Narodno blagostanje

Страна 548 НАРО ДНО

на мера за обезбеђење решења проблема сељачких дугова. Он констатује да је од ове анкете мораторијум једнодушно одбачен.

Г. д-р Шустер у име дирекције 2а пољопривредни кредит вели да цема презадужмености у законском ни економском смислу.

Г. др Милан Радосављевни се потпуно слаже са извођењем д=ра Бајкића. ;

Затим је образован одбор за израду резолуције (д-р

БЛАГОСТАЊЕ | __Бр 357 Радосављевић, дар Мирко Косић и д-р Миленко Марковић), у којој се констатује да о презадужености сељака не може бити ни говора и да су због тога непотребне предлагане законске мере, које носе у себи опасност поремећаја кредитних и свију привредних односа у земљи, нарочито ако би се увео мораторијум. Други део резолуције говори опширно о организацији пољопривредног кредита.

После ове анкете поменути законски пројекти су стављени у архиву.

П. ОД 1932 ГОДИНЕ ДО ДАНАС

Априла 19. 1932 године ступа на снагу уредба о заштити сељака као дужника у главном у 06лику егзекутивног мораторијума, а изрично као привремена мера. Она се продужава двапута. Новембра 1983 дошла је нова уредба која на први поглед коначно регулише то питање: утврђује се рок исплате на 12 година а камата за дугове банкама на 6,02% а за остале повериоце 3,54%. Дугови до 1.200 динара имају се исплатити у року од 3 године. НПовериоцима се признаје првенствено право реесконта и ломбарда за 50% код свих државних привилегисаних државних установа.

Уредбу од новембра 1938 г. заменила је нова од августа 1934 г., која задржава рок од 12 година, и ствара два плана о служби камата и амортизације. Први план се односи на дугове банкама и банкарским предузећима. Код ових је повећан ануитет са 6% према старој на 7% у првој години и то 6% камате и 1% амортизације. Амортизација се постепено повећава до 16,02% у 12 години (раније до 18,78%). Камата се смањује незнатно са просечне висине од 6,02% по старој Уредби на 6%. Други план отплате, који се односи на остале дугове, оставља амортизацију од 6% непромењену (3,5% камате и 2,5% отплате). Амортизација се и код овог плана постепено повећава до 14,45% у задњој години (према 17,55% у старој), камата је 3,50% према просечној камати од 3,54% по старој Уредби. Ануитети доспевају најкасније до 15 новембра сваке године, а први 15 новембра 1935 године. Док су се по старој Уредби главници могле прирачунати неплаћене камате, нова је ово проширила и на парничне трошкове, осигурање и јавне дажбине. Отпала је и премија на случај исплате дуга пре рока. Поверилац је добио право да принудним путем може наплатити ненаплаћени годишњи доспели оброк. Поред Народне банке и Државне хипотекарне банке, сада је изузета и Привилегована аграрна банка.

У фебруру ове године донета је Уредба оизменама Уредбе о заштити земљорадника до августа 19834 године, која је постојећи режим заштите земљорадника изменила у следећем: Сва до сада скадирана плаћања сељачких дугова по чл. Зи 4 раније Уредбе одлажу се до ! септембра о. г. Каматна стопа смањује се за дугове код новчаних

завода од 6 на 4,5%, а код осталих поверилаца од 3,5 на 1%. Од заштите се изузимају земљорадничке задруге и њихови савези као повериоци и Поштанска штедионица.

(Очигледно је да се стање сељачких дугова од 1928 до 1982 године није могло знатно променити, јер већ средином 1931 године наш кредитни апарат почиње да улази у кризу. Међутим, судећи по горњим мерама, сељачки дугови су морали постати у целости неподношљиви, јер све мере од 1932 године па до данас могу да се окарактеришу као одлагање свију плаћања. А свођењем камата на 1% приватницима, а банкама на 4,50%, иде се ка брисању дугова, пошто у ствари величина главнице није ништа друго него укапиталисана камата. .

Када дакле у висини дугова не лежи узрок овом законодавству којем је циљ, као што рекосмо, брисање дугова, онда се намеће питање о узроку ове појаве.

Питање сељачких дугова утрнуло је 1928 године, а букнуло је поново у зиму 1931 године, одмах после избора за Народну скупштину, а по. Уставу од 1981 године. Како су се народни посланици слегли у Београд, почео је притисак на владу у корист специјалног законодавства против сељачких поверилаца. Влада се у почетку опирала, али кад је видела да не може више да се бори, упела се да ублажи прописе првобитних пројеката који су претстављали готово брисање сељачких дугова, и да их сведе на егзекутиван мораторијум.

Али тај је успех био краткога века, као што се зна из даљег развића у погледу законодавства. Народни посланици су навалиљали на владу из страха од народа, а услед изборног реда који је био све пре но омогућење народу да бира народне посланике. Они су осетили сву одговорност за тадање политичко стање; осећали су колико су се самовласно назвали народним заступницима. Они су мислили да ће моћи да купе народно благостање разним поклонима. Прво су ударили на закон о непосредном порезу, па како је отпор Министра | финансија био и сувише јак, оборили су се на повериоце сељака.

Узгред да напоменемо, циљ није постигнут.

Ш ДАНАС КОНАЧНО РЕШЕЊЕ ПИТАЊА НЕ БИ БИЛО У ИНТЕРЕСУ ПОВЕРИЛАЦА

Са свију страна се пледира за коначно решење питања сељачких дугова. Нама је то потпуно разумљиво. Сви привредни редови, заинтересовани посредно и непосредно у сељачким дуговима, толико су заплашени досадањим законодавством, које, као што рекосмо, може да се окарактерише као постепено брисање дугова, да сматрају да не треба сачекати последњу етапу овог законодав-

ства. Али не само страх од потпуног брисања дугова, већ и потреба да се једанпут види чиста ситуација, говори за коначно решење. Банке, које. се налазе службено у процесу санирања не могу да изврше пречишћавање својих биланса, док се не добије коначна законска форма сељачких дугова. Отуда се баш из банкарских кругова нарочито тражи коначно решење. ~