Narodno blagostanje

21. септембар 1935.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _

Страна 621

КОЊУНКТУРА

СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНХЕ НА ДАН 15 СЕПТЕМБРА 1935 ГОДИНЕ

У стању Народне банке од 15 септембра 0. г. имамо у активи повећање подлоце за 9.1 милиона (због већег девизног стока) на 1.385.2 милиона, а са 28.5% примом порасла је вредност подлоге за 11.7 милиона на 1780.0 милиона динара. Важно је даље, да су девизе, које не улазе у подлогу повећане за 15.8 на 242.5 милиона што одавно већ нисмо могли забележити,

Стање Народне банке (у милионима динара)

a | 31. Х0 | 31: XI| 37. IL | 8. 1Х | 15.1Х АКТИВА 1932 | 1933 | 1934 | 1935 | 1935

Подлога: зл, у касама и на стр. злато у касама — —

1760.8| 1794.9| 1784.6| — 1267,2) 1267.3

злато на страни — — 74,3) 74,4

новч, у страној монети 0.8} 0.0) 00.3 0.1 0,1

девизе — — — — — 206.5| 111.2| 120.8 344! 43,4

Укупно — | 1968,1| 1.906) 1905.5) 1376,1| 1385.2 Девизе које не улазеу

подлогу — — — — — 19. 54,5 104.41 2261] 242,5 Кован новац: -

у никлу и сребру— — || 139.9| 239,9| 206.1! 2341! 2521 Зајмови:

на менице — — — — ||2111.9) 1808.8| 1528.8) 1509.0) 1533,3

на хартије од вредн. — || 344.8! 2931! 235.1! 263.9) 263.9

Укупно — || 2456.8] 2101.9| 1763.9) 1772.9| 1797.3 Хартије од вредности —| 154) 11.7 16.9 55,4 55.4 Ранији аванси држави — || 1808,6] 1715,5) 1686,6) 1678,8) 1678.8 Привремени аванси Глав.

Држ, Благајни — — — || 600.0) 600.0) 600.0| 600.0| 600.0 Вредности рез. фонда — || 58.0) 54.9) 106.4! 126.0! 127.0 Вредности ост, фондова 2:91. 120). 132) 131 Непокретности, завод за

израду новч. и намештај || 154.1| 153.71 153.5| 158,1! 158,1 Разна актива — — — —| 21.6| 115.1] 276,4! 441.5| 441

ПАСИВА Каптал — —_ — — — 180.0! 180.0| 180.0) 180.0| 180,0 Резервни фонда — — — 73.8| 84.3! 112.4! 1341) 1341 „Остали фондови — — — 8.6) 13,7 20.5) 22.9) 22.9

Новчанице у оптицају Обавезе по виђењу: потраживање Државе —

41121! 4321.1| 4383,9| 4668.4| 4657.1 13.5 7,3 6.9 9.2 4,9

жиро-рачуни — — — || 3841| 474.4! 531.9| 5034! 590.2 разни рачуни — — — || 299.6| 5492! 327.0| 688.7! 678.6 Укупно — || 697.8| 1031,0| 865.8| 1195.5| 1273.8

Обавезе са роком — — | 1459,4! 1106,3! 952,9! 226.0| 221.3 Разна пасива — — — —|| 40.3| 2229) 316.4! 256,1! 268,2

Оптицај и обав, по виђ.||5470,5) 5358,2! 5249,8| 5863.9) 5930 9 Укуп. подл, + 28'5% прим || — — — | 1768.2) 1780.0 Злато — 28'5% прим — || — == — | 1628,3| 1628,4 укупно покриће — — || — — — |3015%|3004% покриће у злату — —| — = — |2776%\2771%

Кован новац у трезорима Народне банке већи је ове недеље за 17.9 на 252.1 милиона.

Важно је даље да су ове недеље повећани менични зајмови, за 24.3 на 1533.3 милиона, док су зајмови по ломбарду остали непромењени, на 263.9 милиона.

