Narodno blagostanje

Страна 586 prema podacima Okružnog ureda na smrtne slučajeve kod radnika u Nišu 48% otpada na tuberkulozne. — Решењем министра шума и рудника повишена је од 1 јула o. г. стопа доприноса код Главне братинске благајне у Сарајеву са 6 на 8% осигуране наднице.

HOBUAPCT BO

— Удружење швајцарских банака објавило је 23 годишњи извештај у коме је већи део посвећен иностраним дуговима. Према подацима швајцарске ишвестиције капитала у иностранству изпосе око 18 милијарди франака од којих је Швајцарска 1929 примила као принос 400 милиона франака. Земље — дужнике, које не одговарају својим обавезама према иностранству, извештај дели у две групе; првој групи припадају земље — које су због јако смањеног девизног стока прибегле систему трансферматоријума т. |. делимичној и потпуној обустави плаћања. Друга група земаља дужника позива се на законодавство држава које су девалвирале своју валуту, како би се прилагодиле новој ситуацији, створеној кризом.

— Управни одбор Берзе у Њујорку одлучио је да ор„анизује комисију са задатком да контролише операције берзанских посредника за рачун странаца. Од неког времена, налози странаца, нарочито оних из Париза и Амстердама, узели су на берзи знатне размере, што је донекле 06јашњиво кад се зна да преко 250 њујоршких посредничких кућа имају своје филијале у 16 страних земаља.

— Мађарска Народна банка спустила је есконтну, стоny ca 41|. на 4%.

— У Румунији је основана државна ковница, која ће почети ускоро рад ковањем сребрног новца од 50 и 200 леја са садржином сребра 83%.

— Француска је донела декрет о реорганизацији кредитних благајна, општина и департмана у циљу олакшања

· финансирања стварања рада. Осим тога, донета су пореска

олакшања приликом мењања власништва над непокретностима. — Претседник Рузвелт потписао је законски пројекат, којим се забрањује подизање тужбе против владе због чеиспуњења златне клаузуле.

— Белгијска Народна банка одржала је полугодишњи збор акционара. Тим поводом гувернер Франк одржао је говор у коме се дотакао девалвације белгиског франка. По њему девалвација није дошла услед неког валутног узрока, већ због других економских догађаја.

— Приликом отварања Лајпцишког сајма немачки мипистар финансија Шверин фон Кросик рекао је м. о, и

ово: „Одбијамо да девалвирамо нашу валуту, и ако нам то,

извесне стране државе саветују. Девалвација може имати различите последице код разних земаља. Зато, и не дајемо другима савете у том питању, али их такође не примамо“. — Потом је додао: „Издаци учињени за наоружање Немачке саставни су део програма за стварање рада и финансирани су краткорочним кредитима. — Греше они који критикују тај начин, јер је он једино могућ.“

— Против америчког закона о берзама из 1933 поднесена је једном нижем суду тужба; суд је прихватио гледиште тужбе и огласио закон противуставним, зато што је парламенат њиме пренео на берзанску комисију законодавна права, слично као код Нире.

— У Лондону се наставља с великим куповинама америчких хартија од вредности. То се са званичне стране ипак сузбија, јер се већ почео осећати сезонски притисак па фунту. Па |

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

o Бр. 37 — По извештају америчког контролора новчаница износили су 29 јуна 1935 депозити код националних банака 22,5 милијарде долара, према 19,9 милијарди годину дана раније. Кредити и есконти износили су 7,4 према 7,7, инвестиције, нарочито у државним хартијама, 7,2 према 6,0. — Америчка држава осим добитка од 2,8 милијарде долара који је имала од валоризације злата, има и добитак од 150 мил. од издавања цертификата за сребро и 70 мил. од ковања новца, пошто је порасла потреба за ситнином. — Фткако је у С. А. Д. 9 авг. 1934 изишла наредба

о национализацији сребра, предато је Министарству финан-

сија до 9 авг. 1935 укупно 113 милиона унци сребра; од тога је 95 мил. било предато већ после три месеца.

— Амерички министар финансија Моргентау објавио је да је 14 авг. 1935 купио у Лондону 25,5 мил. унци сребра, тд. за дан више непо што износи цела годишња продукција У С А Д

— Tržište zlata u Parizu pokazuje vi poslednie vreme sasvim miran razvitak, bez velikih iluktuacija kurseva koji su bili sledeći:

Paritet 20-УШ 271-УШ Зомегејоп5 124,40 125.20 125,25 Eagles 25,50 25:51 25,60 Маројеоп5 98. — 99,45 99,55

Promet u terminskim poslovima bio je vrlo slab. KiloSram zlata nofira prompt 16,9 hil|. tr. it., a tromesečni termin 17,2 hilj. do 17,15 hilj. bez velikog interesovanja od strane kupaca. ;

— Jedna londonska banka Кира је и ЗАР veće količine 7% zlatnih obligaci|a Sovjetske Rusije. Ove obligacije su izdate u jesen 1933 god. u ukupnom iznosu od 15 mil. zlatnih rubalja za finansiranje drugog petogodišnjeg plana. Obligacije dospevaju 1 oktobra 1934, a 1 oktobra 19309 počinje amortizacija izvlačenjem. 20% nominale godišnie. Sovjetska Državna banka je dužna da kupi ponuđene joi obligacije uz nominalu dodajući dospele kamate. Od emisije ie plasirano količina u nominali od 9 mil. zlatnih rubalja u SAD.

— G. Ministar finansija Фопео је rešenje da su izvoznici dužni ponuditi preko ovlašćenih novčanih zavoda 50% protivrednosti izvezene robe umesto dosadašnjih 60%. Preostalih 50% dužni su novčani zavodi istog dana prodati na berzi i o tom izvestiti Narodnu banku, izuzev slučajeva kada |e roba izvezena tu zemlje sa kojima je predviđena naplata na drugi način. Analogni propis sadržao je i pređašnji čl. 7. Pravilnika o regulisanju prometa devizama i valutama, koji je izmenjen ovom odlukom. Ako se ovlašćenim novčanim zavodima stavljaju na raspolaganje neposredno devize na račun izvoznika, one moraju postupati na isti način kako ie gore propisano. Menja se odredba čI. 14. istog Pravilnika, koji ie predviđao da devize dobijene za robu za koju nije predviđeno osiguranje valute, moraju biti u celosti predate ovlašćenim bankama, koje su ih dužne prodati istog dana na berzi. |I na takve devize primenjivaće se u budućnosti gornji propisi.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

—- Жако је последња емисија благајничких записа У Холандији покривена само делимично, држава је повукла из Холандске банке салдо свог потраживања у износу од 21, милиона форинта и добила је од Банке нов бескаматни кредит од 15 милиона форинта.

— Француска је смањила таксу на промет непокретности и на промет трговачких радњи. Такса на пренос непокретности, која (се досада кретала између 13,5 и 19%, спу=