Narodno blagostanje

НАРОДНО

24 август 1935. БЛАГОСТАЊЕ _. Страна 555 KRIZA I KONJUNKTURA 30 август — Сједињене творнице стакла на дионице, ____ Ргета једпој statistici poslodavačkih organizacija vo- SAnpeoc. — Керамичка индустрија д. A., Загреб. — Прва хрdeća industrijska preduzeća u Mađarskoj uposluju 145.700 rad- _ ватска обртна банка д. д., Загреб. — Акционарско друштво nika prema 156.700 u doba visoke konjunkture. Prema godini 34 фабрикацију леда, Загреб. — Шумска индустрија „Пале“ poleta broj zaposlenih u proleće ove godine bio je manji i to: ! д. д., Загреб. — Шумско господарство и експлоатација д. /. u građevinarstvu 70.4%, drvnoj industriji 67.6%, mlinskoj in= · Загреб. — Југословенска Стандард-Вакуум оил компани

dustriji u gradovima 60%, industriji kože 56.2%, u rudarstvu

nika pokazuju industrija stakla (90%) i tekstilna (56%). Isto tako povećao se i broj uposlenih u hemijskoj i grafičkoj industriji. o

— Generali Motor kompanija u svom izveštaju za Drvo polugodište o. с. navela je, da su izgledi za poboljšanje роslova postali povoliniji. Zbog toga će društvo pristupiti proširenju investicija fabrika u SAD i drugim zemljama, prvenstveno u Engleskoj i Nemačkoj. U tu svrhu će se upotrebiti 50 mil. dolara.

— lInvesticćcona delatnost u Nemačkoj ı 1934 god. dostigla je svotu od 7,5 milijardi maraka, te je mnogo veća od one prethodnih godina, kada se na investicije trošilo 5,1 miliјата и 1933 cod., i 4,2 milijarde u 1932 god.; ali {e ioš uvek za 55% manja od svote utrošene 1928 god. koja je iznosila 13,8 milijardi. Porast investicija je posledica povećanja državnih potreba, življega građenja kuća za stanovanje i proširenja saobraćajne mreže. U 1928 god. bilo je građenje kuća najvažnije; obuhvatalo je 20% svih investicija. 1934 god. prednjače javne investicije sa udelom od 30% svih investicila, dok je procenfualni udeo građevinske delatnosti prema 1928 god. samo ne- gnatno smanjen za ciglo 0,1%. Upoređenje apsolutnih brojeva pokazuje da su se javne investicije smanjile sa 2,6 milijarde mk. u 1928 god. na 2,3 milijarde u 1934 god., i da su odgovarajući brojevi građevinske delatnosti u 1934 god. za 50% manji od onih u 1928 god.

— Тадекз cena na veliko u Mađarskoj u mesecu julu skoсто је na 90 prema 87 u junu.

— U junu о. g. bilo je kod Suzora osigurano 595.130 radnika i nameštenika, više za 16.489 ili 2,906 nego u istom mesecu prošle godine i za 47,935 više nego u istom mesecu pretprošle godine. Najveći apsolutni porast zaposlenja pokazuju uredi u Splitu (za 3000) i u Sarajevu (za 2,712), a u proсепшта Split (za 18,67%) i Subotića (za 12,11%). Smanjenje zaposlenja pokazuju uredi u Banjoj Luci (za 2,312 ili 11,18%) i u Skoplju (za G70). Prosečna obezbeđena nadnica iznosila {e 21,65 dinara, za 0,65 din. manie od one u istom mesecu prethodne godine. Ukupna obezbeđena zarada iznosila je 315,36 mil. din. prema 315,77 mil. Sa zaradom do 8 din. bilo je 76.375, od 8 do 24 din. 283,384, od 24 do 34 din. 95,241, od 34 do 48 din. 62,107 i preko 48 dinara 68.023.

. — Институт за економску обнову Белгије израдио је план о стварању посла чије би извођење до конца 1938 год. захтевало 3:/, милијарде франака.

ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Зборови акционарских друштава. " 25 август — „Минеро“ д. д. у Загребу. 26 август — Српска штедионица д. д. у Грачацу. Мартиншчица — Журково уд. д. за промет некретнина, Сушак.

' 28 август — „Монтаника“ д. д. у Загребу. — Творница: Танина, Сисак д. д. у Загребу.

