—, долар по 47.— до 47.30, у италијанској лири није било

"послова.

Дај