Narodno blagostanje
31. август 1935.
— Ministarstvo fimansija izdalo je objašnjenje, da 24ključno do 15 oktobra novčani zavodi nisu dužni tražiti poresko uverenje od onih koji u turističke svrhe putuju u inostranstvo. Od putnika koji putuju u inostranstvu u druge svrhe ne treba se tražiti uverenje, ako je naznačeno u putnoj ispravi da ie uverenje o plaćenom porezu podneto policijskim vlastima.
= Дефицит талијанског државног буџета у јулу изноби 501 мил. лира; приходи су били 1553, а расходи 2054 мил: лира.
SAOBRAĆAJ
— Promet stranih turista u Švajcarskoj bio je vrlo slab u početku leta, ali se u toku leta popravio. Naročito je jaka poseta iz Nemačke, dok je ona iz Engleske, Francuske i SAD nešto podbacila. Za turistički promet sve više dobija značaj turistički franak, koji upotrebljavaju naročito putnici iz Nemačke. _ пева је kupila od Holandije brod »Gelria« od 14.000 bruto tona, koji će upotrebljavati za transport trupa u AbIsiniju. KRIZA I KONJUNKTURA
— Талијанска влада је наредила да се затворе све робне берзе у земљи. Ова мера званично се образлаже тиме, што су те установе постале непотребне у садашњој корпоративној организацији талијанске привреде. Међутим, прави разлог је у томе што цене на велико брже расту него цене на мало, па је постојала бојазан да ће и цене на мало јаче порасти, када се сваког дана објављује кретање курсева.
— Holandski ministar privrede prof. Gelisen izložio je vladin plan za industrijalizaciju zemlje. Osnovano je naročito odeljenje ministarstva privrede sa zadatkom da pronađe nove mogućnosti industrijske delatnosti kojima bi se mogla koristiti privatna inicijativa. Za kreditiranje novih preduzeća 05novaće se naročita kreditna ustanova. Osnivanje i proširenje industrijskih preduzeća zavisiće od dozvole vlade. Trgovinska
politika dovešće se u sklad sa novom industrijskom politikom.
— Ruzvelt naglašava u jednom pismu upućenom ipretsednicima finansijske i saobraćajne komisije senata, da se „uprkos poštenim naporima vođa privrede da sačuvaju radnicima radne uslove ostvarene od strane Nire” primećuje izvesno pogoršanje tih uslova. U vezi s tim traži, da komisije za vreme parlamentarnog raspusta pripreme zakonske predloge, koji bi definitivno obezbedili ekonomske i socijalne predпон гашјес zakonodavstva za suzbijanje krize. Iz jednog govora održanog pred mladim demokratama vidi se da Ruzvelt nije napustio ni ideju o promeni ustava. On veli da su vladi potrebna veća ovlašćenja za obezbeđenje radnika, akcionara itd. |
— Indeks zaposlenosti u Švedskoj, bio je 104 u drugom polgođu о. g. (1929—=100) i time je dostigao najvišu tačku. Broj nezaposlenih iznosi svega 43 hilj., ali i od ovih imaju 30 hil|. privremeno posla na javnim radovima. Prema oceni švedskih ekonomista konjunktura u Švedskoj trajaće i dalje. Prof. Ollin objavio je članak u kome zastupa mišljenje da će se švedski izvoz i dalje držati; osim toga su izgledi za građevinsku delatnost u unutrašnjosti povoljhi. Poljoprivreda će verovatno imati istu kupovnu moć kao i u prošloj godini i pored slabije žetve, pošto su se popravile cene:
— U Beogradu је osnovano novo akcionarsko društvo »Jugokolor« za trgovinu hemijskim i metalurgijskim proizvodima sa kapitalom od 600 hilj. din.
— Taljjanska vlada, na svojoj poslednjoj sednici, donela je niz važnih mera za obezbeđenje ekonomskog otpora zemlje u vezi sa sukobom u Istočnoj Africi. Pored Теа predviđeno je obavezno ustupanje državi svih potraživanja u inostranstvu. U zamenu za strane hartije od vrednosti i tali-
~
"НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 51
janske hartije izdate u inostranstvu таоста се зе дан 5% blagajnički bonovi sa rokom od 9 godina. Ograničena je i visina dividende akcionarskih društava. U toku sledeće tri gOdine nijedno društvo neće smeti da svojim akcionarima deli veću dobit od 6%. A zavodi se i pošeban rentni porez od 10% na prihode od akcija i drugih hartija od vrednosti. Istovremeno · ie naređena obavezna upotreba raznih surogata umesto uobičajenih goriva, naročito za motorna kola.
