Narodno blagostanje
"24. август 1935. НАРОДНО
Нама се чини да је и економски баш за повериоце боље да се данас не приступи коначном решењу питања сељачких дугова. Дугови су постали несносни у свим земљама, због дефлације. Рузвелт је девалвирао долар великим делом због несношљивости дугова. Сељачки дугови су _пак постали још тежи услед већег пада цена пољопривредних производа. Дугови се, према томе, могу олакшати код сељака двема мерама. Једна је повећање нивоа цене путем рефлације, а друга је подизање цена пољопривредних производа у односу на остале артикле.
= Код нас су оба питања на дневном реду. Већ
је прошла влада образовала одбор са специјалним задатком проучавања начина подизања цена пољопривредних производа. Врло је вероватно да ни данашња, а ни будућа влада, неће напустити ово питање.
И у погледу дефлације ми се налазимо у пролазној периоди, на прагу преориентације политике Народне банке, како то рече гувернер г. др. Радосављевић на конференцији у Загребу 8 т. м. Иде се на то, казао је он, да се досадашња политика Народне банке учини еластичнијом, како би до сада неискоришћена новчана сретства могла ставити на расположење народној привреди. Мисли се на нове кредите новчаним заводима, као на залеђе за пласиране сопствене готовине. Исто се тако спрема широка могућност ломбарда, да би се банкама омогућила што већа активна кредитна политика. Даље је наглашена обнова праксе сезонских кредита извозницима. У Бањој Луци казао је гувернер, да ће у сваком случају нова кредитна политика ићи за тим да свима помогне, колико је то могућно. То мора имати по-
БЛАГОСТАЊЕ Страна 549 вољног дејства на развиће цена у земљи. Од цена пак зависи платежна способност сељака. Она се дакле само може да поправи.
Коначно решење питања сељачких дугова нема ни у колико шанса да узме облик интегралне исплате или гарантије од стране државе. Повериоци морају рачунати са извесним жртвама главнице. Они уосталом од тога и не беже. Међутим, губитак у главници зависи баш од стања цена пољопривредних производа. Ако се целокупна економска политика, као што се то тражи и обећава у последње време, упути на побољшање положаја сељачког реда, повољно дејство неће изостати. Према томе, ако би се сада приступило коначном решењу питања сељачких дугова, то би био најнеповољнији моменат за повериоце. Сада је вредност сеоских имања, услед веома ниских цена пољопривредних производа, на најнижем нивоу. У овоме тренутку правити билансе појединих сељачких газдинстава, није савесно.
За банкарске повериоце много је важније питање камате, а за све сељачке повериоце питање мобилизгције бар једног дела потраживања; а обоје се може обезбедити пре коначног решења тог питања.
Ми смо први предложили индивидуално третирање дужника. То не значи индивидуално раздужење сељака. Напуштајући паушалну методу која данас важи, један велики део дужника био би лишен заштите, дужника чији је терет дуга мали према платежној способности. Индивидуални метод, гако би се одмах инаугурисао, бапио би велик број неправично заштићених дужника пред грудобран мораторијалне заштите; а то би већ била велика добит за повериоце.
вава
ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ
Ljubljanski okružni ured počeo je od kraja prošle godine da redovno objavljuje mesečne Dodatke o kretanju nadnica svOjih osiguranih članova (nameštenika i radnika). Objavljen je detaljniji izveštaj o nadnicama krajem juna 0. g., u kome se konstatuje da je u 1934 godini nastupio preokret u kretanju radničkih nadnica. Međutim, u 1934 godini zaposlenost raste ali nadnice i dalje padaju. Smenile su se tri faze. Prvu čini period od marta do jula 1934 g. kad je prosečna osigurana nadnica pala prema istom mesecu prethodne godine u martu za 0.4 din., u aprilu 0.62 din., u maju 0.74 din.,, u junu 0,69 din. i u julu 0,77 dinara. Od septembra 1934 g. do maja ove godine opadanje nadnica je sve manje; u septembru iznosi 0.73 din., u januaru o. 2. 0.35 din., u maju 0,22 dinara. Treća faza je od juna o. g., kad su nadnice počele opet da padaju (za 0.24 din. u junu i 0.38 din u julu o. S. prema istom mesecu 1934 g.).
Slabljenje pr:vredne delatnosti izaziva padanje nadnica
Promene nisu velike. U izveštaju se he navodi razlog takvom razvoju nadnica. Mi smatramo da je razvitak konjunkture bio od presudnog značaja. Pobolišanje, koje |e nastupilo u našoj privredi, a specijalno u industriji Slovenije, za poslednje dve godine prouzrokovalo je ne samo povećanje broja zaposlenih, nego i usporavanje pada nadnica. Ponovno jače opadanje nadnica od maja o. g. praćeno je i opadanjem broja
zaposlenih, što se vidi iz mesečnih izveštaja pomenutog Ureda |
0 kretanju zaposlenosti. Posle ubrzanog porasta broja zapo-
slenih u tekstilnoj industriji za poslednje tri godine, došlo |e u aprilu o. 2. do opadanja, koje nije zaustavljeno.
Statistički podaci o nadnicama odnose se na 73.900 osiguranih kod ljubljanskog Ouzora. Nisu uračunati šegrti (oko 8.690), koji se ubraja{u u najniži hadnični razred ispod 8 dinara. Odvojeno se vode podaci o nadnicama u pet najvećih mesta (Ljubli{ana, Maribor, Celje, Ptuj i Kranj).
Prosečna osigurana nadnica svih osiguranih je iznosila 24,00 dinara. Ona je prema objašnjenju, datom u izveštaju, manja od stvarne za oko 20%, zbog skale nadničnih razreda i nepravilnosti prijavljivanja. Osigurana nadnica je kod muških veća za preko 30% nego kod ženskih, a to je slučaj i sa prosekom za celu zemlju, jer kod prvih iznosi 27,4 din. a kod drugih 18,94 dinara. Takođe je osigurana nadnica veća u pet pomenutih gradova, za 11.98%, nego u ostalim manjim mestima i selima (25,64 prema 22,68 din.). Interesantno je da je kod nekih industrijskih grana osigurana nadnica manja u gradovima nego u manjim mestima (na pr. kod hemijske ı papirne industrije i industrije kamena i zemlje).
Po prvi put izneti su i podaci broja zaposlenih i osiguranih nadnica u 20 mesta Dravske banovine. N. pr. u Ljubljani je broj osiguranih muških i ženskih približno isti (6.970 prema 6.820), dok je u Kranju broj ženskih veći (2.336 prema 2.186). Najveća osigurana nadnica muških je u О ибјат (31,95 din.), a najmanja u Murskoj Soboti (19,5 din.); kod ženskih je najveća u Tržiču (24,7 din.), a naimanja u Ptuju (12.4 dinara).