Narodno blagostanje

НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ

Страна 612 j

дужника. Јер, шта значи индивидуалног Значи да се сваком дужнику одређује заштита према извесним знаковима који стоје у вези са његовом платежном снагом. У резолуцији то се изрично признаје, јер се платежна способност чини зависном од односа између дугова и катастарског чистог прихода. Сматра се да је потпуно солвентан онај чији дугови не износе више од половине чистог катастарског прихода. Ако је та релација знак солвентности, онда то важи и за онога који има 10 ха, као и за онога који има 1000 ха. Следствено по каквој логици се проглашава у истој резолуцији за инсолвентног онај чији дугови износе од половине износа чистог катастарског прихода при поседу од 49 ха, а за потпуно солвентног онај са поседом од 51 ха»

__То би била нека врста линеарно-индивидуалне заштите — уколико се индивидуална уопште

__„Бр. 39 _

примењује на оне са испод 50 односно 100 ха. То је претпоставка о солвентности по величини поседа, а ова не само да није никаква мера за платежну способност, већ је, шта више, по искуству у целом свету, утолико Боја задуженост уколико је већи посед.

. То исто важи и за предлог Београдске трговачке коморе од 17 т. м. Док се у резолуцији свију привредних комора предлажу четири категорије рокова (1, 5, 10 и 12 год.) за отплату дуга према висини задужености, дотле Б. Т. К. предлаже субзидијарно (т. ј. ако се први предлог не би усвојио) општи рок од 12 год. за све дужнике. То је такође једна линеарна заштита која трпа све дужнике у једну групу. По систему индивидуалне заштите рокови се такође имају да подесе Према положају дужника.

Ш. Зеленашки диференцијал.

Диференцијал уносе у индивидуални систем заштите како повериоци и њихови пријатељи тако и самозвани адвокати сељачких дужника. Док први покушавају да помоћу диференцијала извуку што већи број дужника испод заштите, дотле се други труде да што већи број дужника заштите одн. ослободе преко разумне мере, која лежи у основној идеји система индивидуалне заштите. · У такве спада и захтев зеленашког диференцијала. Његове присталице веле, да поборници индивидуалне заштите затварају очи пред чињеницом постојања зеленаштва међ сељацима да би само омогућили да се зеленашки дугови третирају као незеленашки. Другим речима да адвоцирају за зеленаше. Јер, веле они даље, не може Уредба о заштити земљорадника да легализира односно призна зеленашке дугове. Напротив за њих је потребан нарочити поступак, неповољнији но за остале повериоце.

· Овај се диференцијал по својој природи не противи бићу индивидуалне заштите, односно он не постизава никакву линеарну заштиту, већ се потпуно прилагођава конкретном случају. Да ли ће Уредба која се спрема адвоцирати за зеленаше, непознато нам је. Али смо ми свакако одлучно противни томе да се зеленашки диференцијал уноси у нову Уредбу, из следећих разлога.

Пре свега зеленашки диференцијал постоји у нашем позитивном законодавству, и то много пре него што су се њега сетиле његове присталице. Друго, њега је наше позитивно законодавство много строжије формулисало но што ови то траже. По чл. 357 нашег Кривичног законика зеленаштво је кривично дело, које се кажњава строГим затвором, новчано и губитком часних права. То је много оштрији диференцијал него онај који траже зеленашке диференцијалисте...

Други разлог лежи у природи судског органа код система индивидуалне заштите. Као што смо рекли у прошлом броју, ти ће судови бити регрутовани из привредника, претставника поверилаца и дужника. Они не треба да буду правници, јер је њихов. искључиви задатак да изналазе платежну способност дужника. Пред њима се не може да расправља никакво правно питање. Њихов рад

има да почне позивом поверилаца да у одређеном року пријаве своја потраживања (узгред буди речено, никако се не можемо сложити са захтевом резолуције привредних комора, по коме дужник треба да поднесе списак својих дугова. Нека сеповерилац јави, јер има маса поверилаца који се од страха од казне неће ни јавити. Није дужниково да покаже коме је дужан, него је повериочево да покаже и докаже своје потраживање). Потом се позива дужник да се изјасни о сваком пријављеном потраживању; да ли га прима и шта има уопште по њему да примети. Ако дужник оспори дуг, појави се један чисто правни спор који може да расправи само редовни суд. Судови за индивидуалну заштиту не могу да се упуштају у питање постојања дуга. Они морају да упуте решењем обе странке на редован суд. Ако је дуг зеленашки, то ће се видети из исказа дужниковог и из података које он буде поднео. Чим падне реч да је дуг зеленашки и чим се то буде могло из података да види, судови ад ћос имају одмах по службеној дужности да упуте ствар редовном суду који ће отворити кривични поступак и изрећи пресуду.

Рећи ће се да сељак нерадо одаје своје зеленаше. То је неоспорно. Али он то не чини из страха од зеленаша. Јер да се сељак толико боји. зеленаша, он не би имао храбрости да се користи заштитом, он би из страха продужио да плаћа. дугове зеленашима и поред законског ослобођења те обавезе. Међутим, сељак је добровољно плаћао банкама, док су приватници међ којима треба да су и зеленаши, врло рђаво прошли за ове три и по године. Сељак не гони зеленаша из простог разлога што је За то потребно новаца. Сваки корак код власти изискује трошкове. Најзад он то не чини и из индолентности. Позната је ствар да небројено кривичних дела остаје неислеђено услед индолентности приватног тужиоца.

Систем индивидуалне заштите је баш одлично средство да се пружи дужнику прилика да отвори уста и да без икаквих жртава у новцу и времену изнесе пред суд свој случај. Судови ad ћос имали би, као што рекосмо, да ствар спроведу редовном суду. Наравно да и они треба да