Narodno blagostanje

_ 54, септембар 1935, _

- resposobiiosti :dužnika ili. zbog propisa zakona O zaštiti zemljofadnika ne đobijaiu 'kamatu. Ovakve poreske prijave за prilozima isplatiće i rešiće prvostepene poreske vlasti. Molbe onih poreskih obvežnika koji traže iz istih razloga odlaganje naplate Već-razrezane poreze, rešiće nadležne finansijske direkcije iH, ako se radi o svotama preko 50 hilj. din., Odelenje poreza- Ministarstva finansija. Poreski obveznici su dužni, ako паplate svote: za koje su dobili odlaganje, da to prijave poreskoj upravi-i da plate odgovarajuću porezu. U protivnom slučaju predviđene: su velike kazne.

по „Slovenoc” доноси да је овогодишња процена дохоткљ од стране пореских одбора у Љубљани на основу које се одређује течевина и поред смањеног броја радњи нешто већа од прошлогодишње. — Mađarska namerava da zaključi unutrašnji zajam Које bi služio: za otplatu kratkoročnog unutrašnjeg zajma iz 1931, za konsolidaciju letećeg duga i za investicione radove. Zajam bi nosio 4% kamatu, a bio bi zaključen na 50 godina. — Prilikom poslednje emisije državnih ibonova u Švedskoj u iznosu od 20 mil. kr. ponuđeno je 43 пи. Кгипа. Prosećna diskonina stopa bila je 0.3409%.

САОБРАЋАЈ

_ _ Ministar saobtaćaja je, prema „Novostima”, izjavio da se naše železnice nalaze u teškom položaju, pošto su putničke tarife suviše snižene, tako da i povećani broj putnika u letnjim mesecima ne može da uravnoteži budžet i stoga ne može nikako da snizi i robne tarife. Mi mislimo da se ne može tražiti da se u tako kratkom vremenu kompenzuje smanjenje 1аrita. Treba još imati u vidu da su robni prihodi železnica daјеко važniji od putničkih, te je sniženje železničkih prihoda moglo da bude posledica smanjenog robnog prometa u OVOJ godini. "Prihodi bi, možda, |oš više podbacili da su ostale stare putničke tarife.

— Poljske državne železnice smanjile su tarilu za podvoz robe za 10 do 50%.

— Mađatske državne železnice snizile su otkupnu irentu za 40 lokalnih pruga sa 9,2 mil. penga na 4,6 mil. Imaoci prioritetnih obligacija, međutim, nisu voljni da prime ovu svotu, nego traže najmanje 5,7 mil. p. Njih zastupaju Peštanska komercijalna banka, Mađarsko-Britanska banka i Banka Spoorweglu u Amsterdamu. Ova poslednja predložila je da se otkup poništi i da privatne kompanije ponovo preuzmu pogon.

HPMSA M KOMyHKRTSPA | _— BHroj nezaposlenih u Švedskoj iznosio je početkom decembra 42.000 prema 86.000 u istom periodu prošle godine. — „Slıovenec” \domosi da su za nedelju dama (od 8 do 15 avgusta .o. 9.) kućevlasnici u Ljubljani podneli sudu 215 prijava o otkazu stana svojim kirajdžijama uglavnom zbog neplaćanja · kirije, Toliki broj prilava nije nikad ranije zabeležen; M — U Nemačkoj je 1934/35 god. potrošeno piva 36,65 mil. hl, prema 33,92 mil. hl. u prošloj godini, tako da porast iznosi=169%x,;: "же U. Beogradu je osnovano. akcionarsko društvo „Star, fabrika -ultramarina,. sa. kapitalom od 500 hilj. dinara. ni: = Mumnistarstvo trgovine i industrije odobrilo je :osniva= nie» :Blkeionarskog društva „Okvir, za umetničke izrade od drveta, u Beogradu, sa kapitalom od 1 mil. dinara. — Promet američke Genenal motors u mprvoj polovini

ove godine bio je 594.88 mil. dol. prema 519.68, u istom perio=.

du 1934 | 849.81. u celoi 1934. Broj izliferovanih automobila рорго- зе па 888. 560. prema. 750.276 u prvoj polovini 1934 g. аза - Usled uvođenja novih i povišenja starih poreza i taksa/:kao.i uvođenia prima na uvozničke devize od 44%, . indeks cena. naveliko ·u Rumuniji „povećao. se sa 3127 početkom 80фвеспа 3914. Мадтсе, i plate, međutim, nisu se povećale, ·

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 603

— Prvo dunavsko parobrodsko društvo u Beču odlučilo je da izda move akcije u inostranstviu.