Обавезе по виђењу повећане су за 78,3 на 1.273.8 милиона и то због следећих промена: потраживање државно веће је за 1.7 износи 4.9 милиона, жиро-потраживања порасла су за 87 на 590.3 милиона а разни рачуни Опали су за 10 на 678.6 милиона,

Обавезе са роком смањене су за 4.7 на 221.3 мили"она а разна пасива је повећана за 121 на 268.2 милиона. Оптицај новчаница је смањен за 114 на 4.657.1 мили-

она динара, а обавезе по виђењу и оптицај заједно износе

5.930.9 милисна односно за 67 милиона више него пре недељу дана. Укупно покриће износи 30.03% а у злату 27.45%.

Beogradska berza

Već smo podvukli činjenicu да evropske velike Derze pokazuju poslednja dva meseca, od kako se zaoštrio abisinsko- · italijanski sukob, veoma čvrstu endenciju. Poslednjih dana nešto je popustila Pariska berza ali su kod nje stalno velike fluktuacije u roku između 15 i 30 dana. Naročito pada u oči čvrstina na londonskoi berzi, pošto se smatra da Engleska može biti lako uvučena u ratni zaplet. Njezina mobilizacija ratnih brodova u Sredozemnom moru i u blizini Grčke liči na ratnu mobilizaciju. U ostalom Englezi najozbiljnije računaju sa tom mogućnošću. U poslednjem broju londonskog »Ekonomista« na strani 523 kaže se: »Sa prvim metkom koji bude opalien od jedne od zavađenih strana nastaće begstvo. kapitala iz velikog broja evropskih država. Jedan deo tog kapitala doći će u London, sasvim bez obzira na to, đa li će Engleska posredno ili nepostedno učestvovati u borbi«. Zatim se govori dalje o tome da će veći deo kapitala otići u Njujork i io, na obećanje Ruzveltovo da će da prestane sa iznenađenjima zakonodavne prirode i da neće više da pravi monetarne eksperimente. Članak se završava tvrđenjem, da će kapitaliste budućih nedelja i meseca imati u vidu psihologiju engleskog tržišta i potencijal ekonomskog razvića Amerike. |

Kao što se vidi, Englezi smatraju да će njihovi papiri ostati čvrsti čak i u slučaju da Engleska uđe u rat. To je psihologiia Engleza, kao što se kaže u ovom članku.

Ali i u drugim zemljama na evropskom kontinentu, паročito državni papiri pokazuju veliku čvrstinu. Postoji svuda izvesna apstinencija kapitalista, ali kao što kaže »Ekonomist«, docnije će doći u toliko veća tražnja za papirima ukoliko se kapitalisti sada uzdržavaju.

Kao što smo već javili, naši berzijanci, koji su nekada pokazivali mnogo hajdučke krvi u sebi, ovoga puta rezonuju kao plašljivci. Istina, naš narod kaže, koga su zmije ujedale, tai se i guštera boji. Niko nije preživeo veće nevolje od rata od nas, ali ipak ma kako da se razvijaju prilike u Africi, komplikacija u Evropi neće biti, zbog toga, što je Francuska primila na sebe obavezu da održi na evropskom kontinentu status kvo.

Ali nama se čini da je abisinski rat izgovor nekim berzijancima za njihovo besističko držanje. Pre će biti da ih ima koji su otkriveni i koji žele da se što jeftinije pokriju. Kod berzijanaca mnogo Ratne štete nema a ni Begluka. Mi bismo rekli da im je veća pasiva nego aktiva u toj robi.

Ali se jasna situacija ne može da vidi usled izvesnih tehničkih smetnji, kojih ima na beogradskoi berzi. Intervencija ima dva sretstva na raspoloženju: jedno je karitativnoO, a drugo represivno. Jedno je kapital, a drugo sila. Drugim rečima, besistička tendencija može da se preseče ројасапот tražnjom ili autoritetom. Kad se primenjuje autoritet onda ie teško videti pravu situaciju jer poslušnijeg podanika nema,od berzijanca. Svaka intervencija mora da ima svoj krajnji cili i ona mora da zna svoju snagu. Drugo, intervencija ne sme da bude neelastična. Mi smo nebrojeno puta tvrdili da izvesni mali pad kod Ratne štete ne znači apsolutno ništa. Sasvim ie svejedno sa svake tačke gledišta, da li će Ratna šteta biti 373 ili 363. Zagristi se za jedan kurs, nije berzanski.

Slabu tendenciju u poslednjoj nedelji pokazivali su Ratna šteta u prkos vftlo snažnom otporu, i dolarski papiri