' 29 август — „Варда“ индустрија дрвета д. д., Сарајево— Вишеград. — „Лабор“ грађевно дљд. Загреб. — „Минерва“, накладна књижара д. д., Загреб. — Хрватско д. д. за промет некретнина у Загребу. — „Славија“ д. д. за индустрију дрва, Загреб. — Дом, д. д. за дрвене градње, Загреб. — Народна шумска индустрија д. д., Загреб. |

„MA. N. Загреб (ванредан). 25%, metalnoj industriji 23%. Povećanje broja uposlenih rad. .

31 август — Привредна банка д. д., Вел. Кикинда. Шумско д. д. Мославина Поповача, Загреб — „Славонија“ друштво на деонице за индустрију дрва, Загреб.

9 септембар — Југословенска удружена банка O JE, у Загребу. у 19 септембар — Јута и конопља а. д. Београд.

“Trgovački registar:

Gakovačka štedionica d. d. Gakovo, up:s člana цргаупог odbora 9. Velila Jakoba. — Rudarsko-topioničko a. d. „Rudar”, Beograd, upis člana upravnog odbora g. Dušana Tomića. Srpska štedionica d. d. u Petrovgradu, upis članova upravitog odbora g. 9.· d-r Isakovića Vojislava i d-r Erdelianova Petra. — BHruher auto frgc. d. d; u Zagrebu, upis prokurista'g. 5. šlehta Leopolda i Kona: Hinka. — Jugoslovensko a. d. za trgovinu drva, Zagreb, upis promene člana 17 društvenih Dra–vila. — Hrvatska: gospodarska banka d. d. u Zagrebu, upis članova ravnatelistva g. 98. Viklera Dragutina i Paraca Petra. Propaganda d. d. prije Jugoslovensko Rudoli Mose d. d. u Zagrebu, upis člana ravnatelistva g. d-r Levi Ludviga. „Beton” građevna industrija d. d. u likvidaciji u Zagrebu, upis likvidatora g..g. Arnolda Hercoga i Ernesta Fišera. — Srpska banka d. d. Zagreb, upis promene društvenih pravila. — Štok Brandi Medicinal d. d. u Slav. Požegi, upis članova upravnog odbora gog. g. Štoka Lionela, Morpurga Viktora i Morpurga Đorđa. — Destalit d. d. Zagreb, upis prokuriste g. Hansa Popera. — „Higiea”, prva jugoslovenska tvornica čepova d. а. u Zagrebu, upis promene društvenih pravila. |

Bibliogratija: |

Dr. Juraj Šćetinec: „Korporativno uređenje države S 05sirom na novi austrijski ustav”, Zagreb, 1035. — Poreska služba, avgust 1935, Beograd. — D-r Vladeta S. Vuksanović: „Kontrola kredita”, Beograd, 1935. — D-r Gojko Grđić: „Ratiопанзјегипо, Arbeitslosigkeit und Arbeitszeitverkurzung”, (докtorska disertacija). Mi ćemo se osvrnuti opširnim prikazom na knjige g. g. Vuksanovića ı Grđića.

RAZNO.

— Udruženje trgovačkih agenata i komisionara za grad Beograd proslavilo je 19 t. m. svoju slavu Preobraženje, sečenjem kolača i ručkom za veliki broji zvanica. Domaćin je bio Beograđanin. g. Karl Šancer. Il ovoga je puta pretsednik udruženja g. Damjan Branković održao je vrlo Чокитетоуап ооог o privrednim prilikama u svetu i kod nas.

— Ser Bazil Bleket (Sir Basit Bleckett) koji je za угеme rata bio na važnome položaju engleskog pomoćnika ministra finansija (Controller. of. Finance), posle delovao u Indiji kao ministar finansija, da bi najzad 1919 stao na čelo Engleske banke, poginuo je 15 avgusta.za vreme svoga odmora u Nemačkoj prilikom jedne automobilske nesreće. Bio |e Doznat po svojoj velikoj aktivnosti na mnogim važnim međunarodnim Drivrednim sastancima.

— Румунска Народна банка намерава да оснује код саме банке полицију, која би имала задатак да спречава уобичајене девизне афере, фалсификовање новчаница и крађе злата из златних рудника.

| Za pretsednika Rediskontnog iwstituta u Belgiji najmenovan je g. Tenis, biv. ministar.