— Indeks cena na veliko u Grčkoj porastao je sa 1986 u julu na 1998 u avgustu, t.j. za 12 poena. Naročito jak porast, za 36 poena, pokazuje indeks cena poljoprivrednih proizvoda.

— Opštinska preduzeća u Mariboru imala su u 1933 g. gubitak od 373 hili., a. prošle godine dobitak od 89 hilj. din.

ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Зборови акционарских друштава

15 септембар — Индустрија месних производа д. д. У Загребу.

17 септембар — Конструктер д. д. у Загребу.

21 септембар — Зичифалвска штедионица д. д. у ликвидацији, Мариолана.

Трговачки регистар

Самоборска штедионица дад. у Самобору, упис чланова равнатељства гл. Кипаха Николе и Баховеца др. Марка. — Хрватска банка д. д. у Загребу, упис промене друштвених правила. — Чаковечка „међумурска штедионица д.д. у Чаковцу, упис чланова надзорног одбора г.г. Лајтнера Марка, 'Серба Хинка, Шена Вилка и Штиглића Еда. Хрватска католичка штедионица д. д. у Новој Градишки, упис чланова равнатељства г. г. др. Миховила Уроића и Александра Дретара. — „Зелени Вир“ д. д. за искоришћавање водених сила Горског Котара, упис чланова управног одбора г. г. Опевеца др. Владимира, Паулића Фране, Кода Николе и Славића Срећка.

Bibliogratija:

Rationalisierung, Arbeitslosigkeit und Arbejtze:tverkurzungz. Još pre nego što je postala nacionalna ekonomija паикот, 90vofilo se koliko treba da bude radno vreme. Taj se problem posmatrao više sa higijenskog, kulturnog i privrednog gledišta; razlozi za skraćivanje radnog vremena crpeni su iz tih oblasti. Današnji borci za ponovno skraćivanje ne služu se više ni jednim od tih argumenata; tražeći skraćivanje radnog vremena oni traže jedino leka protiv nezaposlenosti. Ovu razliku ističe vrlo oštro dr. Gojko Grđić u svojoj knjizi „Rationalisierung, Arbeitslosigkeit und Arbeitszeitverkurzunp” (Carl Heuymanns Verlag, Berlin 1935). On je sebi postavio zadatak da utvrdi: da li racionalizacija dovodi do nezaposlenosti i da li posledica toga mora biti skraćivanje radnoga vremena. Grđić dolazi do zaključka da racionalizacija, ako se sprovodi onako kako odgovara nacionalnoj privredi, ni u kome slučaju ne izaziva trajnu nezaposlenost, jer radna snaga koja ostaje bez posla, vremenom ga redovno opet nađe.

Kompenzacija suvišne radne snage je činjenica; io ujedno isključuje i pomisao da bi se skraćivanjem radnoga vremena ili drugim sredstvima mogla otstraniti nezaposlenost, izazvana racionalizacijom. Naprotiv, radna snaga koja ie postala suvišnom usled privredno pravilno sprovedne racionalizacije, ponovo će se zaposliti sasvim nezavisno od skraćivanja radnog vremena. Zato pisac naziva „izvrtanjem stvari” svaki pokušali, uvođenja nezaposlenih u rad pomoću skraćivanja radnog. vremena. Tamo gde se oseća oskudica, treba preduzeti mere za njeno otstranjivanje; tamo treba uputiti snage којћ је па ргеtek. Mesto toga skraćuje se radno vreme i postiže baš suprotno: suvišne snage , u ovome slučaju radne snage, troše se ni u šta i izjednačuju sa onim koje su jedva dovoljne. S druge strane, racionalizacija ubrzava stvaranje kapitala i stvara озпоvu za zaposlenje novih radnih snaga. Štedeti kapital znači upotrebljavati ga što racionalnije za proizvodnju. Istina, potrebne su mnoge racionalizacione mere, pa da proizvodnja bude u stanju da sa manje kapitala zaposli što veći broj novih radnika. Ušteda u liudskoj radnoj snazi Te svrha svake racionaliza-