— Beigijski ministar pretsednik Van Zeeland održao. ie govor u Namiru u kome je rekao da se konjunktura u Bel-.. giji popravila. On je naveo kao dokaz smanjenje razlike iz- · među cena na veliko i na malo što je slučaj takođe između .. cena sveiskih tržišta i belgijskih. Unapređenje izvoza pokazalo je prilične rezultate. Broj nezaposlenih |e u Фоки охе в0-; dine pao sa 216 hili. na 146 hilj. Vlada čini velike napore da smanji kamatnu stopu. Građevinska delatnost je oživela, kao
i promet robe a uplate štednih uloga su porasle i premašuju --
isplate. Ministar-pretsednik devalvaciji belge.
— Indeks troškova Živa u Belgiji bio je 15 avgusta о. g. 662 prema 654 sredinom jula. Povećanje u odnosu na. mart o. g. (pre devalvacije) imosi 6,5%.
— титана топоројака мртауа sok mala је pre 10 godina u eksploataciji 71 solara. Od ovih su zatvorene 16 Lo. godišnje nisu proizvele više od 155 tona. Za poslednjih i0 godina proizvedeno je soli u vrednosti od 84,6 mil. turskih lira.. Nedavno sniženje cena soli prouzrokovaće manjak prihoda od 3,5. mil. t Il. Ž
— adeks cema ma veliko u Čehoslovačkoj pao je sa 722 u julu na 705 u avgustu. Indeks cena hrane i pića pao |e sa 766 na 722. Pad je prouzrokovan nižim cenama krompira i brašna. Cene stočnih proizvoda su porasle, a također i stočne, hrane. Cena goveđine porasla je za 7,2%, svinjetine 10,5%, teletine 3,72%, jaja 10%. Uzrok je klanje usled nestašice stoč-. ne hrane u prošloj godini. Oskudica u stočnoj hrani postoji i ove godine, te nema izgleda da će se situacija popravifi... Prerađivači mesa tražili su od vlade da snizi carinu na svinje .. do 120 kg. sa 473 čeških kruna na 120 č. k. i da OmOogućl!. – uvoz mršave stoke iz Jugoslavije ı Rumunije. Takav bi postu- . pak odgovarao interesima potrošača i olakšao ishranu vojske. ·
— U junu o. g. bilo je kod Suzora osigurano 585.130. radnika i nameštenika, t|. za 16.480 ili 2,00% više nego u istom mesecu prošle godine, i za 47.935 više nego u istom mesecu pretprošle godine. Najveći apsolutni porast zaposlenja . pokazuju uredi u Splitu (za 3000) ı u Sarajevu (za 2.712}; a u procentima Split (za 18,67/%) i Зиђонса (ха 1211%).:: Smanjenje zaposlenja pokazuju uredi u Banjoj Luci (za: 2.312, ili 11,18%) i u Skoplju (za; 670). Prosečna obezbeđena nadnica iznosila je 21,65 din. ti. za 0,65 din. manje od one u istom mesecu prethodne godine. Ukupna obezbeđena zarada , iznosila je 315,36 mil. din., prema 315,77. mil. Sa zaradom... do 8 din. bilo je 76.375, od 8 do 24 din. 283.384, od 24 do 34. din. 95.241, od 34 do 48 din. 62.107, a preko 48. din. 68.023.
— Četvrt miliona stanova dzgrađeno je u Nemačkoj od početka 1932 do polovine 1933 uz državnu pomoć, ı to stanova, stvorenih pregrađivanjem i dograđivanjem; noVOsagrađenih stanova bilo je god. 1932 za polovinu manje. ž
— U prvoj polovini ove godine ekonomska aktivnosti SAD bila je veća od one u istom periodu prošle godihe. Pro: izvodnja putničkih automobila bila je 1.87 mil. kom. prema 1.40 u 1934 ili 33.5% više. Proizvodnja teretnih automobila“ povećala se sa 0.31 na 0.39 mil. komada ili za 24.0%. Promet: u industriji i trgovini znatno se povećao. Povećanje dobiti, prema prvom polgođu 1934, kod pojedinih industrija iznosi:' automobilskih preduzeća, izuzev General Motorsa, 829.7%, u industriji građevinskog materijala 08.S%, električnih predmeta: 112.6% itd.
demantovao je vesti O ponovno].