Narodno blagostanje

Страна 556

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.

Бр. 35

ту по 7 ТЕ ЋЕ ПТ А КОЊУНСТУРА

СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 15 АВГУСТА 1935 Г.

У гктиви стања Народне банке од 15 августа нема већих промена. Подлога је смањена за 12:55 на 1352.7 милисна, углавном због одлива девиза (за 81 на 18.8 милиона), а са примом од 285% подлога износи 1738,2 милиона, "односно за 16.1 милион мање него пре недељу дана, Томе на супрот имамо код девиза које не улазе у подлогу поц2мање од 10.8 на 234.6 милибна. Кован новац такође показује веће стање, за 14.6 на 297.3 милиона.

Менични зајмови су Ове недеље повећани за 11 на 1498.8 милиона, а зајмови на залоге су опали за 500 хиљада на 262.8 милиона, |

Стање Народне банке (у милионима динара),

am O a 31. XII | 31. XII | 31.XI | 8. VIII | 15. VIII АКТИВА 1932 1933 1934 1935 1935 Подлога ;

зл, у касама и на стр. злато у касама — —

1760.8| 1794.9| 1784.6| — 1267.9| 1267,1

злато на страни — — 70,5: 66,3 новч, у страној монети 0.8 0.0) 00.3 0.7 0,4 NeBE3e — — — — — 206.5) 111.2) 120.8| 26,9) 18,8 Укупно — || 1968,1| 1.906| 1905.5| i365,2|1352.7

Девизе које не улазе у

подлогу — — -- — — 1.91 54,5] 1044! 2238) 234,6 Кован новац;

у никлу и сребру— — || 139.9) 239.9| 206.1| 2826) 207,3 Зајмови: |

на менице — — — — | 2111.9) 1808,8| 1528.8) 1497.7| 1498,8

на хартије од вредн. — || 3448] 2931) 235.1: 263.3! 262.8

Укупно — || 2456 8) 2101.9) 1763.9) 1761.1| 1761.6 Хартије од вредности — || 15,4) 11.7 169 554 55,4 Ранији аванси држави — || 1808.6| 1715.5| 1686.6) 1692,1| 1692,3 Привремени аванси Глав.

Држ. Благајни — — — | 600.0| 600.0| 600.0| 600.0| 600.0 Вредности рез. фонда — || 58.0] 54.9 1064) 125.6) 126.0 Вредности ост, фондова 19. 11.) 120). #132) 132 Непокретности, завод за

израду новч, и намештај|| 154.1) 153.7) 153.5| 158.1) 1583 Разна актива — — — —| 21.6] 115.1| 276,4! 4221! 426.0

ПАСИВА Капитал — — — — — 180.0] 180.0] 180.0] 180.0) 180,0 Резервни фонд — — — 73.8 84,31 112.4) 1341! 1341 Остали фондови — — — 8.6| 13.7 205) 220). 22.9 Новчанице у оптицају —- || 4772.7) 4327.1| 4383,9) 45020] 4517,8 Обавезе по виђењу:

ROB pne Homano || 135) 73) 690. 34) 3012

po payaı _ || 384.7) 4744| 531.90) 658;4| 662,5

разни Бачуни — 2 || 200.6| 549,2| 327,0| 666,2\ 6295

Укупно — || 697.8|1031.0| 865.8| 1378.1| 1323.3 O6aBese ca poKkoM — —||1459,4|1106.3| 552.9| 247.) 237.1 Разна пасива — — — — "| 40.31 222.9 316.4! 285.1! 302.2

5470.5| 5358,2| 5249.8) 5830.2 5841.1 1754.3) 1738,2 16281 | 1628,0 3009% 29757, — — |2792%.|2787”

Оптицај и обав. по виђ. Укуп, подл, --- 28':5% прим || — — Злато — 28'5% npaM —| — — укупно покриће — покриће у злат

= = —

У пасиви, промене су интересантније. Обавезе по виђењу смањене су пер салдо за 4.8 на 1323.3 милиона. У ствари промене су доста велике: потраживање државно порасло је за 27.8 на 31.2 милиона, што већ годинама није био случај и жирд-обавезе су веће за 4 милиона и достижу 662 милиона а разни рачуни су Опали за 36.7 Ha 629.5 ми-

лиона, Обавезе са рском смањене су за 10 на 2371 милион а разна пасива позећана је за 17,1 на 302,.2 милиона. Оптицај новчаница је порастао за 157 на 4517.8 милисна, а оптицај и обавезе по виђењу износе заједно 5.841. милион. Покрине је 29.75% а само у злату 27.87%.

s 1 3 « 3 Beogradska berza Аб ис Obrt u ејекшта bio je ove nedelje na beogradskoj berzi sledeći:

u hilj. din.

7% lInvesticioni zajam 34 7% Stabilizacioni zajani 12 6% Begluci, termin 164 4% Астагс! 119 32% Bler 174 7% Bler 156 7% Seligman Ratna šteta, promipt 645 Ratna šteta, termin 521 Narodna banka 17 Астагпа Бапка 203 7% Stabilizacioni zajam 12

3.120

Gornja tablica nam pokazuje da je obrt u efektima u poslednjoj nedelji bio relativno vrlo mali. To |e obična pojava pri čvrstoj tendenciji. Cele nedelje je tendencija bila vrlo čvrsta. U poslednje dve nedelie pojavila se privatna iražnia u većem: obimu, ali je, po običaju, ponuda sistematski smanjivana. To je staro pravilo koje smo mi nebrojeno puta pominjali, da se naime pri penjućim kursevima nikad ne može dobiti mnogo robe. Čvrsta tendencija izaziva begstvo papira sa berze. U ostalom od strane berzijanaca ne bi mogla da bude velika ponuda, jer su oni ovoga puta više u novcu, a manje u robi. Kao što smo već reterisali, berzijanci su smatrali kurs Raine štete za vrlo visok i očekujući njegov pad, oni su se uzdržavali od kupovine. Međutim u međuvremenu j|e došla dopunska tražnja, koja je, kao što smo takođe javili, oterala kurseve ma više.

Po starom iskustvu kad god kursevi pođu na više, svi koji su bez robe ili sa nedovoljno robe, postaju besisti. To je sasvim prirodno; želeli bi da kursevi padnu da bi mogli da kupe robu. Tako se i poslednie tri nedelie pojavilo dosta besista na beogradskoj efektnoj berzi. Besista mora da ima uvek specijalan razlog i beogradski besisti su ga našli: to je opasnost od falijansko-abisinskos rata. Oni kategorički tvrde da će nastati stropoštavanje kurseva čim bukne italijansko-abisinski rat.

Nasuprot tome podržavaju ostali berzijanci gledište, da je već odavno svakome jasno da je talijansko-abišinski гај neizbežan. Samo je naivan čovek mogao misliti, da bi Italija posle ogromnih troškova za ekspediciju vojske u Afriku, mopla da odustane od rata bez naknade za tolike trošFove, a da se i ne govori o prestižu, koji naročito kod Italije igra vrlo veliku ulogu. Novine su naravno po instrukcijama iz službenin kabineta svakog dana menjale svoje predviđanje u pogledu tog rata, ali za one koji stoje van politike, potpuno je jasno da nema više ničega što bi moglo rat da spreči.

zr” ruuBHMMREBHHHMMBMIWHHBAaWMIHHMUHMHHHHHMmHRBHHHHHHBHHMMHHHHHHHBHnHHuHMHMW наирининнининњљамининнасцианимкнсавимивимиммминившмнинизлилнинлинке = па

ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А. Д. :: ПРЕЂЕ

К. 6». 20М а СО.

= =" a “ = s a =

пЕепЕЕнио

Квеа Маки лона 3.

НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА. БЕОГРАД ЗАГРЕЊ

Белушслатићивта 7.

«анвивпалнпиовав анивпвапанидвивонишимакилменосинамназикинапанвнихннви имасотпикини гаипвихлимикилхавачиккинанагмпмам“=ивнантивањаинм